Нова искра

ВРОЈ 6.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 181.

И доиота, на крају алеје, у дну врта, појави се неколико лица која се приближаваху кући. Бисерка, не марећи ни мало за мајчине покушаје да је умири, узвикну као из пиштаљке и ућута се, не за то што је. послушала, већ што јој пажња беше одведена на појаву нових личности. VIII. СВЕШТЕНИК Ћ ВИЛИНСКО ДЕТЕ, Гувернер Белингам у широком огртачу и кућној капи — као што старији људи воле да се носе у домаћем кругу •— иђаше напред и изгледаше да показује своје добро и износи своје намере о поправци. Широки оквир извезене огрлице, испод његове проседе браде, по старој моди из владе краља Џемса — даваше му изглсд Јована Крститеља. Утисак његове појаве, строге и озбиљне, био је у противности са предметима светске забаве и уживања којима се тако радо окружавао. Али је заблуда мислити да су се наши дедови намерно одрицали сваке удобности и раскоши које су им биле на домаку; и ако су били павикнути да о људском животу говоре и мисле као о стању испаштања и борбе, ипак беху без лицемерства спремни да жртвују живот и имање на позив дуишости. Такву веру није никада проповедао, на пример, Џон Билсон, чија се брада, бела као спежна груда, појави изнад рамена гувернера Белингама, док овај разлагаше да се крушке и трешње даду прилагодити климату Нове Инглиске и да се винова лоза може одржати поред зидова сунцу окренутих. Стари свештеник, одгајен у богатом крилу инглиске цркве, имао је укорењен и оправдан укус за све добре и угодне ствари; и ма како да је изгледао строг на катедри или кад је изобличавао грехе сличне греху Јестирину, ипак урођена благост у његову приватном животу привукла му је више љубави него ма коме од његових савремених другова. Иза гувернера и господина Вилсона иђаху још два госта — један је био иречасни Артур Димесдел, ва кога ће се читалац сетити да је кратко и невољно узео уче-

шћа у кажњавању Јестире Прине; а одмах с њим стари Роџер Чилиигворт, врло чувен у лекарству, који се од нре две три године настанио у граду. Разуме се, да је овај био лекар и присни пријатељ младога свештеника, чије је здравље било порушено од скора и сувише преданом и пуном самопожртвовања службом свештеничкога позива. Гувернер се попе степен два пред својим гостима и отворив широм крила од ирозора нађе се пред малом Бисерком. Сеика завесе скриваше Јестиру. „Шта је ово? с< рече гувернер гледајући са изненађењем на малу скерлетну појаву пред њим. »Признајем да нисам видео ништа сличио од оних грешних дана из доба краља Џемеа, када сам ценио као особиту милост да добијем приступа на дворски маскен-бал ! Тамо је било у ројевима оваквих цветова при свечаностима и ми смо их звали децом Господара Порока. Али од куд такав гост у моме конаку?® »Ах, ваистину!« узвикну добри стари Г. Вилсон. „Какво је то црвено тиче? Чини ми се да сам видео исту такву слику кад је сунце сијало кроз обојени нрозор бацајући златне и црвене ликове на под. Али то је било у старом завичају. Молим те, дете, ко си ти, каква је туга притискивала твоју мајку да те је опремила па тако чудан начин? Је си ли хришћаиско дете ? Знаш ли Вјерују? Или си ти један од оних несташних елфова или вила за које смо држали да су остали иза нас заједно са другим католичким сујеверицама у старој веселој Инглиској ? <с —■ »Ја имам мајку» рече дете: »а име ми је Бисерка!« »Бисерка? —- Рубин пре! — или најмање румена ружа, судећи по твојим бојама!" одговори стари свештеник, узаман пружајући руку да по глави помилује малу Бисерку. »Али где ти је мајка? Ах! видим", додаде и окренув се гувернеру шапну му: »То је оно дете о коме смо разговарали мало час; а тамо је и она несрећна жена, Јестира Прина, његова мајка. к »Истина?® узвикну гувернер: »Доиста, могли смо мислиги да мајка таквог детета мора бити жена са скер-

МИХАЈИЛО ХАЏИ-СТОЈИЉКОВИЋ, ПРОТА КУМАНОВСКИ.