Нова искра

ВРОЈ 8.

II 0 В А II С К Р А

СТРАИА 25 3.

Саобраћај ое од једном нагло увећава, а о њим почиње бујати и јевропска кудтура са својим нивелисан>ем. Иатријархадни карактер народа започиње још првих дана да ое мења и.ш са свим губи, а на његово меото отупа нов живот, без предања, предрасуда и старих обичаја. Србима је ово време највише штете донедо, али није их ни без добити оотавило. Да нам тадања јевропска култура није уздрмала дотадањи патријархални живот не би нам сигурно донела ни Вука, који је знао и умео много што шта од те културе отети и нама за вечита времена у аманет оставити. И заиста, оно што нам је Вукова јевропока образованост тада створила и урадила, може се с правом у велику српоку славу рачунати. Поред великих радова на српоком језику Вук је био и остао до данас највећи познавалац српског народног обичаја, предања, навика, умотворина п т. д. и врло вешт описивач свога што је изнооио. У кратко Вук, је имао енергије да све уради, око да све важно види и проницав дух да иотинску вредноот свачега одмери. Са смрћу његовом застаје донекле и рад на проучавању народа српског, скоро све до наших дана. Нема сумње да је овај застој много штете донео, али је још доста добро било, што се са тим послом није са свим престало. Јер у овом времену, поред великог броја Г. Милићевићевих радова исте врсте, находи се још некодико омањих раотурених по разним часопиоима или заоебно оштампаних од разних пиоаца. Но ипак то је све мало према ономе што је наш народ имао и што још вазда има. Велика је незгода у прибирању и штампању овог материјала у томе, што он иптересује увек сразмерно врло мали део читалаца. Значи, дакле, да скупљачи морају рачунати највише на државу или бити у стању да највећи део трошкова на својим леђима понеоу. Такових је, међугим, врло мадо, не само у Србији него и на целом словеноком југу. Има још оамо једаи начин за прикупљање ове грађе из народа, а то је да ое трудом и уоталаштвом неколицине склопи удружење из чданова који свој народ воле не из шпекулације и личних рачуна него из чистих патриотских побуда, па да ое на тај начин труд и материјалне жртве поделе подједнако на ове њих. Таквих Фолклорних друштава има у Јевропи много а на Валканском полуострву ни једно. А нема оумње, проћи ће јога доста времена док се и овде буде довољно развила овест о народности, а пре тога не може ое ни замислити оонивање и опстанак таквих друштава. Према свему томе, брига за тај посао мора данас код бадканских народа почивати безуоловпо на држави или њеним установама. Доста је још и то ако чак и државни органи, који тај пооао предузимају, буду увек погодили прави пут за његово извршење. Како данао с-тоје ствари, не бих рекао да је се код сва три словенока балканска народа најбоље урадило. Као што је познато, сва три ова народа имају ио један Зборник за проучавање иародног живота. Два издају Академије Наука у Београду и Загребу а трећи Министарство Просвете у Софији . Врло је караАкадемија Наука у Београду ставила на чисто научно гледиште, ктеристично да се сва три уређују у разним иравцима. Док се дотле оу они у Загребу, спустивши се исиод Фоклора, отишли у другу крајност. Мипистарство у Бугарској није циљало ни миого високо нити се спуштало сувише ниоко. Оно се држало и овога пута осведочене златне средине. Самим тим, што је наша Академија решила да издаје само научне етнографске расправе о животу народа српског, остављен је Фоклор да и даље пропада или да се потуца од једног до другог књижевног листа, добијајући при том што је могуће мање меота. Није ми намера да критикујем рад Академије, али држим да је Зборник народног живота и обичаја, без фоклора, исто што и каква монументална зграда без темеља. Ову, и ако не научну ипак по мојем мишљењу за науку врло важну страну народног живота, ставио је оеби у задатак „Караџић." Тек са његовом допуном можемо тврдити да има у Србији потпун Зборник народних обичаја у оном омислу у ком се та реч употребљује. Нека ми ое не замери , шго ћу овде иотаћи Факт, да «Караџић" задовољава много већу потребу него «ЕтнограФоки Зборник 8 , онакав какав је данао. Јер оно, што је Зборник ставио себи у дужност, може ое извршити без великот уштрба и после сто година, а оно што Караџић врши, мора се без одлагања што пре свршити. Ова потреба потиче из задатка и каквоће материјала ових двају лиотова. Зборник садржи раоправе, које се пишу већином на основу прибране и штамиане, дакле од пропаоти сачуване грађе, а „Караџићу" је дужност да ту грађу црпе непосредно из народа и да је спасава од пропаоти. Уверени чврото у го да се научне раснраве не могу ппсати без Фоклора

