Нова искра

ОТРАНА 5 8 0.

НОВА II С К Р А

ВРОЈ 9.

У песми „ Златан крст к опеван је најпре Вукашинов погреб у црквици неког манастира — задужбине Мрљавчевића; ту су искупљена сва српска господа да бирају владаоца. Изненадно лупе тринаест Турака са султановим Ферманом и норуком Лалашахиновом: да му се пошљу »кључи и харачи«, иначе ће земљу поробити и попалити. Срдар Бајша (Балша?) предлаже да се ириклоне Турцима, но Лазар поносно сузби његов предлог као сраман, на што Бајша потеже ханџар, који се од Лазарових груди одби и распршта у тисућу комада. За дивно чудо свих присутних, Лазар стајаше ту као светитељ, велики и поносан у дивној појави, са златним крстом у руци као штитом, који је носио испод одеће на прсима, а који му је на Христову гробу дала Богородица преко св. Јована. Сви падоше преда њ на колена, и Југ Богдан га означи као Божјег избраника за престо и круну Душанову. Лазар узима Султанов Ферман и пред турским изасланицима исцепа га у комаде: то беше одговор султану. Лазар би миропомазан, а народ и јунаци узвикиваху: „живео цар! (< Трећа је песма „Лазар иобедитељ", у којој се прича како су опремљене три војске : једна под Милошем у Бугарску, у помоћ Шишману, друга под Бранковићем на Мораву, против победоносног везира, а трећа под Лазаром против Мурата. Лазар се победоносно враћа, па се с Милицом и кћерима упути свечано у цркву. Текје стао на први степен црквеног уласка, када се захори узвик: „Слава ти, Лазаре, слава!«, а Страхињ бан, који беше изаслан у суседне земље, стиже и донесе радосну вест да пет држава, Албанија, Херцеговина^ Угарска, Дубровник и Млеци, нуде Лазару помоћ против Турака. Кад Лазар корачи на други степен, опет се захори: »Слава ти, Лазаре !«, а кроз гомилу ирогура се други весник — Топлица Милан, који саопшти радосну вест о победи Милошевој над Лалашахином. Најпосле, кад Лазар крочи на трећи степен, захори се по трећи иут: »Слава ти! а , а један калуђер из Свете Горе саопшти Лазару благослов иатријарха ТеоФана и скидање црквене анатеме, коју је још за Душана бацио на цркву Калисто, као и постављање Јеврема за српскога патријарха. Одушевљење народно било је бескрајно. Лазар позва народ у цркву да се помоле Богу да их охрабри, како би се Дугланова застава победоноснО залепршала на обалама БосФора. Пети део (1387—1388) има такође три песме. Прва је в Милош ирводаџија«, у којој Милош проси за побратима Милана Топлицу руку Педе, кћери Мусића Стевана. У двору је Мусићеву (у Пожаревцу) весеље; оре се песме уз гусле (три лирске) и игра коло момака и девојака. Неда даје Милану прстен с руке. У другој песми »Мара" описана је зловоља Бранковићке на Милоша и Вукосаву, коју не могу да разгоне разговори, песме и приче верне јој иратилице Стане. Вук је затиче тужну и зариче јој се да ће јој пред ноге довести везана Милоша, па оде на двобој. Трећа је „Зидање Раванице", у којој је препевана прва од Вукових песама истога имена. Шеоти део (1389. г.) има 8 песама, у којима су опеване припреме за борбу и сам бој на Косову. У првој песми „Марко Лазару« јавља како је Мурат освојио Бугарију и код Шумле њега заробио и у тамницу бацио, па се сад опрема на Цариград; опомиње Лазара да похита с војском на БосФор док не буде доцкан. Лазар позива војводе да прикупе војску и доведу у Крушевац, одакле ће на Цариград, да испуне свето завештање Душаново. У другој песми » Хлеб и вино с< описано је причешћивање војске у пољу Крушевачком. Султан Мурат, у место да се

из Бугарије крене на Цариград, пређе иреко планина и паде с војском на Косово, одакле поручи Лазару да му пошље »кључе и хараче«. У Лазаровој војсци, поред ратника из Србије и Бугарије, беху Босански и Црногорски витезови, као и јунаци из Херцеговине и Албаније. Војску је причестило 30 ђакона са 30 протопопа и 10 владика, међу којима је и патријарах; причешћивање је трајало од изласка до заласка сунца. Пошто се сви војници причестише, приђе с војводама и Лазар у Душановој сјајној одећи и царској круни; но гле! нестало беше вина у путиру и хлеба у синији. У том тренутку прилази Неда, кћи Мусићева, која је понела вина и хлеба своме веренику Топлици, иа клече и пружи дар седом свештенику: њеним вином и хлебом причести се Лазар и остале војводе. За овим долази даривање Неде (по стиховима из <( Косовке девојке*): Лазар јој даје бисерну огрлицу и вели да ће јој бити венчани кум; Милош јој даје прстен и вели да ће јој девер бити; најпосле, Милан јој даје свилену мараму, заричући се да ће је узети за верну љубу. Причестипте се још неки од војвода, а кад Вук приђе, гле! испаде му из руку путир, а последње капи вина расуше се по трави. У песми „ Полазак кнеза Лазара 0 употребљена је прва половина Вукове »Цар Лазар и царица Милица", с промењеним завршетком: кад Милица паде на »камен студени«, иролази Милош на челу војске и уз њега нејаки синчић Тодор који му носи убојно коиље; Милош се сажали на царицу, па јој оставља Тодора; но и »нејаком« Тодору жао што неће у Косово, па сузе пролива. У песми »Милош и Косанчић (< препеван је четврти од Вукових »комада® (Иван прича Милошу о сили турској К0 ЈУ Ј е уходио). »Последњ а здравица кнеза Лаз ара с< није ништа друго до трећи од Вукових комада, у коме је вечера у очи Видова дна. У песми »Косовски дам® описан је главни догађај: Освануо је пролећни дан на Косову. Тамо, у долини, читаво море од копаља и црвених барјака — то је Муратова војска; а преко брежуљака таласа се море за морем сребрнастих облака од застава —■ то је Лазарова војска. Сударише се војске, а околне иланине зајечаше као од грмљавине. Који је онај турски иоглавица што код Мрамора погони јунаке Бошњаке? — то је Муратов син Бајазит. Који је онај српски војвода што код јелове шуме гони пред собом 14 хиљада Турака, те два и два на копље набија и преко себе баца? — то је Бошко Југовић. Који је онај турски поглавица који од Звечана удара са 15 хиљада копљаника? — то је други син Муратов, Јакуб. А који је онај српски витез који код Дечана погони Турке и једним махом по дванаест турских глава обара? —■ то је Југовић Војно . .. Од јутра до подна трајао је крвави бој с промеиљивом срећом; крв потече потоком. Најжешћа је борба беснила на Ситници, око каменог моста; заузети њега значило је: добити победу. Макоше војску осам храбрих бегова — 80 хиљада — да отму мост; дочека их Страхиња са 40 хиљада: он је »био и убио« седам бегова, а кад поче бити осмога, сам паде и сва му војска изгибе, а осташе само три брата рођена који одолеваху осмом паши. За тим макоше војску девет паша са 90 хиљада, а против њих полете витез Топлица са 50 хиљада., те потуче осам паша, а код деветог паде и он и војска му изгибе; осташе само два побратпма који сами одолеваху деветом иаши. Макоше војску десет емира — 100 хиљада — ана њих пође седи Југ Богдан са својих девет соколова (са сваким је ио 5 хиљада а са Југом 12 хиљ.), те потуче девет емира, а кад десетог бити започе, паде