Нова искра

БРОЈ 8.

II О В А И С К Р А

Милош не чека зору, веК казује Ивану и Милану шта је наумио: «Ано Бог да, те до цара дођем,^ | Прагм% га свецу Мухамеду (< . .. Побратими га не пуштађу сама, и пошто се «изгрлише и намиловаше* , појахаше коње и хТајом* оставише српску војску. Кад су наишли на турску стражу (у којој су и царев мушир и серашћер који «војводе у главу позшша*), Милош затражи да га одведу Мурату, што Турци радо и учине. Пред Муратовим шатором Милош остави ждралина побратИмима, а сам уђе под шатор. Кад га Мурат виде «ирепаде се и обрадовао се . . . | смијеши се, лице му влиједи* . . . па позва Милоша да му седне уз колено, обећавајући му блага и госпоства. Но Милош рече, да није жељан блага и госпоства, него је дошао да «њену муку* скине са срца, па „маче сабљу бритку«■, распори Мурата и посече осам паша и четири аге. То узбуни хордију, но Милош се дохвати ждралина, па с побратимима «уиадоше у бијесне Турке*. Сваки од њих чини велика јунаштва; али најпре Ивану, а после и

проклиње Вука; ко год чуо «јунак заилакао*. Турци опколе Лазара; око њега изгину Југ Богдан и Југовићи, а за тим и остали најбољи јунаци. Но и Лазару «црни земан дође* : кад је под њим ^иоклекао* зеленко, навалише Турци копљима и отровним стрелама, те и он, тешко рањен, «умрије, Богу душу даде* [дакле, ни Лазар не пада жив Турцима у руке). Сад више нико ни за што <( не хаје», него само «да се свети*, те наста страшан покољ, каквога није било на свету. А шта тек чини Бановић Страињ! «Гф'е удари, ту је мртва глава, | Како громом бије и усшрти, [ Једним махом по буљуке сјече* .. . Но и он славно паде. За њим допаде Бошко Југовић, који натера Турке у Ситницу, где ^несретно заглавише Турци* ... но и њега и коња му «мокар барјак заврзао *, те оба остадоше у Ситници. Украј Лаба «деси се Злоиоглеђа Ср~ђо*, који «на коиље набија јунаке*, па «преко себе тура и натеже* ; до Срђана је Јуришић Јанко, који се на њ угледао; па тако и Рудница Огњане и Муса Арбанасин. Бој је трајао

%

%

Б. В. К омдров.

-{- М. Г. Ч брвејеб.

Ј

Милану «час несретни дође*, те погибоше. Тада Милошу «мова снага дође*, те почини чуда од јунаштва: ^укинуо је са свијета« дванајест хиљада! Но и он паде мртав п од тешка умора јуначка" (У свима другим песмама Турци добијају Милоша жива у руке). Турци га се и мртва боје, те не смеју да му приђу; но најзад га <к затриаше коиљима ®. Тек се тада окуражише паше и везири, те подигоше војску против Лазара: «Отидоше цару у освету* (1311-1836). Баш кад је «за учило«- подне, српске страже опазе Турке, и тада Лазар опреми војску за бој, па «по сриједи, страховито у наиредак иође*. Лазар напредује и наилази на гомиле мртвих Турака, које је свалио Милош с побратимима. Али се «десно не иомиче крило*, и Страињ довикује Лазару да Вук издаје: «Ено му ее вијају барјаци ј За Голешом злосретном иланином" ... и казује му да је Милош «цара ум.орио*, па кори Лазара што их «уби стидом* и «отјера на зор да изгину « ; а Лазар лије сузе и

до мрака. Ту изгибе сва ^сраска госиоштина* и ту «иаде сриска слава*. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЈГовратак — Хгрман ЈЈпнг —

а опет дођох у завичај драги, Ја виђох старо, родно мјесто мило ; Свуд исте пјесме, исти ваздух благи, Ал' опет све је сад друкчије било.