Нова искра

Врој 6.

страна 187.

На жалост! судећи по страху и тузи који се огледаху у дубини очију јаднога свештеника, борба је била очајна а победа врло сумњива. (НАСТАВИЋЕ ск)

јУТакс ЈТетенхофер

?рајем јануара ове године пресели се у вечност велики научник и добротвор рода људског : Макс, ПетенхоФер. Заклопише се за навек очи које су, као ретко чије, умеле читати књигу природе; престало је куцати срце које је куцало само за добро човечанства. Минхен је изгубио у њему једног од најбољих грађана својих — свог почасног грађанина; Баварска једног од најбољих синова; наука ретког радника, а човечанство свог најбољег пријатеља и добротвора. ПетенхоФер је рођен 3. декембра 1818. год. у Лихтенхајму (Доња, Баварска). Родитељи су му се бавили земљорадњом, имали су више деце а били танког стања. Стога се о васпитању деце бринуо један од стричева његових, Ксавер ПетенхоФер. који је био дворски апотекар у Минхену, а није имао деце. Јога из малена, Макс је био његов љубимац, и кад му је било осам година, стриц га узме к себи у Минхен. Ту ПетенхоФер сврши основну школу и гимназију а 1837. године ступи у универзитет. Још као гимназиста имао је воље за Филолошке науке, али жеља његова стрица беше да се ои ода природним наукама, поглавито Фармацији. Две године учио је он ФилосоФију и природне науке па ступи у апотеку као ученик (шегрт) код свог стрица. Ну његов стриц беше и сувише строг према њему, што он није могао издржати, већ напусти К У^У свог добротвора и ода се глумовању. Глумовао је пола године, у ком се времену загледа у сестру од другог стрица, Јелену, која му обећа своју љубав само иод тим условом, ако се поправи и постане озбиљан човек. Дакле, очи лепе Јелене биле су узрок да ПетенхоФер напусти бину и врати се своме стрицу Ксаверу који га дочека раширених руку. Ионово се упише у универзитет и почне озбиљно да учи. Године 1843. положи испите за аиотекара, а неколико месеци доцније буде, по одлично положеним испитима, промовиран за доктора медицине, хирургије и порођаја. По савету пријатеља, нарочито проФесора минералогије Фукса, не ода се ПетенхоФер одмах пракси, већ се почне приправљати за професорски позив. Под утицајем славног хемичара Либига, почела су се хемијска испитивања у то доба уводити не само у агрикултуру већ и у хистологију и патологију. Један од ученика Либигових (Шерер) почео је већ био у Вирцбургу вршити таква испитивања за клинике. К њему оде ПетенхоФер, пробави тамо један семестар, и један код Либига с којим се особито спријатељи.

По иовратку његову у Минхен, буде предложено министарству, да се и у Минхену оснује једна лабораторија за потребна испитивања хемијска за клинику и болнице, и да се ПетенхоФеру да такво место, какво Шерер у Вирцбургу има. Министарство одби овај предлог и Петенхофер се мораде примити за асистента у заводу за анализе новца и за одвајање сребра и злата. У то време су повучени стари талири из саобраћај (Вга1зап1;ег1;ћа1ег) и завод је добијао само Ротшилдових талира из Франкурта до милион Форината годишње. ПетенхоФер беше срећне руке да у овим пронађе извесну количину платине, и да отклони многе тешкоће при одвајању поменутих метала. Чинило му се да му је будућност сада осигурана и стуии у брак са лепом Јеленом. Године 1847. наступе са свим друге прилике у земљи: министарство се промени, предлог о лабораторији за клинике и болнице изађе поново на диевни ред, и ПетенхоФер буде упитан: да ли би се сада примио звања које му је ире иеколико година у изглед стављато. ПетенхоФеру се беше врло тешко решити, и да не беше професора Фукоа, можда би он и даље анализовао Ротшилдове талире; али под утицајем Фуксовим врати се он, на велику срећу човечанства, хемијско-медеиинским радовима. Одмах буде постављен за ванредног проФесора на медицинском Факултету у Минхеиу, поглавито за патолошко -хемијека испитивања, са платом од 700 Форината у злату, две мерице пшенице и седам мерица ражи. Прва су његова предавања из диететичне хемије, и 3 којих су се постепено развила предавања из хигијене. Године 1850, умре његов стриц и добротвор Ксавер, и он буде иостављен за представника дворске аиотеке коју је он уз припомоћ свог брата дигао на угледну висину и која је дуго година служила као углед за остале апотеке. Знајући за интимно пријатељство ПетенхоФерово са Либигом, пошље га крал^ Макс II ка Либигу у Гисен, не би ли га паговорио да у Минхеп дође, јер је хтео пошто по то да има овог »најславнијег хемичара на земљи«. Оваки су покушаји и нре али безуспегано чињени, ну сада усие ПетенхоФер, и Либиг се премести у Минхен године 1852. Исте године постављен је ПетенхоФер за редовног проФесора хигијене. Године 1872. буде позван ПетепхоФер за редовног проФесора хигијене у Беч, и буде му стављен у изглед један хигијенски институт но њоговој замисли. Ма да би му растанак са Минхеном врло тешко пао, ипак се — за љубав института — реши да иде. Ну тадашња влада не пусти лако свог ПетенхоФера, већ га упита за услове под којима би остао. »Институт ми дајте, ништа друго пе тражим <( беше одговор. И кад му ово би обећано, заблагодари се он Бечлијама на ионуди. Године 1878. довршен је институт — служио је дуго као углед установама ове врсте у Немачкој. У стање покоја ступио је 1894. а 1896. године напусти и дворску апотеку. Цела друга половина деветнајестог столећа време је разноврсног и плодног рада овог великог човека. За најкраћи преглед његових многобројних радова (144) хоће се и стручније перо и више простора, јер ређати његова дела значило би, у најмању руку, излагати принципе експерименталне хигијене, иошто нема готово ни једног поља у овој, на коме он није радио; а многа је он први иочео ј обделавати. Радови су му ови и прибавили часно име »Творац експерименталне хигијене", осигуравши му на тај начин највидније место за сва времена у овој науци.