Нова искра

БРОЈ 1 1.

Н 0 В А

СТРАНА 34 9.

Максим Горки. — (Види заоебан чданак у овоме броју). Старац (сдикао Рембрант). — У 3. броју овогод. Нове Искре донели смо још један Рембрантов рад: Пољски илемић. И та слика и ова, коју данас доносимо, веома су карактеристичне за сама Рембранта и његово уметничко усавршавање ; јер док је прва сликана 1631. г., дакле у првим годинама његова уметничког рада, дотле је друга („Старац") израђена на пет година пред смрт његову, дакле 1 664. год. Докле се у првој виде не јојп сасвим сигурни потези, који су често пута морали бити поправљани и дотеривани (са свима особинама мал' те не минуциозне технике), дотле нам друга приказује поуздане потезе, и то не кичицом, него лопатицом изведене. Јодном повучени потез остајао је непромењен; а нарочито представа браде, упоређена са кожном јаком на племићеву врату, износи нам најјасније целу ту разлику, где је на јаци тако рећи свака длапа представљена, а на бради су читаве партије повучене само са неколико потеза. Код племића су контуре оштрије, докле се на старчеву лицу виде само широки потези, те нам цело лице изгледа на поједине површине подељене, од којих је свака за себе сликана, па ипак све скупа чине једну хармоничну целину. Ну још нешто! На племићево лице и тедо пада прамен светдости са стране, те је и моделовање појединих делова тиме кудикамо олакшано ; напротив, на старчево дице пада читав млаз светлости и то не са стране, него већим делом с преда, због чега је моделовање веома отежано; па инак се ни у овом погледу нема овој сдици шта замерити, него се она сматра као ремек-дело Рембрантово. Пољски племић има на себи израз самопоуздања, те бисмо чисто рекди да нас мрким погледом скоро изазивачки посматра, поуздан за своју победу у свако доба. А колико бдагости, колико утонулости у своје мисди, колико мудрости у отарчеву погледу, који набравши овоје чело размишља о ономе што је мало пре прочитао, размишља и оцењује. Код племића је изражена, скоро бисмо смели рећи, охола и груба телесна снага, докде је старчево лице пуно благости, одмерености и душевног живота. Ето у том индивидуадисању појединих представа и лежи велики значај не само холандског сликарства XVII. в., него и његова највећег представника — Рембранта. О Рембрантову животу и раду донећемо у 12. бро]у нарочити чланак. Петар ПрерадовнЦ иесник сриски и хрватски. Петар Прерадовић се родио 7. (19.)марта 1818. у селу Грабровници, недалеко од Беловара. Отац му Јован, прост војник, затим стражмештар, напослетку официр (умро 1828.), беше из Грубишна Поља, где и сад има Прерадовића; мати Пелагија, рођена Гривичићева, из села 'Бурђевца. У осмој год. почео је ићи у шкоду у Грубишном Пољу, затим у 'Бурђевцу, потом ступи у војнички завод у Беловар, а одатле крајем 1830. у воЈничку академију у Бечком Новом Месту ("\У1епег-Кеи84ас11;), где је кроз свих осам година био већином први у разреду. Учећи хуманиора пробуди се у њему љубав к песништву и отпоче певати — немачки (1 834.) Иступивши из академије (18 38.) као поручник походи овоју матер и сестру и ноново проговори матерњим језиком српоким, који у академији заборавио беше, а затим оде у Милано у угарску пуковнију бр. 33. којој је додељен био. Васпитан у немачком духу није показивао никаква интереса за национални нокрет, о коме је сдушао. Истом када 1840. дође Иван Кукуљевић Сакцински у Милано, поче, на његово наваљивање, читати народне песме, дубровачке песнике и Качића, преводити Гундулића (прво певање ([Османа") и Ђорђића на немачки и одабирати за. своје немачке песме грађу из народнога живота. (Оав Шкокептас1сћеп, нрештампано из листа „СгоаИа" у »РгозујеИ" за 1901.) Премештен у Задар задржи се у Мдецима, где се упозна са одушевљеним Србином Опиром Димитровићем Котаранином и са његовим кругом, где се певале и читале орпске народне песме, Качићев в Разговор угодни" и претресале народне ствари. Растајући се после четрнаест дана са Спиром у Млецима, мораде му обећати, да ће му одговорити песмом на орпском језику на песму, гато ће му је Спиро у Задар послати, — и тако ностаде Прерадовићева прва песма српска „Посланица Шпири Димитровићу." У

