Нова искра

БРОЈ 10.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 319.

је за одбијање. За ово пооледње нам је доказ она чеота вика на Управу пошто је које коло изашдо: зашто је штампала то II то. Некад јој замерају што је које дело слабо, некад опет што није за ширЈ публику; главно је, да ое, ваљада, огрешила, па за то јој и замерају, И пооле, Г. Уредниче, зашто викати на чланове Редакције Сраског Књижевног Гласника, па баш да оу нешто они ови и у Унрави Српоке Књижевне Задруге ? Зар Вам не пада на памет да они у својем лиоту ниоу донели оцену на дело које су одбили, но на сасвим друго ? А није правило да морају бити оба лоша и ако су од једног писца. Узмите за пример децу од једне исте мајке и једнога оца... Али на што се о Вама толико разговарати. И ово до сада говорила сам Ваших читалаца ради; јер Ви оте, не варам ое, чудноват, пакостан човек, управо да кажем; а таквих нам се људи ваља клонити... Да Вас, Г. Уредниче, случајно познајем, мислила бих е оам Вас некад увредила, па ми се сад светите, и то на начин недоотојан човека у опште, образована на по се; али пошто то није. јер сам Вам и за име дозиала кад сам га пре неколико меоеца прочитала на корицама Вашега листа, то проото не знам шта је. После овога, ја мислим да ћете ме оставити на миру. Но, напоолетку, драги Г. Уредниче, ако Вам то „чини задовољство», Ви продужите, а ја ћу само ћутати. Шут с рогатим не може да ое бије. И, после, што сам имала да кажем, ја с-ам казала. С поздравом и поштовањем Јелена Јов. ДимитријевиЂа.

Први синфонијски концерат Београдског Војног Оркестра. — Досадашњи одабрани и успели концерти овог елитног оркестра већ су ме, не кријем, у напред опремили на очекивање правог музичарског задовољства о првом синфонијском концерту (3. октобра о. г.ј. И ако је програм био тежак, можда најтежи од оних који су до сад извођени у једном вечеру, нпак сам са вером у успех отишао у Позориште да га саслушам. Ма да је Београдски Војни Оркестар постао права Београдска маза, то га ипак не би увек препоручивало кад се Г. Бинички, капедник оркестра, не би искрено старао да из концерта у концерат не показује сталну добру вољу и напредовање у извођењу. Шга више, он иде и даље, те нам о концертима приказује и поједине солиоте који у програме уносе још више пуноће, разноврсности и занимљивости. Поред Шубертове, на жалоот недовршене, Синфоније (Н-то11) која је изведена веома фино и са пуно израза, први синфонијски концерат дао нам је (што нарочито истичемо) Листову Раасодију бр. 2. Она је, како нам ое чини, била најјача тачка у нрограму, јер је изведена до краја прецизно, са пуно разумевања и осећања. — Исто ово вреди и за Вагнерову увертиру Риенци — иоследњи трибун, само са додатком : слушаоци га нису примили онако како овај модерни композитор заслужује. Али ја се тому не чудим. Треба времена да се Вагнерова музика разуме и заволи; њу треба често, врло често слушати; она од слушалаца тражи чак и нарочиту спрему. На крају крајева, колико је искрених и одушевљених Вагнероваца и у самој Немачкој, тој средини Вагнерова живота и рада? Какве је све перипетије отрнела његова музика докле је допрла до данашње истакнутости ? Па зар да замеримо Београдским слушаоцима што га не примише и не разумедоше одмах, арви иут. Нека се Г. Бинички не заводи овим неуспехом, нека Вагнерову музику не избацује из програма, — није далеко дан када ће српска публика, природом богато одарена за музичке импресије, разумети и наћи уживања и у тој музици. Али Дворжакове прослављене Словенске Игре (Бр. 1. и 3.) биле су од силног утис-ка. Словенски, братски дух изражен великим оркестром, оа дивном инструментацијом, био је пун чаробног еФекта. Ова ме је тачка нагонила на размишљање о српским ооећајима словенске заједнице. Искрено, природно, без икакве извештачености и срачунатог еФекта, оригае се одобравања и захтеви слушадаца за ноновно извођење, — Доиста је српока цублика искрена.

