Нова искра

СТРАНА 23 8.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ 8.

цео четврти одломак из Вукових »комада« (»Побратиме, КосанчиК-Иване! | Јеси л' турску уходио војску" . . .), с незнатним изменама у два-три стиха. У VII је песми „Милош Обилић оааднут да хоИе да изда Србе на Косову«, а то је цео трећи из Вукових комада (»Славу слави српски кнез Лазаре« . . .), с том разликом, што је слава »у табору на пољу Косову к , а не у Кругаевцу; на крају су придодата четири стиха као завршетак, у коме се казује да је Милош с оба побратима отишао у турски табор. VIII песма описује Ђ Косовски бој"; то је други део Вукове »Пропаст царства српскога® (»Истом кнеже наредио војску, | На Косово ударише Турци« . ..), с нарочито подешеним почетком и свршетком у неколико стихова; а имена војсковођа, који се боре на Косову, остала су иста: Југ Вогдан, браћа Мрњавчевићи, Херцег Стјепан и кнез Лазар. IX песма има назив „ Гласи о боју на Косову«; ту је најпре Вукова »Царица Милица и Владета војвода", без измена, а за њу је везана друга половина Вукове песме »Цар Лазар и царица Милица«, почев од стихова „Истом они тако бесјеђаху, ј Ал' ето ти слуге Милутина*'..., с незнатном променом у завршним стиховима. X је „Косовка девојка к , као и Вукова истога имена, с том разликом, што је причање Косовкино о Милошу, Ивану и Милану знатно скраћено, пошто су ти стихови раније, у V песми, исцрпно употребљени. У XI песми је Вукова » Смрт Мајке Југовића", с том изменом, што су прва четири стиха изостављена, а последња четири препевапа. Најпосле, у XII песми је в Обретеније главе кнеза Аазара" — Вукова песма истога имена, без икаквих измена. Оваквим уређењем Косовских песама, да оне ни у колико не изгубе од својих карактерних особина а да се циљ хармонијскога јединства ииак постигне, погођен је, нема сумње, много бољи нут од онога који је Павић изабрао у своме нацрту. То се види и из великог броја издања Новаковићева састава, што је јасан знак да је у народу врло радо примљен. Новаковићев састав може се с правом назвати народним еиом, док је Павић-Мартићев покушај само вештачка творевина , у којој се тежило да се начини народном ; али тежња није остварена, — покушај је, као што смо се већ уверили, врло несрећно испао за руком. Као што смо видели, Новаковић није уиотребио ниједне од Петрановићевих песама, нити од оних других, штампаних по разним збиркама и часописима. Он се држао само Вукових иесама које су, свакојако, најпознатије и најлепше косовске несме игго их имамо ; а то чиии да је његово „Косово", и ако мало, ипак најлеиша од свију данашњих еиоиеја косовских. Али, ограничавање само на Вукове песме, има и своју слабу страпу. Оно чини да је Новаковићево „Косово" ненотпуно; у њему се знатно осећају празнине на дватри места. Тако, из њега се ни у колико не види, зашто кнез Лазар назива » невером" највећега јунака епоиеје, и откуда Милош може Лазару рећи да му невера „уз кољено оједи". Исто тако, из Косовскога ена, по нашем мишљењу> не би требало никако да испадне најсјајнији моменат тог народног узор-јунака, када он, с одважним прегоревањем себе самога, одлази у ненријатељски табор и убија цара Мурата, да би тиме спрао са образа свога љагу која је на њ бачена. Сем тога, народно предање о витезу који касно стиже на Косово, па се не враћа него јуначки гине, врло је лепа и нодесна епизода за потпуност косовскога епа, те нам је нејасно, зашто Новаковић није употребио онако лепу Вукову иесму о Мусићу Стевану, кад је се

у самом саставу његову, оваквом какав је, могла употребити без великих измена: ирви део (103 стиха) између II и III песме, а остатак (с допуњеиим почетком и малим изменама) после VIII песме. Новаковићев састав није његов оригинал. Ево шта о њему вели он сам у већ познатој студији својој, говорећи о покушајима за уређење Косовскога епа: »Од свију тих покушаја учинио ми се најсрећнији покушај Француза д' Аврила . . . те сам о њему још као уредник »Виле« у томе листу исте 1868 године на стр. 612 написао реферат за иашу публику". А одмах даље под напоменом вели: »Мислећи после на ново о тој ствари, учини ми се, да д' Аврилов покушај вреди исиравити и штамиати и за Србе. Гако иостане моје сриско иоирављено издање д' Аврилова иокушаја у јесен 1811. године«. Да би се видело какве је измене Новаковић учинио у д' Аврилову покушају, потребно је да се с њиме мало боље иознамо. Он је штамнан нод насловом : Ба Јза^аИе с1е КОЗОУО, гћараоте зегће, Игбе Аеа сћап18 рориШгеа е1 1гас1иИе еп Iгапда1з раг Ас1о1рће (1' АугП , Раг18 1868. Издање је елегантно, на лепој хартији и с лепом штампом; у малој осмини, са 64 стране. Стихови су пггампани у две боје: непосредни говори појединих лица у пеиесмама гатамиани су црвеном бојом, а остало црном. Пред насловним је листом слика »Светог кнеза Лазара« и »Госпоже његове Милице«, који заједно држе цркву Раваницу, а између њих су деца њихова Стеван и Вук.*) Састав је пропраћен пигачевим предговором о Косову и Косовским народним песмама, које се упоређују с песмом о Роланду, находећи у њима доста спичности. При крају предговора д' Аврил говори о Фрагментарној особини Косовских песама, па са неколико речи објагањава и свој рад на саставу: »Посао који сам предузео рапсодијске је природе; покугаао сам. по грчком изразу, да угаијем ове Фрагменте да бих начинио целину. При томе није ништа додавато садржини ни мењато у облику: само сам повадио неколике стихове из једног комада и унео у други, да се не би губило у интересности, избегавајући при том досадно понављање. Превођен је стих по стих, и што је могућно тачније . . . Стих од десет слогова који сам употребио јесте стих наших великих песама јуначких, а нарочито стих иесме о Роланду с< . . . Д' Аврилов састав нодељеп је у 12 песама (као и Новаковићев), које иду овим редом : I. Како је цар Лазар сазидао манастир Раваницу (као У Нов.); II. Султан Мурат шаље књигу Аазару (као у Нов.); III. Како се цар Аазар иривољева царству небеском (то је у Нов. песма IV); IV. Милош Обилић оиаднут да хоИе да изда Србе (у Нов. VII); V. Милош иита где јенадор султана Мурата[у Нов. VI); VI. Милош, Иван и Милан сусрећу Косовку девојку (у Нов. V); VII. Ц&рица Милица тражи од Аазара да јој остави једног од браКе (у Нов. III); VIII. Како гаврани доносе царици Милици гласе о боју (у Нов. овај одломак није употребљен); IX. Како је Вук БранковиА издао Србе (у Нов. први део IX песме — Царица Милица и Владета војвода); *) На с.мци је ова забе.1ешка: «Т1ге с1е ГедИзе <1е Киг1еа <1'Аг §18, еп Коиташе".