Нова искра

БРОЈ 8.

II 0 В А И С К Р А

СТРАНА 25 5.

У самој издожби нема много изложених предмета, што на оваки начин олакшава гдедаоцу дуже посматрање, и ие заморава га тодико као у ведикој изложби, где се изложени предмети на хиљаде броје. Изложено је свега 303 слике у масној боји, настела и акварела и 4 4 пластична рада. Број слика и пластичних радова, које оу издожиди отрани уметници, тодико је ведики и изложени предмети тодико надмашују Бердинске уметнике, да критичар 1^оћа1-Ап2егдег-а са свим умеоно пита: да ди је ова изложба Берлинска и немачка или је изложба за уметнике туђине? Од Француских радова најлепши су „Пристаниште у Хавру" и {( ОнФлерски Залив" од С1аис1е Мопе1-а. Прелевање затадаоане морске воде на јаоној сунчаној светлости, ударање морских вала о насип залива, тихо лелујање једрилица изведено је са ретком вештином и природношћу. Бар мени ое ово две слике по лепоти мотива и по вештом распореду боја особито допадају. Критичари многих Берлинских диотова одушевљени оу једним портретом Кепо1г-овим: (( Дама са суицобраном", али ја се њиме нисам могао одушевити. Од овога је оликара и олика „Миоао", једно замрљано женско лице са зеденом кооом. Од скандинавских сдикара најлепше је радове изложио Норвежац ЛУегепвкшМ. Најбољи су му: портрет пеоника Бјернсона, "који је представљен седећи пред једним дивним северним предедом, замишљен и оа маркантним цртама на лицу. Такође и портрет Ибзенов. Али овај даровити уметник хтео је ваљда овојим а Фењерџијом» да покаже да је сецесиониста. Прве две сдике допадају се и (( пдебејцима 8 ; (( Фењерџију» није нико имао смелости да нарочито хвади. Какав је то, модим Вао, уметнички мотив : замрљано представити варошког Фењерџију како се уз мердевине пење да Фењер запали ! У радовима талијанских уметника ја сам највише уживао посматрајући један диван Флорентински изглед (( Из Ита.шје" од ВбскПп-а, са плавим, талијаноким небом и витим чемпреоима. Од немачких радова нарочито су ми се допали а Храњење деце" од Јшс1е "УУаИћег-а. На једној клупи седе четири малишана, са марамама око врата, очекујући важна, озбиљна лица да хранитељка, која пред њима оеди, отпочне своју дужноот. Својом хумориотичком композицијом, простим представљањем и реалистичким схватањем предмета учинида је на мене ова сличица врдо пријатан утисак. Од 8аћте Вервшз изложен је један портрет неке умиљате девојчице , са живим изразом дица ; ади уметница је оматрала да ће љупкост овог детињег дица увећати, ако девојчицу од пет година предсгави адеколте" ! Голо тело, знате, боље привлачи пажњу гледалаца, па макар било и детиње. Од А. ВбскНп-а, чувеног и недавно упокојеног сликара митодошких лица и момената из грчке и римске митологије, пада највише у очи по силини замисли и дубоком утиоку на гледаоца његова сдика а Рат», на којој је представљено, како смрт јаше на бесном коњу, држећи косу и бунтињу у руци, преко запаљених оеда и градова. Хваде му много и сдику 0 Уепи8 апасЈуотепе", али ја оам више уживао посматрајући он?.ј његов дивни „Римски предео" и (( Летњи дан». „Бијесни Роданд" велика је, али још недовршена, сдика коју је Бекдин до своје смрти радио, не доопевши да је оврши. Ипак и оно што је израђено, довољно је да нам предотави беснило овога разјареног витеза који ишчупаним стаблима удара по убезекнутим сељацима, бацајући их у гневу као лопте у ваздух. Од Е. 8<;ерре8-а изложено је једно дивно „Пролеће": ванредно депа шумска идила у пролећу. Кроз вите једе пробијају сунчани зраци, нод којима се предевају оребрни вали шумског потока, да се гледаоцу чиото учини да чује жубор овог несташног оина Природина. — Напз Тћота заотупљен је најбоље једним ведичанственим (( Задаском сунца на речној обади® и (( Проповеди на Генезаретском језеру", на којој је слици мајотороки представљен дубоки утиоак и наирегнута пажња што их у слушаоцима изазива реч Хриотова. Од плаотичних радова вреди споменути ванредно верно погођену „Лавицу" у бронзи од А. Оаи!-а. Оотали пдаотични радови већином предотављају гола теда мушка и женска у најразличнијим позитурама. Утисак, који ови радови на гледаоца врше, никако није погодан да у њему изазове узвишене ооећаје; он одужи за то само да страсност што више развије. Ако је циљ уметности да човека оплемени, онда се то овим голим мушким и женоким телима ни н '.јмање не може постићи; а ако је лепо оамо оно уметничко дедо које је потекло из каквог силног осећаја који је уметник ооетио, и из његова унутарњег нагона да и осталима тај осећај саопшти, онда ни вајарски ра-

