Нова искра

БРОЈ 6. II 0 В А И С К Р А СТРАНА 177.

изиђе, Милошу добра. коња иримаше, а лице крваво пешкиром сакриваше. Милош виђе Јелу крваву и рече: «Што ти је Јело, лице крваво ?" Она њему све ираво каза, како је сестра убила. Милош из сриа уздану, и узе Вука Браковића за руку, те га далеко од двора одведе, и рече му: «Карај, брате, вијерницу твоју, охолу Видосаву, да не говори злије ријечи, да не зове иоглавица људи орјатима; ако је ти нећеш карати, богом ти се кунем и витешком мојом десницом, када будемо у иуту јездеАи на коњма на иоље Косово, ја ћу тебе узети за иојас, тере те о седла немилостиво изметути, руком

и иремила сестрице, да не зна наш кнез Лазар Милоша добра јумака и иамет његову и вриједности његове, не би га метао с десне стране да коња језди". Када то чу Видосава., иоскочи како охола дјевица и удари је, своју сестру Јелу, руком уз. образ, на руци јој ирстенови златни иотонуше Јели у лице. Окваси се леви образ, удари јој крвца низ ирси. И у та час кнез Аазар са својим двијема зетовима ка својему бијелу двору коње дојездише. Јела крвава иред дворе

ћу те руци мојој исиод коња додавати, каконо вук вуку јање кад додаје, иак ћу тобом ударити о камен и о земљу, како оно гладан орао жабом крњачом, однијећу те у мојој десници како но рти зеца иред ловцима, и дароваћу те вијерници твојој охолој Видосави или жива или мртва, за што она учини моју матер кобилом; нека свак зна што учиниОбилић Милош, и нека свак зна и чује и види, да најесам Милош Кобилић него Обилић и*ирави храбри дјетић* . . .

милостиво, руци иодатливе ка васакому чловеку Имао је три оииа: Стевана, Лазара и Вука, и две кћери: Мару, названу Видооава, која би дата за Вука Бранковића, и Јелу, која је дата за Милоша Оби.шћа. нУ то вријеме славни кнез Аазар из лова јвздијаше коње са својим двијема зетовима ка својему бијелу двору, а то гледају двије кћери Лазара с висока чардака. Видосава говори друглми и сестри Јели: (( Видите ли сада чуда, како мој отац кнез Лазар језди коња, с десну страну Милош Обилић с лијеву страну Вук Бранковић". Јела њој говори: «Моја драга

МАНАСТИР САВИНА. ——