Задру се управо тада покретао лист «Зора Дадматинска" и за 1. бр. тога диота Ирерадовић написа песму „Зора пуца биће дана 8 , и то му би прва штампана песма српока. Прерадовић је почео певати орпски 1 8 43. год. — исте кад и Бранко Радичевић — а на годину дана пре Бранка издаде прву збирку својих песама, Репепсе, у којој је под одељком „цвијеће" сабрао ове своје дотадање љубавне, под одељком „биље" родољубиве, а у <( преоадима" из немачке литературе (Гете, Биргер, Ленау и др.) иреведене песме. У Задру се упознао са Павицом де Ионте, с којом се вери, али се тек 1848. у септембру ожени њоме, пошто је међутим био премештен поново у Италију, где је и у борбама учествовао, а бидо се прогдасидо тада и да је погинуо, те му Б. Шулек написа и некродог у 141. бр. КагоДшћ поута од 1 84 8. Исте је године постао капетаном, идуће премешген у Загреб, а 1851. је био ађутанат бана Једачића. Те је године издао ЈУочзе рјеате и приказао их бискупу Штросмајеру. Постепено напредујући дотерао је до ђенерала, а помињаи је био и као кандидат за бана хрватскога. За то је време био веома често премештан, а у нашим крајевима био је са сдужбом дуже времена у Глини и у Темишвару. У Бечу је био више година и у више маха. 1 855, умре му Павица оставивши за собом два детета, Дугаана и Милицу. Прерадовић се пооле десет година поново ожени Емом Регнеровом, која му је и дотде у кући децу васпитавала. Зиме 1871 — 1872. разболи се и умре 6.(18.) августа 1872. у ФараФелду, код Феславе, недадеко од Беча. 1879. би пренесен деш Прерадовићев из Беча у Загреб. Надгробни споменик је израдио Иван Рендић : камени лес, на коме оу урезане речи: «У твом пољу дај му гроба, | Твојим цв'јећем гроб му кити," кити Домовина домаћим цвећем. 1 895. подигао му је Стјепан Милетић споменик у Загребу, који је такође израдио Иван Рендић. Од год. 1851. Прерадовић није издао више ниједне збирке својих песама, а до године 18 56. је готово оасвим и занемео, бар се не јавља у јавности осим једним одломком из драме Краљевић Марко (Шуеп 1 852). Могућно је, да је у то време довргаио ту драму, као и либрето за оперу Владимир и Косара, а почињао је, као што се из писама његових види, и друге радове, који су се затекли у оставини и штампани у целокупном издању 187 3. 1856. јавља се Прерадовић у ^еуепи одом Смрт, која, упоређена са његовим ранијим песмама, показује сасвим нова обележја, те тако чини предом у његову песничку животу. Том песмом отпочиње отога друга периода његова певања: песник је под утицајем спиритизма,*) рефлексије се јаче истичу, нарочиту пажњу обраћа на облик, архитектонику и логичку партицију, уноси у своје песме доста неодогизама, и, као гато обично бива, где се такове прилике отеку, јаче се чуство чеото замењује јачим изразом (реторика). Родољубље је, и поред спиритизма, и у овој периоди веома силно; он тежи, да их доведе у склад. У спиритизамској пеоми Љубав (1 863.) износи, како ће се права оветковина љубави прославити, кад све људе буде братска олога спајала —- Благо небо, на земљи си веће! —> а у родољубивој Славјанству (1865.) вели, да је Словенству, љубимцу неба, намењено да тај задатак извргаи и да ће се цео свет стећи с њим «у једно љубави царство.® Пред смрт је с§,м песник скупио своје песме и опремио их за гатампу. Разделио их је овако: I. Пјесме различне; II. Пјесме родољуике ; III. Пјесме пригоднице; IV. Први људи (мали религиозни епос); V. Пјесме љубовке; VI. Ијесме туђинке; а написао је сам и тумач уз неколико својих песама. Међу пеомама туђинкама находимо поред превода оа немачкога и оа чешкога из ирве периоде још и превода оа пољскога ( Кебиггес4шчв, Прерадовић није поменуо песника, Сигмунта Краоињскога), с енглеокога (Бајрон), са талијанскога (Данте, Манцони) и са немачкога (непознат песник). Одбор, који се одмах после смрти песникове састао и трошком народа издао Прерадовићева „Пјесничка дједа", унео је још из неуређене оставине и обе већ поменуте драме, оддомке недовршених епских песама (Пустињак, Лопудока сиротица, Нејунаковић) и неколико, већином довршених, лирских песама. Неке је одломке саопгатио Иван Трнски напред, у свом „вјекопису." У овом је издаљу штампана и ошпирна естетична оцена Прерадовићевих деда од Фрање Марковића.

*) Г. 1 865. штамиао је свој провод и данас још веома иоиуларнога дела А. КагЈес-а о спиритизму.