Нова искра

ВРЈО 8.

II О В А II С К Р А

X. Како је Милош убио султана Мурата (У Нов. други део IX песме — Царица Милица и олуга Милутин); XI. Косовка девојка (у Нов. X, с истим скраћењем); и XII. Како је тело Јазарово иренесено у манастир Раваницу (и у Нов. XII — »Обретеније главе . ..«). Из досадањих напомена види се да је ред песама у Новаковића (сем I, II и XII) друкчуји од онога у д' Аврила; но та је измена, свакојако, боља и природнија. Сем тога Р1оваковић је допуњивао, или изостављао, или мењао почетне и завршне стихове у појединим песмама, што је ишло само у прилог боље целине. Но најважпија је измена у томе, што је Новаковић допунио своје издање песмама, којих у д' Аврила никако нема; а то су: „ XIII. Косовски бој" (други део из Вукове несме „Нропаст царства српскога") и »XI. Смрт мајке ЈуговиК а к (Вукова истог имена). IV Преглед осталих покушаја на уређењу Косовскога епа од наших и страних књижевника извршићемо хронолошким редом. На првоме месту стоје спевови Андрије Качић-Миошића и Јоксима Пови&а. Качићева иесма о косовском бојунајстарији је такав покушај и има назив : Пзша 0(1 МПоза КоТзШоа 1 Уика БгапкоУ1Са, штампана у спису 0. Ап<1пе Ка6Гса: »Нагдопог идос1т паго&а а1о^1П8ћода <( , још пре 150 година. Андрија Кочић („старац Милован" *) пропутовао је био занадне и јужне крајеве српскога народа, где се упознао с народним песмама, иредањима и гдекојим изворима историским. Но од иесама, што их је од народних певача нрикугшо, штампао је врло мали број онако како их је чуо; него их је или препевао, или је сам склопио песму о каквом догађају, и то таквом вештином, да се његове песме једва могу разликовати од народних. Таква је и ова иеома о Милошу и Вуку, о којој ћемо овде говорити, Песма је једноставна и има 152 стиха у народном десетерцу. У њој се ниједним стихом не говори о главном дога^ају, о Косовском боју, него јој је предмет најславнији јунак косовски, Милош Обилић, о коме су у њој груписана народна предања. По догађајима, који су оиевани у тој песми, можемо је поделити у четири дела: Први је део највећи, има 88 стихова. У њему се опиоује сокоб између Милоша и Вука због жена, а ночиње овим стиховима: Липе ти су румене ружице У биједу двору Лазарову, Нико не зна која бише дипша, Која виша, која л' руменија . . .

*) Качић ое родио у Бристу, селу Нриморја Макарскога код Нерегве, год. 1690.

Но то нису ружице, већ кћери Лазарове: Вукосава Милошева, Мара Вукова, Милица Бајазитова и Јелена »Црнојевић-Јурја" (,-,који бегие од Зенте војвода (( ). Три су од њих (без Милице) походиле мајку, где се брзо завадише, хвалећи свака свога » заручника в као пајбољег јунака; расрђена Бранковићка ударила је Кобилићку, која је плачући дозвала Милоша и изјадала му се. Милош, коме то »иуно мучно бише иоседну коња од мегдана, па дозива Вука: „Пријатељу, Вуче Вранковићу! Ако те је породида мајка, Изађи ми на мејдан јуначки, Да видимо ко је бољи јунак». . . И они поделе двобој: најпре в бојним коијим за тим „ђордама", па в тсшким буздованим«. Милошу је »срића приокочила" : в Баци с коња Вук а Бранковића ® .. . иа му говори како би га сад могао погубити, али неће што су пријатељи; Ђ Пођи с богом., не хвали се више!« Други је део много мањи ('20 стихова) и казује^како су на Лазара ударили Турци. Лазар куии војску на све стране, па је „ госпоОски собет учинио", где је господи овако »бисидио 11 : «11ослушајте моји витезови, Ви по избор бани и кнезови! Сјутра ћемо удрити на Турке, Слушаћемо Мидош Кобидића. . . Он ће бити пред војском војвода, А за њиме Бранковићу Вуче". У трећем делу (24 стиха) казује се како је Вуку Ђ врло мучно било " што је Милош постављен за врховног војводу, па је Лазару » скровито" говорио: да ће га Милош издати. А када је »за вечером било", Лазар рони сузе а напија здравицу : «Ни у здравље цара ни цесара, (?) Већ у мога зета Кобидића, Који ме је издат наумио, Кано Јуда овога створитеља." Милога се заклиње » Богом госиодаром (( , да „издаје не/Ге учинити"-, на одлази у свој чадор, где » до ио ноћи сузе ироливаше, \ од ио ноКи Бога ваиијаше". Четврти део (20 стихова) описује, како је Милош у зору отишао у турски табор (у песми нема номена о његовим побратимима Ивану и Милану). Милош моли цареве делије: „Нустите ме цару под чадоре, Издаћу му војску Лазарову А Лазара жива ухватити 9 . . . Њега изведу нред цара, и он клече на земљу, пољуби цару »скуга и колин а к , а одмах за тим: Свога се је ножа добавио, Мурата је у срце удрио; Иак повади сабљу од бедрице, Сиче Милош пагпе и везире.

ИРОСЛАВА 25-ГОДИШЊИЦЕ СРНСКНХ ДОБРОВОЉАЦА.