Нова искра

БРОЈ 8.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 251.

очи, били упропашћени са свим; а тешко гледати их под оним боловима. — Најзад, да прекинем ове непријатне реченпце, ја мислим да се нигде ни у којем граду не може наћи толики проценат уличних продаваца разних предмета, који, оставивши на страну то што не раде никакав посао или занат, не могу чак ништа ни да зараде. То су ти многобројни (има их, не претерујем, на хиљаде) продавци поврћа, кућевних потреба, новина, хартије, писаљака, машина, свећица и т. д. Често пута се срета по какав н. пр. старац који носи у корпи по три кромпира и пет патлиџана, које вуче од јутра до мрака и још их не прода; или каква девојчица са двема корпама, на десној и левој руци: неколико лимунова уједној, неколико у другој, и са колико је пошла од куће, са толико се у вече, уморна и гладна, враћа натраг. — За тим: просјаци! То је још страшније. Тога је тако много да странац не може да учини један корак да на њих не наиђе. Занимљиво је да су ови плодови Хришћанства потпуно слични птицама селицама. У оно време кад у Италију полете селице, и поврве Американци, Инглизи, Немци и други северни народи, у то исто време и Римски просјаци су многобројни; сад пак нема до само домаћих .... 11а ипак, и ако су само папе за ово криве, ипак се називају Везгрешним и Св. Оцима! Остај ми здраво, ТВОЈ Рол. -Ј- Михајило ИлиЦ мајор. — Својим животом и смрћу оплео је себи венац неумрле сдаве. Колико је и као човек и као највећи јунак у срнско - турском рату омилео свом народу, сведоче иародне песме које га опеваше, да му заједно са нером Ђуре Јакшића очувају успомену. Михајидо Илић, Јаворски јунак, погинуо је 24. августа 1876. године у бојевима на Јавору. Слава његову имену које се помиње уз имена највећих српских карактера и јунака! Турска зверства но сриским селима. — Како је бидо српском народу под Турцима, за време рата 187 6. гед., показује и ова наша слика која представља турске војнике, из редовне војске, како паде и робе, и како, као круну својих зверстава, убијају опљачкану и измучену рају. — Да ли ова сдика не опомиње Србе и на данашње стање српског народа у Косовском Вилајету? Српска војска обара турску заставу у Веограду и полази у бој. — Када је пре 2 5 година мада кнежевина Србија објавида рат силној турској царевини, још је била турска застава у Београдској тврђави, као знак да Србија није независна кнежевина. Али чим је проглашена кнежева прокдамација о рату и чим је Београдски гарнизон погаао на границу, — пада је турска застава са Београдске тврђаве. Тим је одмах и рат обедежен као рат за независност српске кнежевине. Стана КовачевиЦ добровољац у српско - турском рату 1876. г. —- У бојевима па Дрини борила се поред Стевана Ко-

вачевића и његова жена Стана. Стана је родом из Црњовода у Босни, а рођена је 1 850. године. — Бојећи се да ће је вратити из добровољачких редова, Стана се била обукла у мушко одедо и борила се, како она* сама вели, (,са браћом добровољцима" пуна три меееца. За то време нико није знао да је жена. Ади када јој Турци у боју код Батковића ранише мужа, одакле га српски болничари однесоше у Шабац, познаде се по тузи њеној, за добрим јој другом, да је жена. У самом рату добпла је сребрну медаљу за храброст, а о овогодишњој добровољачкој прослави доби и медаљу за војничке врдине. Стана живи стадно у Шапцу. Турска караула у Дервену. — На старој граници кнежевине Србије, иза Књажевца, бида је ова турска караула. Како је изгледада за време ратовања, представља ова наша слика која је тада и снимљена. Прослава двадесетнетогодишњице српских добровољаца. — Јуна месеца ове године нрослављена је двадесетпета година добровољачког судедовања у српско - турском рату. Слика представља поглед на добровољачки логор који је био код Доњега Града у Београду. -|- М. Г. Черњајев, В. В. Комаров, -Ј- Н. Н. Рајевеки, -Ј- Н. М. Ерошкин, -ј- II. А. Кирејев. — Већ се навршидо 25 година од српско-турског рата 1876. године. И ако је Српска моћ бида незнатна према турској сиди, ипак је Србија ушда у рат, јер друкчије није могло а није ни смело бити. — Историју овога рата писали су и писаће позвани за то, а ми овом приликом хоћемо само да истакнемо једну појаву у њему, која нам је у тим мутним данима била утеха а која нас данас нагони да са поуздањем гледамо у будућност. У бојевима пре 2 5 година борише се раме уз раме с нама и многа браћа Руси, који добровољно дођоше браћи у помоћ да победу праведне српске ствари и својом крвљу искупљују. Та заједница, то братство српско - руско, нагони нас да са захвалношћу и поштовањем поменемо ђенерада Михајила Глигоријевића Черњајева, гдавнога команданта српске војске у рату 1876. г.; да поменемо и данас живог Висариона ВисарионовиАа Комарова, почасног српског ђенерада и Чернајевљева номоћника ; да се са дубоким поштовањем сетимо пуковника Николе Николајевића Рајевског који погибе 20. августа 1 87 6. г. у Горњем Адровцу; да са таквим истим поштовањем поменемо Николу М. Ерошкина, руског новииара, који погибе 9. авгусга у боју око Књажевца ; да поменемо Николу АлексијевиАа Кирејева, руског потпуковника, који храбро погибе 21. августа за добро српског народа. — Слава им и хвада! Суводолски манастир. — Северно од Књажевца, на 3 сата. хода, лежи овај манастир који је у првом српс-ком устанку, 1810. г., гледао крвави бој између Срба и Турака. Турци су тада победили, те одмах и манастир опљачкали, а миздрацима изболи свецима очи. — И године 1876. гдедао је овај манастир крвав и несразмеран бој између Срба и Турака, али није дуго чекао да чује како се пушчана и топовска ватра губнла све даље и даље према Нишу и иза њега, све тамо до нове, данашње границе Краљевине Србије. Рам (Фотогр. снимио Ф. Шистек). —■ На каменитом чоту, мадо више Базјаша, дежи доста добро очувана стара тврђава Рам. Оборена је само једна куда у којој веле да се некад упалио барут. Мисли се да је то римска тврђава Нови. Данас је око Рама село истог имена. Ту је скела и превоз преко Дунава у Банат.