Нова искра

КРО.Ј 1о.

11 О в А и С И Р А

СТРЛНЛ 2§5.

9-

ИВАН РЕНДНЋ

ГРОБНИ СПОМЕНИК У ТРСТУ

«Ој Бога ми, царице Милице ! Та ја идем са поља Косова, ал' не виђех честитога Кнеза, већ ја виђех кнежева зеленка, ћерају га по Косову 'Гурци, а кнез мислим да је погинуо.* Кад то зачу царица Милица, проли сузе низ бијело лице, пак још пита Владету војводу: «Још ми кажи, кнежева војводо! кад си био на Косову равну, не виђе ли девет Југовића

и десетог старог Југ-Богдана?* Ал' бесједи Владета војвода: «Та ја прођох кроз Косово равно и ја виђех девет Југовића и десетог старог Југ-Богдана : они бјеху у пола Косова, крваве им руке до рамена и зелени мачи до балчака; али су им малаксале руке сијекући по Косову Турке. И ја виђех Бановић Страхињу, на бојно се копље наслонио,

бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, до сад мислим да је погинуо. Кад је било у боју првоме, мртва виђех Ждрала Милошева, ал' не виђех Милош Обилића, може бити, да је погинуо; и не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце!* То изрече Владета војвода, па ободе коња остругама, и одјезди друмом широкијем.

шт