Нова искра

СТРАНА. 3 64.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ 12.

на издржљивост, те чини чуда од јунаштва. Стихове, који говоре о »бабетини из отијене« где учи Турке како ће савладати Милоша, ваљало би задржати, јер им је основа у народном предању, 2 ) а доприносе слави бесмртног ОбилиКа. XIV. Косовски бој. Новаковић је за ову песму употребио други део Вукове »Пропаст царства српскога", без измена. Но у њој је опис овог најглавнијег догађаја у епопеји врло кратак, па би је с тога ваљало доиунити, као и уклонити већ помињати анахронизам у личностима војсковођа, — што је у неколико и Остојић учинио. За допуну могу иослужити пробранија места из описа боја у великој Петрановићевој песми, као и опис из песме »Вила и соко", о којој је било говора у I делу овог прегледа. У саставу ове песме можда би се могао корисно употребити и пети од Вукових „комада*. Као други одељак ове песме био би састанак Лазара и Милоша иод Муратовим чадором, њихово иогубљење и смрт Муратова; материјала за то има у Петрановићевој песми и оној из Босанске Виле. За овај одељак, који доприноси потпуности епопеје, има оправдања у народном предању. 4 ) XV. Повратак СтрахињиКа бана у Крушевац и долазак ВасојевиКа Стеве на Косово. Песма би се састојала из два засебна одељка, која међу собом не би имала нарочите везе. За први одељак има материјала у другом делу песме »Вила и соко«, који би се могао допунити стиховима из одговарајућег дела у великој Петрановићевој песми. Други би одељак био преправљени други део песме »Васојевић Стева*. од које је први део употребљен у IX песми овога нацрта. Сусрет Стевин с Орловићем, који је употребљен у Косовки девојци (XVI), може се избећи тиме, што би се уместо Орловића могао узети какав други Косовски јунак, нпр. Мусић Стеван. Четврти део био би састављен из пет песама у којима су опевани догађаји аосле бој а Косовског, овим ^редом: XVI. Косовк а девоука, —• као у X песми Новаковићева састава, без измена. XVII. Гласи о боју на Косову, — као у IX песми Новаковићева састава, без измена. XVIII. Смрт мајке Југовића, — као у XI песми Новаковићева сасгава, без измена. XIX. Царица Милицл на Косову. Овај је мотив доста опширно обрађен у великој Петрановићевој песми, као завршни део њен, са два-три лепа места која би се могла употребити с прерадом осталих места. Као завршни део ове песме био би: сахрањивање Лазарова тела у Грачаници. XX. Обретеније главе кмеза Аазара , као у XII песми Новаковићева састава. У крајњим стиховима могао би се уклонити анахронизам у ређању манастира, којих у доба преноса Лазарова тела у Раваницу није могло бити. Овакав састав Косовске епопеје претпоставља, нема сумње, састављача који је толико добро познат с народном епском' поезијом, да може с успехом иоједина места и одељке препевати и лошије стихове лако замењивати бољим, народним стиховима. Држећи се главне карактеристике народних песама, погребно је да свака од показаних песама, или и поје2 ) Види Троношац и а Народна предања", отр. 43. и 50. овог прегдеда. 3 ) Троношац и „Народна предања", стр. 43. и 52. овог прегледа.

дини одељци њени (кад је састављена из два и три одељка, у којима су опевани разни моменти који не стоје у непосредној вези, као што је случај код IX, X, XIV и XV песме) има своју заокругљену целину, с нарочитим почетком и завршетком; па ипак, свака песма, или одељак, треба да има значаја за целину, објашњавајући или потпомажући поједине моменте или карактере који имају значаја за главни догађај. На тај би начин све песме са својим одељцима биле, и поред своје самосталности, везане за главни догађај, те би међу собом чиниле једну хармонијску целину. У место 12 песама Новаковићева састава имали бисмо овде 20, од којих би само једна била потпуно нова (IV), и једна у целини препевана (II), а остале би све биле песме познате из разних збирака народне поезије, или бар састављене из њихових делова. И, ако би те две песме (II и IV) биле обрађене тако да могу ући у ред осталих народних песама, хармонишући с њима и не издвајајући се из општега типа, онда би се тако добивена Косовска епопеја могла с правом назвати народном , јер би у њој биле заступљене све особине народне поезије и сва народна предања о боју Косовском. Такав би састав био добро примљен и у народу српском, јер би народ у њему нашао и све оне елементе који су му већ познати и омиљени. На тај бисмо начин добили велику, потпуну и народну Косовску епопеју, која би могла имати око четири хиљаде стихова. Можда ће се оваком распореду песама у нашем нацрту учинити неке замерке. Најјача и најоправданија могла би бити замерка код другога дела у коме, од доласка Муратова на Косово па до самога боја, мора да протече повећи број•дана. Мурат изненада долази на Косово и Лазар се тек после Муратова позива спрема за борбу, позива и прикупља војводе и војску, и полази на Косово, — а за све то потребно је доста времена. Намеће се питање: шта ли је Мурат за то време радио? Зар је могао мирно чекати на Косову толико време докле се Лазар опремао ? Ова питања заслужују пажње. Али, такав распоред у времену диктују и народне песме и народна предања. То се види из првог и другог од Вукових »комада*, из распореда у великој Петрановићевој песми, из Троношког летописа, као и из оних предања народних која је штампао Новаковић. Чекање Муратово на Косову ублажује се у Троношцу одговором Лазаровим Мурату (на позив да му ђе поклони и донесе хараче, или да изиђе с војском на Косово), у коме Лазар вели: »Све то није у мојој власти, но кнежеви и властела поставише мене у овој земљи српској; и што хоћеш да ти се поклоним, немогућно је ради клетве коју дадох људима мојим ... но страи се и аричекај док сакуиим људе своје; и ако они реку да ти се поклоним, бићу први који ћу ти се поклонити; буду ли противни, дужан сам повести их против тебе, јер им се тако заветовах®... Имајући на уму оваке разлоге, може и VIII песма (о Косанчићеву ухођењу Турака) задржати своје место по нашем распореду, ма да је Новаковић меће после причешћивања војске на Косову; јер се у њој, у Косанчићеву извештају о турској сили, находе разлози са којих се Лазар одлучује на рат с Турцима. Сем тога могло би бити још и питање: да ли би било подесније да IV песма нашег распореда дође одмах по-