Као последње оркестрална пијеса била је Григова Пер Гинт. Она нам је иозната још оа првог концерта Београдског Војног Оркестра у прошлој години. II овога пута изведена је одлично, а саслушана је са великом пажњом и одобравањем. Овог вечера изашла је пред Београдоку публику и Гоопођица Јелена Шоповићева. Нова, одлична уметничка снага. Све тачке свога програма извела је са потпуним разумевањем, са пуно топлине и грације. Она је умела оном мртвом инструменту дати толико живота и душе да је њена музика била више говор или, боље рећи, певање пуно осећања. Њезина је техника одлична, савршена, а цело свирање с&мо осећање и жарка топлина. Виртуозност своје технике показала је Госпођица најбоље у Сен-Сенову Ес-дур концерту уз пратњу оркестра. Колико лакоће у извођењу брзих Фигура и какав леп и фин стакато у највећем пијанисиму има Госпоћица дало се најбоље видети из комада М. Московскога еШпсеПез", Григову Пролећну аесму извела је са пуно осећања и разумевања, као и Листову парафразу Вердијева Риголета где је млада уметница изнела сву своју техничку опрему и знање. Овим је исцрпљен програм Првог Синфонијског Концерта а Г. Бинички нека одржи своју реч: нека настави приређивање оваквих концерата. Публика их цени, јер их обилато пооећује и искрено одобрава. ПрИМ.

* Матица Српска штампала је и преко својих повереника продаје за једну круну ових шест књига за народ : 1. Мали ичелар, од Ивана Маширевића ; 2. Свети аиостол Павле, од Милутина Јакшића; 3. Замаг, занатлије и наш народ, од Љуб. Љотића; 4. Косово, народне пјесме о боју на Косову, приредио Тих. Остојић; 5. С мора и иланине, приповјетке Симе Матавуља; 6. Календар Матице Сриске за 190 2. годину. * У Белој Цркви штампан је превод писама + Љ. Ненадовпћа 0 Црногорцима. Натпис је: ХЈеЂег те МопГепедгтег. ВпеЈе аиз СеИпје аиз (1ет Јаћге 1 87 8. уоп 1/јићопиг ^епас1оУ1С8. ЦћегзеШ уоп МПепа МПасНпоуЈсз. Пп^.-ЛУмзаклгсћеп. Висћ(1гискеге1 Ре(;ег Кићп. 1901. (8°, стр. 166. Цена 1 круна). * У Дубровнику почеће ускоро излазити нов српски књижевно-уметнички глаоник Срђ. Уређиваће га Г. ИроФ. Луко Зоре, а стални сарадници, између осталих, биће и Г. Г. Иеро Будмани, Милан Решетар, кнез Лујо Војиновић, Антоније Фабрис, Др. Антоније Пуљези, В. В. Вукасовић. . . Срђ ће излазити двапут месечно. Искрено и од свег срца поздрављамо овај покрет, а Србима свима и свуда, обраћамо пажњу да се не оглуше, већ да се обилато и својски одазову претплатом. —■ * П. Иванов превео је на бугарски језик расправу Епископа Др. Никодима Милаша Римокатоличка ироааганда, њезин иочетак и садашње уређење. Превод је пре неколико дана изашао у Софији. * Бугарски књижевник Ст. Михаиловски штампао је у Софији , као засебно издање, свој чланак Рго Масе&ота (8°, стр. 8. Ц. 20. ст.). * У 27. свеску руског журнала Славлнсти ВЂкг преведена је на руски и штампана приповетка С. Матавуља Поварета. Превод је Зорке Бубалове. * Из 6е»ће Неше засебно је оштампана расправа Др. Лубора Нидерла МаћеАопзћа о1агћа (8°, стр. 3 3.). Главне су мисли у овој расправи : 1. И Срби и Бугари могу из историје црпсги једнака права на Маћедонију; 2. ЕтнограФски Маћедонија је подједнако у вези с једне стране са Србијом, с друге стране са Бугарском ; 3. Језик маћедонских становника ближи је бугарском него ли орпском (у јужној, западној и средњој Маћедонији); 4. Аутономија Маћедоније не може скинути са дневног реда Маћедонско Питање; 5. Вероватно је да ће се ово питање решити само ратом између Србије и Бугарске, а може бити и Грчке. Српским писцима, који се баве о Маћедонском питању, обраћамо пажњу на ову расираву из које треба прихватити добре и тачне, а ис.правити погрешне и нетачне мисли. * У издању Париске књижаре Армана Колена изашла је нова књига Еа Возше е1 1' Негсе&о^те. Дело је уредио Луи