Нова искра

СРРАНА 2 5 4.

И 0 В А

И С К Р А

БРОЈ 8.

двају уметничких праваца са истим циљевима, али који разним путевима теже да постигну идеал у уметности. И ако је број изложених слика у великој уметничкој изложби куд и камо већи но у сецесионистичкој, ипак је ова друга много привлачнија. Ако је до бирања, која излошба пре да се посети, сваки ће се прво за сецесионисте одлучити. Јер и ако све оно, пгго је у овој изложби, није лепо, — по моме мишљењу, ипак је занимљиво. Шго се тиче Берлинаца, по готово једногласном признању Берлинске штампе, сецесионисти су однели победу у овој уметничкој утакмици између ових двају изложаба. Њихова је изложба проглашена за уметничку у сваком погледу : по распореду слика, по разноликости и лепоти изложених нредмета, по броју чувених домаћих и туђинских уметника који су у њој своје радове изложили. а Ова се изложба", пише Берлински лист Бег Тад: (( обраћа сразмерно малој заједници образованих пријатеља уметности; велика Берлинока изложба пак маси посетилаца, од којих највећи део само у површном односу према уметности стоји. Сецесионисти се труде, да у својој изложби не износе оно што се целом свету допада, јер они су уверени, да се добра уметност не може свима допасти, већ само једном малом, одабраном кругу, и да, пре свега, добра уметност не постаје у маси. Из овога снсвим природно следује, да се у оецесионистичкој изложби налази много аристократскија уметност но у великој изложби." Да се дакле мало више о сецесионистима позабавимо; они су јунаци наших дана, а њихове изложбе у Дрезди, Минхену, ДиселдорФу привлачна су тачка за масе јевропских путника којима је уметност циљ живота; о њима се иодносе интерпелације у народним скупштинама, као што је случај са Бечким сецесионистом Густавом Климтом, чија је слика ((Медицина® у Бечкој сецесионистичкој изложби дала повода аустријском министру просвете, да изложи своје погледе на слмкарску уметност приликом једне интерпелације у рајхсрату. И сецесионисти су чеда вечне тежње људске за новим и оригиналним ЈЧосћ шсћ(; с1а §е\уе8еп! То је мото свију уметничких производа за ових последњих двадесет година, и многи глумац, музичар, сликар и вајар има тој тежњи да захвали за свој, на сваки начин, пролазан успех, неоправдан према правој вредности уметниковој и његову иотинском таленту. Али свет, који се о уметности бави, хоће пешто ново, што одступа од свију нраваца уметничких, који су до сад владали, и овојом хвалом и признањем обасииа онога који му ту жудњу задовољи. Наравно да су такви успеси ефемерне природе; оно што је данас ново, сутра постаје старо, и нублика која данас пљеска ( ( новом в уметнику, заборавиће га сутра, кад се други са још (,новијом" уметношћу појави. Само онај уметнички продукат, који је излив истинског генија, остаје увек леп и иривлачан, њему се диве сва поколења, и њега не могу са уметничке позорнице потиснути бурни аплаузи «новим 8 уметницима. За сада пак сецесионисти у сликарској и вајарској уметности славе тријумфе. Јер и цео друштвени склоп на Западу користи њихову правцу. Све је већи број оних који уметности цео свој живот посвећују. Што се богатство у мање руку концентрише, што се научници, чиновници, политичари и грговци све више својим радовима посвећују, све је већа и провала која већ постоји између модерне уметности и интелигентног дела. Уметност оада, по тврђењу уметника и критичара од заната, изискује нарочиту многогодишњу и специјалну студију, па да се може разумети и у њој уживати; она постаје у неку руку монопол оних слојева народних, који имају времена да се искључиво о њој баве, монопол „горњих десет хиљада". И ко неће да буде (,плебејац» у погледу схватања и разумевања уметности, томе не остаје ништа друго, већ да све остало остави на страну, па да се ода изучавању модерне уметности, и да на тај начин ((Оплемени 9 свој укус. Вердија, Росинија, Доницетија, баш и Маскањија, или друге талијанске, на и немачке и француске композиторе, може интедигентан човек да разуме и да у њима ужива, и ако није сврпшо консерваторијум; сликарским радовима талијанских, шпанских, ходандских мајстора диви се и онај интелигентни посетилац галерија и музеја, који није свршио сликарску школу; Вагнера, његове последнике, Француске импресионисте и садашње сецесионисте, не разумеју увек ни проФесори консерваторијума и сликарских академија.... Сецесионисти су последници Француских импресиониста који се јављају у уметности од краја шесетих година прошлога века. С1ашЈе Мопе<;, Р^кааго, Кепо1г, ВоисИп најпознатији су представници импресионистичког правца, и њихова дела на-

