Нова искра

СТРАНА 146.

Н О В А

II С К Р А

БРОЈ 5.

шатора, дохватио се ждралина, па он и његови побратими „Полетјеше низ аоље Косово, \ Па сијеку на алаје војску"; али се Милош сети шта је заборавио, па се враћа и ако га побратими од тога одвраћају, те одиста и изврши и то јуначко дело. Но дотле се сва војска узмутила, и они ионово учинише јуриш у Турке; Иван и Милан гину, а Милош се тек тада распомами: „Из грла му мавен аламен лиже ; ј Коњ виловит, а јунак змајовит .. , (( , па још охрабрен вилом, која му Ђ из гриве ироговара (( да се не боји, тек сада поче разгонити Турке како ваља; и, таман да изиђе из војске, ал' некаква »бака из буџака (( повика Турцима да побију » коиље у земљицу (( ; на тај начин раставише га од коња и савладаше, Ђ Сломи Милош и ногу и руку (( , но и тако рањен још је могао да се освети оној баки : дохватио је зубима, »гааје њоме о тле ударио, \ На двије је иоле раставио (( . Тада га Турци одведу под чадор Мурату (309—492).—- Милош се под чадором састаје с Лазаром, који благосиља Милоша, али му опет не опрашта, што не остаде да заједно ударе на Турке. Турци доводе робље, а Мурат их светује: «Немојте их, браћо, погубити, (,Немојте их, браћо, ни турчити, «Кад мислите дуго царовати; ( ( Подајте им рало и водове, «Тако ћете дуго царовати." То изуоти, па душу испусти. Друга је песма из II књиге Петрановићеве збирке (26) Пропаст царства српскога (у Косовској Сиоменици на стр. 118). Она је један велики, једноставан епски спев народни, који чини заокругљену целину о косовском боју, са описом главнога догађаја и са скоро свима важнијим епизодама пре и после њега, почевши од Муратова позива Лазару, па до свечаног укопа Лазарова тела. Сем момената, употребљених у Вуковим цесмама, имамо у њој повише и других, узетих из народних нрича и предања о боју на Косову, од којих ћемо нарочито поменути : Милошев одлазак у турски стан и убијање Мурата; опис јуначке борбе Милошеве ж његових побратима; бабу која учи Турке како ће савладати Милоша; одлетање Лазарове главе у бунар; наређење Муратово како да се Лазар и Милош. сахране поред њега, и Миличино иохођење косовског разбојишта. Цела се песма по епизодама може поделити на 14 делова, па ћемо тако и прегледати њену садржину. Први део (1—74 стиха) почиње стиховима: ,Сину муња од Једрене града, А загрмље наоред Цариграда, Гром удари у поље Косово И обори Немањића царство . . . Грци су позвали Турке у помоћ против Срба, но Турци се сасвим доселише Ђ у државу цара Костадина (( и Ђ у Једрени царство аодигоше с( . Осили се турски цар Мурат, па са 300.000 војске дође на Косово; ту су му слуге разапели » свилен чадор (( , прострли л свилу и кадифу (( , наместили „ шиљте (( , а по шиљтету » од злата Килиме (( , — па га в аосадили ка мека шиљтета (( • Одатле Мурат шаље в књигу јадовиту (( у којој вели: „ Једна земља а два госиодара, | Тако раја иоднијет' не море (( . . . него тражи >} од градова кључе (( и „Сгевана у тутију сина (( и »хараче од седам годин а (( ; иначе му поручује да купи војску и дође на Косово: «Да ми сабљам' царсгво диједимо, «А гдавама међе постављамо 8 . . . У другом делу (74—232 стиха) књигоноша доноси књигу у Крушевац, Лазар је чита а сузе му се ваљају

низ образе „као киша низ јелово грање (( и „од јада га забољела глава (( .. . Код њега се десиле војводе „Косовац« Иван, Топлица Милан и Милош Обилић, па питају „Оклен књига? ватром сагорела! (( Лазар им казује норуку Муратову, бори се с алтернативом Муратовом и не зна што ће и како ће. Милош га храбри и вели да је боље Ђ да јуначки крвцу иролију (( него да » женски царство иоклањају (( . ЛазаЈ) се окуражи, само би хтео још да сазна колика је сила у Турака, и Милош му препоручује Ивана који ће » уходити Муратову војску, што је Иван »једва дочекао (( . У трећ&м делу (323—371) Иван, сутра дан, преобучен у турско одело, одлази у поље Косово; кад је угледао силовиту војску, Ђ голему се чуду зачудио (( : «Боже мили, чуда великога! (,Чини ми се и заклео бих се, < ( Колико је на горици листа, «Још је више у Турака војске : «Коњ до коња, јунак до јунака, «Све чадори као лабудови, «А барјаци као и облаци, (,Бојна копља као гора црна. (( Да Бог пушти из неба јабуку, «Не би могла на земљу панути, ( (Већ на коња, јали на јунака, «Ал' на бојно копље ја барјака 9 . Иван је, уходећи турску војску пробавио Ђ три дана и ноКи четири (( , па се вратио у Крушевац. У пол^у к.ругаевачком сусреће га Милош и оветује да не казује Лазару праву истину, » јер Ие нам се царе иреаанути, | Не Ке ио&и у бој на Косово! (( Иван га послуша и саоппггава Лазару, како „нмје много у Турака војске, \ Ми моремо с њима ратовати (( . Четврти део (372—508) описује Лазаров позив војводама и. његову клетву, која је у неколико различна од оне у Вуковим »комадима«: «Ко не стио у Косово сићи, «Он не има' од орца порода, «У кући му чедо не плакало, «Пред кућом му коло не играло, „Више куће стадо не блејало; «Никакво му сјеме не родило, «Ни у нољу бијела шеница, «Ни у брду винова лозица!" Разаслао је 12 књига и позвао у бој на Косово: најпре Цетињског владику (!), па Босанскога краља, за тим Вука Бранковића (господара „земље Херцегове«), Мусу Арбанасу, Љутицу Богдана (сремскога војводу), Орловића Павла (у Будиму граду), Југ а Богдана („богатога", у Вучитрну), Страхињића бана (у равним Бањанима), ВасојевиЛСтеву (у Сјеници), Мусића Стевана, Срђу Злоиоглеђу и дијете Лауша (коме су виле посестриме). А за тим наређује војводи Милошу, Косовцу Ивану и Топлици Милану да му купе убојиту војску Ђ у Крушевцу и около њега (( . " Пети део (509—574) описује прикупљање српске војске у Крушевцу: Први долази опет Цетињски владика са 6 хиљада војске; за тим, по истом реду како су и звати: Босански краљ са 10 хиљада, Бранковић са 12, Муса са 6, Љутица са 10, Орловић са 1 хиљадом, Југ Богдан са 12, Страхињић са 1 хиљадом, Васојевић Стева такође са 1, па тако и Мусић и Срђа, а дијете-Лауше са 3 хиљаде. Над овим последњим је ореол песничког јунака: Над Лаушем посестрима, вила, Вијају се небу под облаке, Златне стр'јеле носе у рукама Те гађају орла под облаком.»