дови, овакви какви су, не могу претендовати на то, да буду уметнички радови, јер они очигледно не изазивају у гледаоцу племените ооећаје нити потичу из унутарњег нагона уметникова да нам своје осећаје уметничким делом саопшти. И зар се депота мушког и женског тела може само тако представити, ако нам се ова гола нага покажу? Често се испод какве танке хаљине, рукавице и ципеле може назирати лепота, која не дражи човека тако, као кад нам уметник, оно што будемо својом машгом као депо представљали, изнесе у свој реадности и наготи. Сећам ое утиока који је на мене учинида сдика француског оликара АзМ-а Ерапошазтеп!;. Уметник је предотавио у профилу дивно девојче, оа раопдетеном, гуотом, црвеном кооом, оборених очију и деколтовано тако, да ое само једна страна груди види, друга се губи у танкој копрени, те се лепота целога тела може само иазирати. Прави пупољак који ум гдедаоца одатком чежњом испуњава. Ади Берлиноким продавцима ове сдике учинидо се да слика нема довољно ефекта, те приреде друго апоправљено 8 издање, у коме је девојче представљено до појаса наго, и тако је уништена цеда илузија коју машта гдедаочева отвара о депоти тела, и место ( (Нупољка» гдедао сам пред собом обичну сокачку лепотицу која на новчамк циља .... До сада сам приказао читаоцима слике за које се не би могло рећи да су сецесионистичке, јер ничега готово нема на њпма, што би их од остадих несецениониотичких радова одликовадо. Нека ми је оада допуштено скренути пажњу на неколико сецесионистичких куриозитета. С1ои целе изложбе, у негативном смислу, јесте ведика сдика Бошз СогшШ-а (( Перзеус и Андромеда". Пред овом сдиком стоји маса гледадаца, чуди ое, таре очи, загледа, је са сваке стране и вртећи главом удаљује се, да друге мање асецесионистичке" сдике посматра. Као што је познато, Андромеда, је депа кћи етиопског краља КеФеуса: коју је, по савету оракула Бога Амона, краљ морао жртвовати једном морском чудовишту, послатом од ражљућеног Посејдона да земљу уништи. Андромеда је била за морску стену привезана, очекујући да је чудовиште растргне. Срећом њеном угледа је витез Перзеус који чудовиште убије и Андромедом се ожени. Али како је уметник овај оиже, по себи доста леп, представио! Перзеуоу, који је сав у оклопу оредњевековног витеза, иреко лица сиуштен је визир, тако да се од теда и лица његова ништа не види. Окренут леђима Андромеди, пружа јој свилен огртач да се њиме увије. Андромеда стоји на убијеном чудовишту гола голцата, ади место лепог девојачког тела уметник је предотавио Андромеду као какву 8сћ1асћ1;егтат8еН, ( (Средњих в година, са подебедим бутинама и очевидио гојазним телом! На лицу ни трага од узбуђења од големе опаоности у којој се налазила. И уметник хоће да нам ово неотесано створење буде лепа Андромеда! С правом веди један Берлински критичар: (( Мучно да ће ое и доцпија поколења оддучити, да такву слику депом назову: тако је лудо нредотављена". Туне помаже никакво (( сецесионистичко» схватање умегности, и Коринтова Андромеда никад не може бити депа Андромеда. Такви су куриозитети оне разне слике које представљају вечерњу маглу, као нпр. „Вечерња магла" од Е. С1аиа-а, на којој ое ншпта не може раздиковати ; (( Облаци» од ОИекЉеп Виввлуигт-а, маса Фарбе сиве и плаве; (( МШа§в2аићег» од Но1тапп-а. Ова слика хоће да предотави како на оунцем обасјаном цветном брегу стоји женска прилика и гдеда у даљину. Ади све то можемо оамо нагађати. Место женског дица, уметник је набацао дебеле сдојеве ружичасте боје, тако да се на глави ништа не може разликоваги. Какав је (( 2аићег» у овој олици то ваљда с.амо сликар разуме. Глећегтапп, предоедник и првак Бердинских сецесиониста, издожио је две сдике : (( Јахачи крај морске обале", у овлашним, грубим потезима, место морске обале неке нејаоне црте и мрље, и «Вече у Лајдену 8 , за које се критичар Нове Сл. Пресе са раздогом пита: Да ди је ово тек окица за какву слику коју је уметник погрешно у издозкбу послао. На слици назиру ое нека дица како седе у врту, види се и неки оркеотар, али шта је на овој сдици лепо, тешко је одредити. Једном се сликару учинило да је достојно његове кичице да нам предотави «Сеоску улицу после кише». Локве и баре, то је диван призор, који нам у свој брљавости сликар износи да се насдађујемо уметничком лепотом оеоских каљуга. Еимеп 8Јтоп хоће да нам прикаже оеоску свадбу, али дица на сдици немају ни носа ни очију ! То се ваљда оставља гдедаоцу да замисли. Тгпћпег Л\Шће1т износи у једној сдици (( Нарисов суд». Три богиње, леђима окренуте гледаоцу, очекују суд о својој депоти. Кроз зелено грање продиру оунчани зраци и на леђима богињ& образују ое зелене шљоке тако, да цело тело изгледа као да је