Нова искра

ОТРАНА 252.

II 0 В А И С К Р А

№ОЈ 8.

Интернационални језик. •— Сваки, ког интереоују ови покушаји, имаће ирилике да ое овога пута нада озбиљном уопеху. Изгдеда (на жалост, иотина као и увек) да ое овога пута пошдо правим путем и да је оотварење ове чудне идеје несумњиво : Више научних , индустријских и трговачких јевропских друштава споразумеди оу ое или управо удружи.ш ое, изабрав једну заједничку интернационадну комиоију за проучавање и израду новог интернационалног језика. Један од љених чланова, млади научник и философ Кутира изноои врло уверљиве разлоге који траже интернационални језик и услове под којима је могуће да ое оотвари. — Филооофи су увек гајили нарочиту љубав према овим великим покушајима. Г. Кутира има сјајних претходника : Бакон, Паскал, Декарт, Лајбниц, Локе, Кондиљак, Дидеро, Волнеј, Ампер оставили оу о томе доота философских спекулација и сањарија. Г. Кутира има ту превагу над свима што излази са Фактима и методом који изгледају најстварнији и најоотварљивији, и у време када се потреба свотског језика одиста ооећа јаче но икад до данао. Пре овега, реч није о општем светском језику, који би» пре или пооле, имао да наСледи данашње националне језике. Тражи се проото један иомоћни језик који би допустио научницима, иидустријалцима, трговцима и путиицима да се овуда. споразумевају без велике муке. Ствар је економије. И још једна црта коју треба напоменути: језик, који се миоли створити, не би био језик учених људи, већ језик овакодневни и на домаку свачијем. Мора се одбацитИ с-ваки предлог о којем од данашњих живих језика, пошто националне амбиције нису одобриле ни један покушај ове врсте. И мртви латиноки, и ако оу његови адвокати, за доказ његова богатства у изразима, пронашли у његову речнику много и најмодернијих појмова и ствари, као н. п. р. велооипед — 5гго{а иеЈосгвзгта.' Исте оу судбине и Филооофске шимере, као Лајбницова, о филоз,офоком језику. Једино практично средство је увођење једног вештачког језика. Овај језик није потребно изналазити од азбуке и корена. Он ое почео већ стварати под утицајем данашње цивилизације. Г. Кутира и његови сарадници обраћају пажњу на факат, да данас већ има маоа иаучних, техничких и других израза који улазе у интернационални речник. Човек никад не би миолио колики је број што их он пооведневно употреби. Велики број речи опет заједнички је за два, три или четири језика. То би било језгро и оонов нитернационалном језику. Оотаје развијање на том оонову, о чијој ое методи и детаљима овде, разуме ое, не може повести реч. По оеби ое разуме, да би стварање изведених и оложених речи ишло по старим нознатим начинима, да би правопис био строго Фонетички и изговор строго према правоиису. Оотала би још незгода акцента. Али, избегавањем сличних речи по изговору и могућности каламбура, доокочило би ое и томе. Јасноот и логичност Факата и разлога, и интереоовање што га је велики број озбиљних научника пооветио питању нарочито приликом последње интернационалне конФеренције ака-

демика у Паризу — показује бар, да је у последњем покушају мање ваздушних сањарија, детињарија и опорта које оу у ту ствар уносили додапашњи волапични филолози.

ШШВНОСТ.

„Караџић" , лист за сриски народни живот , обичајв и иредања. Издаје и уређује Тих. Р. Ђорђевић Београд. Год. III. Две су године давно прошле, од како излази овај лиот, оавлађујући сметње , какве ни један други лист у Србији нема. Време је да се обазремо на његов рад који нам је пружио за ове време, па да ое запитамо: да ли је његова појава била нужна и да ли је одговорио и колико задатку, који је у првом броју пред. читаоце изнео. Оно, што смо ми Срби, требало да урадимо,: урадили су други много мање заинтересовани , још давно, проговорив прво о појави а по том и о вредности лис.та. Разуме се да је се некима допало а некима није најбоље годила његова појава . Једни су му се радовали , јер су у његову програму видели у неколико и свој , а други , од којих Се ништа друго није могло ни очекивати, постали оу првог дана суревњиви, јер оу ое бојали да ће иза (( Караџића° оотати мало места њиховој олави. Једино ми у Србији, који омо били позвани да први појаву ((Караџића® радосно поздравимо и да га на његову мучном путу охрабримо, ћутали смо као да нас ое није ни најмање тицало. Држећи се народне изреке: боље и доцкан него никад, ја ћу изнети овде у кратко овоје утиске, које сам добио пратећи пажљиво дКараџића" од првог дана његове појаве па до данас. На оловенском југу од скора се почело водити рачуна о животу народа, његовим обичајима, предањима, навикама и т. д. Мало ое полагало на ову отрану, јер се никако није ни потреба ооећала. Балканоко Полуоотрво, и ако је управо мост између Јевропе и Азије, било је до почетка прошлог столећа за Јевропу са свим затворено. 0 њему се знало и писало много мање него о великом делу Африке. Научни путници полазећи на њега, рескирали су често пута више него кад су се спремали да испитуЈУ Ј. Африку или чак и Ауотралију. Народи, који су на њему живели, биди су на тај начин од Јевропе потпуно оцепљени и сигурни да их њена кудтура неће прегазити нити њихов живот изменити. Кратко речено, јевропски утицај на целокупни живот ових народа био је у сваком погледу на нуду сведен. Мало су друкчије стојади ови исти народи у погледу на Иоток и њихове гооподаре Турке. Турски народ, живећи и сам традиционално, представљао је за све време свог господарства над овим народима државу, конзервативну у свом административном, подитичком и финансијском склопу а скоро потпуно индиФерентну према затеченом друштвеном уређењу покорених народа. Под таквим околноотима народи су непрестано живели својим патријархалним животом, примајући понешто од истока, а строго чувајући оно што оу од предака у иаслеђе добили. Ио себи се разуме да није тада бидо ни потребно скупљати у народу на чување оно што је и оам најбрижљивије чувао. Са зором деветнаестог стодећа измењују се знатно политички а о њима и многи други односи. Велики део српоког, грчког и румуноког народа добија своје државе и отвара Јевропи врата у велики део њезина југоистока.