Нова искра
БРОЈ 8.
Н О В А И С К Р А
СТРАНА 237.
Тер ое пење до бриега ирвога . . . Не илахну ое што делија каже . . . 'Ге се истом довољио биеса . . . Докле српске нахруииле војске . . . А како сс иа иобише живо . . . Блажена ти иородиљка(!) мајка *)... II т. д. И т. д.
Г. Новаковип, и ако гголази са гледишта које је са с-вим супротно Павићеву, и пак је мишљења, да се из данашњих, подвојених и самосталних несама о Косовскоме боју може склопити једна, хармонијска целина. Јервели: »Ма колико да су те песме засебне, често веома танком везом везане за главни догађај, њих све веже јединство момента, око кога се оне нижу, и веже их оно дубоко народно оссЛање, којим се -^бој косовски иставља као моменат српске историје, који је свуда и свакоме иајсветлије и иајбоље нознат управ по томе, што је он предмет пародне епопије« . . . Та веза, која је и многе друге мамила иа покушаје за састав Фрагментарних косовских песама у органску целину, иодстакла је и г. Новаковића да и он, са своје стране, припомогне томе послу. Да се упознамо с његовим радом.
, - /' , : . . .
. .. :. «
\ . /
■НВ
' ' ' ;
I
џ %
Т-з " \ч к
Ж&1
Уређена збирка косовских песама, која је позната као збирка Ст. Новаковића^ штампана је први пут 1871. године у Веограду. Од тога доба било је до сада више издања њених, које у Београду, које у Загребу. Пред нама је по свој прилици последње такво издање иод насловом: Кооово, сриске народне ијесме о боју на Косову, уређене као цјелина, 6. издање са сликама, у Београду 1885. На самом саставу није обележено име г. Новаковића. Састав је од 12 песама. Поједине песме нису непосредно везане међу собом, ие продужују се једна у другу онако као код Павића, него је свака за се самостална, има потнуну и заокругљену целину, те тиме задржала особину народне песме; али опет, све скупа чиие једну хармонијску
СТАНА КОВАЧЕВИЋ. добровољац у српско-турском рату 1876. год.
*) Ваља да место: «Благо мајци која те родила!"
целииу, све их веже јединство главнога момента око кога се нижу. За овај састав употребљене су само иесме из Вукове збирке, од којих су изостале егшзодне песме о Страхињићу бану и Мусићу Стевану. У самим песмама нема готово никаквих измена ; тек на гдекојим почетним или завршним стиховима чињене су незнатније иромене. То и јесте добра страна оваког уређења, јер збирка народних песама, уређена на овај начип, остаје потпуно народна. У њима су уклоњене поједине несугласице и постигнуто је једипство и хармонија, а међу тим на њима се не види ничега вештачкога, нити се опажају какве промене. У цслом саставу има тек 945 стихова. Највећа песма броји 120 анајмања 29 стихова. Штампа је овога издања укусна, песме прегледно штампане; али је штета, што се добра реч не може рећи и о сликамакоје су у тексту. Песме се могу поделити у три груие: прве три песме причају о догађајима пре одласка српске војске на Косово; пет следећих обухватају догађаје на самоме Косову ; а носледње четири казују о догађајима после Косовског боја. Гпесма има наслов : „Кнез Аазар зида себи задужбину« ; то је нрва од двеју Вукових песама под називом Д 3идање Раванице", без икаквих измена. II песма је: Ђ Султан Мурат иише књигу цару Лаз зрг/ к , у којој је први из Вукових „комада" („П а Р Мурате у Косово паде <( . . .), а за њ је везано Лазарово сазивање војске и јунака, с клетвом из Мусића Стеваиа: «Ко је Србин и српскога рода«... III песма »Царица Милица тражи од цара Јазара да јој остави једног брата у Крушевцу јесте прва половина Вукове »Цар Лазар и Царица Милица«. IV песма има назив »1[ар Лазар се ириволијева небеском царству «, и она је први део Вукове »Пропаст царсгва српскога", без измена. V песма » Милош, Иван и Милан сусрећу Косовку девојку к чини један део Вукове „Косовке девојке«, почевши од 44. стиха »Кад кнез Лаза причешћива војску" . . . па до стиха 116, — с изменама у почетним и завршним стиховима. VI песма „ Милош Обилић иита за турску војску и за чадор султана Мурата " није друго до