нити многе појаве народног зкивота без њега доводло разумети, ми смо се иојави „Караџића" не оамо од свега орца радовали него смо је и за преку потребу сматрали. Што је уредништво дадо листу име првог и највећег нашег Фодклористе, држим да је тиме само доказадо да зна довољно ценити заслуге човека којем ће српски нараштаји, ма колико се трудили да му се одуже, ипак вечито захвалноот дуговати. Познато је да код нас у Србији нема, ни једна петина писменог становништва, а ни 0.4 °/ 0 који се за књигу интересују и читају. Јасно је што нри тако слабој писмености наши књижевни листови, ма како се добро уређивали, ипак никад не могу ни нуних 15 00 претплатника да задобију. Помињем само случај са најбољим досадањим књижевним лиотом аДелом 8 који је, поред свега труда не само уредништва него и врло великог броја својих пријатеља, једва успео да крај с крајем саставља. Како је тек у овом погдеду код „Караџића" који је, поред ове своје разноврсности , ипак. по самом задатку једностран, није потребно нарочито иомињати. Мене је, морам признати, знатно изненадила одважности уредништва о покретању овог диста и искрено да речем, мислио сам да оно неће моћи ни пуна два месеца на послу издржати. Војао сам ое да ће се тако важна и за целокупно Српство неоцењено корисна ствар у самом почетку изиграти , а то би било горе него да се никако ни покретала није. Од тада су скоро две и по године прошле, и ми стојимо данас пред окупљеном и штампаном гомилом српског Фолклора из свих делова народа српског, са којим се, благо да се изразим , никакво злато не може мерити. Далеко би ме одвело ако бих покушао да бар у кратко набројим све чданке, разне вроте обичаја, предања, народне умотворине, народна веровања и објашњења разних природних и других појава и т. д. који су у овом времену угдедали света у „Караџићу." Смем : слободно толико тврдити, да је својом досадањом садржином потпуно оправдао име које носи. Само ово, што нам је до данас пружио, остаће вечити споменик неумрлом Караџићу, већи него ма какав од нема и ладна камена, који би му захвални Срби икад подигли ! Сматрајући да се Загребачки Зборник не може квадитативно ни у ком погдеду мерити оа „Караџићем", ја идем и даље тврдећи да с( Караџић ,) не уступа ни Фодкдорном делу Софијског Зборника. Има међу тим нешто код њега што га и изнад овог уздиже, а то је она практична страна његова уредништва да посебице, за сваку врсту обичаја, ставља својим сарадницима ситна и јасна питања, те их тиме доводи у могућноот да на њих опширно и исцрпно одговоре. То је једини и врло поуздан начин да се дознаду најфиније разлике у појединим обичајима и географско распроотирање њихових варијаната. По свему, што нам је „Караџић" до данас пружио, можемо и сувише задовољни бити; за то би нам врло тешко пало, ако би ое обиотинило да ће лист, чако уредништво пре неког времена јави, морати престати, ако претпдатници буду и даље према њему немарљиви као до сада. Да не би чак и до тога морадо доћи, мој би најискренији предлог био : да Миниотаротво Просвете одреди ма и најскромнију месечну помоћ овом листу. Држим да би и Академија Наука, ако намерава и даље оотати при досадањем правцу свог «Етнографског Зборника", могла на овај циљ нешто пружити, тим пре што је «Караџић» доказао да је од постанка па до данас врло марљиво вршио велики део онога, што је ( ,Зборник" пропустио сам извршити. др. м. в. с.

Оецеоиониотичка оликарока изложба у Берлину. За многобројне путнике, који у ово време летњих врућина, кад Берлинци беже на море или у шумовита брда, у масама посећују Берлин, најпривлачније су тачке у уметничком Берлину две велике сликарске изложбе : велика Бердинска уметничка изложба и изложба сецесиониста. И за залудног Берлинца, који је од отворања ових изложаба неколико пута већ прелиставао каталог нред многобројним уметничким предметима изложбеним, ове су изложбе увек примамљива места одмора, јер се у њима концентрисала уметничка снага Берлина, јер су оне оредишта