Нова искра

ВРоЈ 2.

В О В А И 0 К Р А

СТРАНА 41.

— Јест, браћо моја, и ако смо правоверни, ипак смо гришници и непокорници и необризана срца, ка гпто каже апостол !.. . Кајмо се, браћо и дицо моја, покајмо се у дубини срца, да будемо достојни великога, невироватпога догађаја, који очекујемо, који Ке нас сутраобрадовати, усри-

Стоји мноштво разбољено Благом р'јечју „Разболени", стасити Суботичани, са чизмама до колена, у плавим свитним хаљинама, већином бркати и дугих власи »Разболене«, једре и чедпе Буњевке, бујне косе,

Ј

|ДА ИЗ БОСПИ II ХЕРЦКГОБПНЕ

ћити, просвитлити и окрипити за све дане живота нашега, — сутра, кад ћемо имати незаслужеиу срићу, Да лице у лице, очи у очи, гледамо намесника Исукрстова, онога који на овоме свиту веже и дриши, онога који .... А »дица н.егова" није да стоје скрушена и пажљива, него мало које очи да пису засузиле! Стоје онако као што је дивно песник рекао:

дугих трепавица, у црвеним сукњама и златом опточеним грудњацима! Стоје обашка људи, обашка женске, понизни и силни, пуни мира и обдарени здрављем душевиим и телесним. Нека постарија, клонула на клуии у позадини, те се видело да је замишљена и „растрешепа« (расејана). Моја се жена прогура кроз гомилу и седе до ње. Заврзоше раз-