Нова искра

СТРАНЛ 258. Н О В А

своје елементарне разузданости. Вјетар са планинске сгране захвати добар дио крова и разнесе га у бурну ноћ, а над Вукановом главом указаше се црни облаци и лед удараше по Вукану, Спасенији и дјечици. Спасенија узе и пренесе их у друго ћоше, гдје је лед слабије ударао; збије их све троје једно уз друго и нокрије их ћебетом, да не би лед дјецу побио. Вукан стајаше као нијем гледајући у црне облаке, а на душу му паде тежак бол. А кад се дјељаше мрак од дана, облаци се размакоше. На небу се указа зорњача; ваздух бијаше тих и благ, пун планинскога мириса, а са дрвета капаху капљице и зора се на истоку тако љупко осмјехиваше као да незнађаше ништа о тешкој бури. Вукан и Спасенија изиђоше из плетаре да обиђу своју њивицу. Но у зорину сумраку виђеше жалосну 'слику свога живота. Спасенија, као слабо женско, удари у запјевку кршеКи руке и лупајући се њнма у прса. »Ох Боже! Боже! што учини од ове сирогиње! Куку леле биједној мени, чим ћу ову дјецу да исхраним !® А Вукан, мрка али блиједа лица, зађе по свој њиви и гледаше гробље, што га ова ноћ донесе. Листови су од леда исјецкани у саме конце; стабљике се од снажних удараца саломише, а вјетар их доље поваљао и лежаху као побијена војска на бојигиту. Погнуте главе и саломљена срца дође оиет колиби и гледаше у Спасенију, а она у њега. И ма да је мушко срце, бол га ипак саломије, и у његовим очима показа се суза, суза пуна туге и очајања. Зора је већ одаиила. По читавој страни планинској виђаху се сељаци погнуте главе обилазећи и гледајући своју пропаст. Жене и дјеца врискаху, а људи један другом одлазише да разгледају штету. На читавој страни бијаше све полегло, а кад је сунце почело пржити, плодови су почели венути, да је жалост била погледати. Вукан и Спасенија гледаху и слушаху плач, па се за тијем окренуше истоку одаклен се сунце родило, прекрстише се три пут и рекоше: „Сунце јарко на истоку, а Бог јаки на небу! Слава ти и милост, ти даде, ти и узе: но те молим не оглуши се моје сиротиње!" И за тијем оде Спасенија да помузе краву да нахрани дјецу, а Вукан оде кнезу сеоскоме, гдје се народ сакупљаше, да вијећа о својој несрећи. Кроз планииу проламаше јаук; то бијаху удовице са нејаком дјечицом, којима је ова бурна ноћ све отргла. Ваздух бијаше чист, сунце је љупко сјало, али је било пуно човечјих суза. Спасенија, музећи краву у илетари, зачу неко не1)оћно стењање. Изиђе напоље и видје више своје плетаре сиједа и немоћна старца који имађаше о раменима три велике крошње и носаше их у варош да прода. Опружио се по једном камену, наслонивши се на сепете. „Ко си ти стари?" упита Сиасенија. »Ријеши ме овога терета, шћерце, Бога ради.« Спасенија приђе и одвеза му сепете, а стари се немоћан испружи полеђушке и тешко дисаше. Спасенија гледаше у њега и смилова се старцу. »Хајде, стари, у кућу, па се мало одмори.« И узе старца у наручја и унесе га у кућу; претресе сијено, прекрије га ћебетом и леже старога на њ. »Одаклен си, стари?" упита га Спасенија. „Планинштак® одговори старац једва чујним гласом, а необријана брада дрхташе му као да је у грозници. „Јеси ли гладан?"

И С К Р А БРОЈ 9.

Он мрдну главом да није, но Спасенија хтједе- му ипак мало млијека дати, али је он ухвати за руку, привуче је себи и тешком муком рече: »Сједи, шћерце, да ти кажем њешто. Ја сам самац и инокосан нланинштак, стар сам, а видим да ми је дошао час да мрем. Заклињем те дјецом твојом, укопај ме по закону Вога ради, а ево ти ова кеса, у њој је ћаге неко, па кад ме укопаш, а ти однеси то ћаге староме игуману.« И извади из њедара малу, масну кесицу и пружи је Спасенији. И пе прође пола сахата, стари зену и престави се. Спасенија стајаше неко вријеме и гледаше у мртвога старца и сузе јој навријеше на очи и плакаше. Па за тијем узе иоследњу Вуканову преобуку из малог црвеног сандучета и преобуче мртваца; својом бијелом јеменијом повеза га око паса; једним пешкиром свеза му стопале, а руке му прекрсти на прса. Затијем узе земљани тањир, метну у њ нешто жара, а из сандука извади неколико смреке, метну на жар и кад се отаде смреков дим дизати, окади мртваца са свију страна, па се за тијем пред њим прекрсти и у руку га цјелива. И колиба замириса рајским мирисом. Из сандука извади свијећу од природнога жутог воска, насади је на високи чирак од туча, запали је и метну крај мртваца, а она узе дјецу, затвори плетару и отиђе у првога коншије. Исприча му смрт старчеву и рече: »Брате, у вас имаде дасака, сакујте покојнику сандук, а што буде ираво, ја ћу вам одрадити. 1 ' „Не марим« — рече домаћин и узе тестеру, одреза четири неотесане даске и забијаше у њу старе јаке клинце. Па отален оде Спасенија другоме коншији. Исприча и овдје старчеву смрт и рече: „Брате, у тебе имаде посленика. Пошаљи двојицу у гробље да ископају гроб, да сахраним старца по закону, а што буде право, ја ћу ти одрадити. А уз пут виђе на њиви четворицу људи невеселе, гдје косе шеницу, што им лед поби, па да бар сламу отргну. Исприча и њима старчеву смрт и рече им : »Хајдете, браћо, Бога ради, да мртваца погребемо по хришћанскоме закону." И они оставише рад и пођоше за Спасенијом. Но кад бијаху на домаку куће, оиази Спасенија да јој се изрешетана колиба дими. Клецнуше јој кољена и викну : »Не дајте браћо ! Запали се колиба; изгореће у њој мртвац! Куда ће моја душа?! к И појурише сви онамо и кроз дим и ватру изнијеше мртваца и положише га на земљу под ведрим небом. А пламен захвати плетару. И за тренут сахата од плетаре поста згариште. Свијећа, што ју је Спасенија остави, бијаше догорела; дуги и дебели изгорели фитиљ паде на сијено, а ово захвати сву колибу. Врискаше Спасенија а дјеца уз њу. Људи стајаху нијемо, јер се помоћи не могаше. А кад се на згаришту утрну и задњи пламичак, појави се и Вукан и гледаше нијемо на згариште своје сиротиње, на побијену њиву и на мртвога старца што на земљи лежаше. И пошто му све испричаше, при^е Вукан ближе мртвацу, скиде свој сарук с главе, прекрсти се пред њим и рече: »Богом ти просто било, ти више не знаш за муку!" Па се окрете људима и рече: »Хајдете, браћо, да га погребемо!® И двојица ухватише мртвог старца и положише га у сандук; одломише двије јелове сохе, потурише под сандук, и четворица узеше међу се сандук и кренуше уз брдо сеоскоме гробљу. За сандуком иђаше Вукан, Спасе-