лазимо и у овогодишњој сецесионистичкој изложби. По тврђењу ( ( стручњака», њихова су дела најпривдачнија тачка у целој изложби. Импресионистичке захтеве : безусловни повраћај к природи, задржавање утиска (Гппргеазшп) који шарена новршина каквог предмета на око врши, и изношење свију нијанса, које ваздух прима у разно доба дана под утицајем променљиве светдости, усвојили су и сецесионисти и изводе их у својим радовима а<1 аћзигЛит. Немачки сецесионисги су се много доцније појавили од својих кодега у иностранству. Њих прво налазимо у Диселдорфу, Дрезди и Минхену, и у овој последњој вароши нашли су најпогодније земљиште за рад. Минхенски илустровани часопис Оге ЈидепЛ најбоље је огледало чудноватих сецесионистичких погледа на уметност. Ово се тиче А Бердинских сецесиониста: њихово је удружење тек пре три године постало настојавањем познатих уметника Либермана, Лајстикова и Скарбине. И док су удружења сецесиониста у Паризу, Миихену и Бечу постала услед противљења осталих уметника, да у уметничким изложбама приме и радове сецесиониста, примењујући и на њих строгу критичку оцену и принудивши на тај начин нове уметнике на одвајање (латински аесеззш) и на иступање из уметничких удружења, дотле су Берлински сецесионисти добровољно иступили и своје удружење основали, у тежњи да на тај начин самостадно и независно у своме удружењу раде на ( ,препорођају уметности 8 . У каталозима и при отварању својих изложаба сецесионисти у кратко објашњују свој правац у уметности. На сваки начин то је паметно и по публику корисно. Још увек је велики број ((Плебејаца ,, , посетилаца изложаба, који поред најбоље воље и љубави према уметности нису у стању да без објашњења схвате лепоту каквог сецесионистичког дела, и којима је и најмање објашњење какве мутне уметничке идеје добро дошло. Тако је и код Берлинских сецесиониста. При отворању овогодишње изложбе, професор Либерман држао је овај говор у циљу да непосвећеној и објашњења жудној публицп објасни сецесионистичке погледе на уметност. „ . . . . Што су Беклин и Лајбл били чланови нашег удружења, показује боље но ма какав програм, да ми — програма немамо. Ми дајемо реч свакоме који зна што год влаотито своје да каже. Ми не оцењујемо уметничко дело по академском идеалу лепоте, већ по снази којом је даетник представио оно шт Ој се њему као лепо учипидо. Особита љубав публике за академску уметност оснива се у многоме и на томе, што ое она појављује у облицима који су свакоме још из младог доба познати, и што год које дело има више индивидуалности у себи, све се већи захтеви стављају гледаоцу. Главни је задатак нашег удружења да сваком индивидуалитету помогнемо у развићу, а не да га уништимо." У истом смислу објашњују Берлински сецесионисти у данском катадогу изложбе своје схватање уметности: «3а реч (( сецесија )> везује се још увек нетачно тумачење, као да оу ооноваоци њени представиици моде у уметности ; на против: ми смо се одвојили, да бисмо се у тодико слободније могли заложити за сваки таленат, па ма у коме се правцу он показивао. Уметност је за нас — по речима Св. Августина —• оно што су велики .уметници створили. Тачне дефиниције уметнооти нема и не може се поотавити. Уметност је вечито постајање, вечито ностајање и напуштање. Наступила би смрт уметности , кад би се она у догму претворила. С друге пак стране (пошто нема норме о томе шта је уметност, већ једино укус оддучује) настаје непрестана промена вредности умегничких дела: што се данас исмевало, сутра се с дивљењем посматра." Кад смо ое тако познали са сецесионистичким схватањем уметности, да посетимо саму изложбу. На самом улаоку у изложбу поздравља нас плакат, на коме је натпис ( ,8есев8шп8аи8в^еПипе" и слика духовитог цртача шаљивог Берлинског листа ((бтрНмззшшз 8 Тћ. Нете-а: медвед и девојка на плавом пољу. Лепотица држи у једној руци венац, у другој сдикарску табду , и на кудраву медвеђу главу притиска пољубац пун љубави. По објашњењу критичара од заната, то треба да значи: девојка, која представља уметност , љуби медведа, грб града Бердина, који сваким даном постаје све више уметнички град, и оликар се нада, да неће дуго проћи, кад ће лепотица венац , који за сада држи у руци, метнути на главу медведа — то јест кад Берлин постане уметнички град првога реда. Чини ми се само да ће лепотици отпасти рука држећи венац, док медвед ие буде те среће да се њим украси.