Нова искра

Београд, септембра 1901. године

Година 111.

Број 9.

ТТ ЈуХ , а

Спасенкја

.а подножју велике планине Бјелашице, с ову страну што се ггрема Босни спушта, бијаше мала плетара, облијепљена блатом а покривена даскама. У њој живљаше сиромашак Вукан Ристунов са својом женом Спасенијом и мало троје дјеце. У једном ћошету бијаше плетара преграђена двијема сохама, гдје је крава ноћивала о великој цичи или непогоди; у другом ћошету бијаше оџак, над којим је висио ланац и о ланцу бакарни котао, у коме се кували кумпијери, кукуруза и у опште сваки готовац. А у осталој плетарн бијаху поређане даске на косо, по даскама просуто сијено, и то бијаше овој сиротињи ложница. Сиромашак овај имађаше око плетаре комад земље, за дан орања; на њој је сијао кукуруз, а између кукуруза тикве, па кад дође берба, он накупи неколико врећа кукуруза и то му уз млијеко бијаше храна. По коју пару заслуживаше сјекући у планини дрва за велике подузетнике, те тако набављаше нешто одијела и по некада мало шећера и каве. У сиротињи својој био је задовољан, а ради његове мирноће и поштења, околни су га сељаци пазили и поштовали тако, да с прољећа, кад је требало њиву узорати, сваки му је сељак радо позајмио своје волове.

А. И. ЧЕРЕП-СПИРИДОВИЧ СРНСКИ ПОЧАСНИ КОНСУ.1 И НРЕДСЕДНИК С.10ВЕНСК0Г ДОБРОТВОРНОГ ДРУШТВА У москви.

Око Илијин-дана, једне ноћи, пробуди Вукана велика грмљавина. Устаде и сједе на своју ложпицу. Муња поче сијевати и плетару расвјетљ>иваше. »Спасенија!" зовну Вукан своју жепу : »чујеш ли ову непогоду ?« »Чујем® — рече Спасенија сједнувши и сама на својој ложници. в Ја да Бог драги даде да на миру прође". Обоје су страховалп за свој кукуруз који се почео већ у клипу развијати, а бијаше те године тако нонио, да Вукан пе памћаше бол>ега рода. Они бијаху још у ријечи, кад 'но муња засијену и сва се плетара засвијетли, па за тим стадоше громови пуцати од планинске стране. Крава, што бијаше у ћошету привезана, стаде се отимати и рикати. Обоје се прекрстише и рекоше: »Боже, окрени иа добро ! с( Но у томе поче падати лед; попајпре ситан, а доцније све чешћи и крупнији и најпослије удараше толиком силом, да се у плетари није могла ријеч разумјети. Старија и трулија даска на крову прошупљила се и лед је почео и у плетару да иропада. Силна бујица са планинске стране ударила је на плетару и вода је пробила плетару у једноме ћошету и отицаше на другој страни низбрдице. Вукан скочи са постеље, а Спасенија разбуди сиаваћиву дјецу. Плач дјетињи, кравино рикање, лупа леда и шум водене бујице слише се у малој плетари, на коју је ова ноћ спустила сву бјесноћу