Нова искра

26

СПОМЕНИК ЕНЕЗУ МИЛОШУ ВЕЛИКОМ У НЕГОТИНУ

аја 27. прошле године на скромни начин извршила се у Неготину једна велика свечаност, од огромна значаја за цео народ срнски, а посебице за српски народ у Ер-ајини. Тога дана на видан иачин народ округа Крајинског засведочио је осећаје дубоке захвалности своје нрема Кпезу Милошу Великом, ослободиоцу свом, подигнувши му сиоменик, достојан имена његова. Народ округа Крајинског, колико се са осталим народом српским клања највећем делу Милошеву знамените 1815. године, са толико исто иијетета сећа се и 18ВВ. год., када га рука мудра Милоша отрже из ропства турског и са осталим окрузима ирисаједиии мајци Орбији. Уз тако двоструко осећање придошло је још и треће, а то је да је Крајииа онај део наше отаџбине на који је Милош Велики, по повратку у Србију 1859. год., прво ногом стуиио и изрекао оне знамените речи: „Ево међу вама, драга децо моја, оиет вашег старог госиодара Милоша!" Народ округа Крајинског био је срећан да, тада први види свога старог господара и да први иролије сузе радоснице. И са свим је природно, да су Крајинци с нуно поноса помишљали да томе свом троструком захвалиом осећању ирема овом великану народа српског даду и видно обележје. Најзад се то и испуни. 11. јануара 1899. год., као дана кад је Милош Велики пре 40 годипа сгупио ногом на земљиште српско, састао се збор виђених грађана Неготинских да пов§ћа о начииу како ће се остварити та замисао. Према једногласном решењу, споменик се имао подићи само од прилога народа округа Крајинског и оних који су у њем тада живели, за тим и оних који су живели вап округа, али су родом из округа Крајинског или су у њем некад живели. Том је приликом изабран и одбор, који је имао у дужности да ствар изведе до краја. Народ се позиву одборову обилато одазвао прилозима, те је за непуие три годиие сакупљено близу 30.000 динара. Израда је споменика поверена иашем вајару г. Ђоки Јовановићу, који је поверени му посао израдио са пуно воље и уметничког укуса. Спомеиик је у правом смислу уметнички створ, према оцени туђих и наших сгручњака. Представља Милоша Великог у тренутку када је, пун задовољства и среће што види опет свој народ, изговорио оне знамените речи које горе наведосмо. И ако је тада био већ много стар и оронуо, њему је уметиик умео дати онај идеалан изглед и облик, који можо заузети и телом оиемогли великаи народии а у тако величанственим тренуцима, као што је био овај. Споменик је величине 3,2 метра, а постављен је на лепом и китњастом постаменту, коме је нацрт израдио такође г. Јоваиовић. Постамеиат је од добра плављанског гранита (из окр. Крајинског), а висок је 4,7 мет. Напред, исиод саме сгатуе

налази се стари грб српске државе и ииже натпис: Ево међу вама оиет вашег старог госиодара Милоша! На задњој страни посгамента изрезан је натпис: Енезу Милошу Великом, Творцу Србије и оелободиоцу Ерајине захвални нароз, округа Ерајинског. С десне стране године: 1815.—1833., као године Таковског Устанка и ослобођења Крајине, а с леве стране: 27. маја 1901. год., дан и година открића спомеиика. Споменик је ограђен малом гвозденом оградом. Налази се с нротивне сгране, иешто мало у лево од западних црквених врата, а на средини ирема замишљеној Фасади нове зграде начелства, која би се имала иодићи. И ако је спомеиик био много рапије готов, ипак се због разних прилика пије могао открити пре него речена дана. Свечаиост се извршила у тишини, коју је у осталом налагао пијетет према скоро преминулом Њ. В. Краљу Милану, али ипак са пуно величанствености, достојие имена Милоша Великог. Као изасланик Његова Величаиства Краља био је г. М. Кумрић, нуковиик и ађутант Њ. В. Краља, а као изасланик Краљевске Владе г. Др. М. Миловановић, министар иародне привреде. Било је и доста виђених гостију са стране. Народа се беше мноштво слегло, поиајвише из округа. После одржане лнтургије, иа којој је чинодејствовало проко 20 свештеника, приступило се самој свечаности: открићу споменика, водоосвећењу и полагању венаца. Између многих венаца на нрвом месту треба споменути леи венац од природна цвећа од Његова Величанства Краља, који је положио њогов изасланик, па диван сребрн венац од учитеља и учитељица округа Крајинског и венац г. Ђ. ВајФерта, који су положили његови рудари са Глоговачког рудника Св. Ане и многи други. По том је држао говор о заслугама Милоша Великог г. Мил. Вашић, школеки надзорник. Свечаности је присусгвовао и XIII. пук са војпом музиком. По подие је код спомеиика, окићена заставама и положеним венцима, било народно весеље, а у вече банкет, на ком је било, сем гостију, преко 150 представника из народа и власти из вароши и округа. На банкету је пало неколико лепих здравица и беседа: Његову Величанству Краљу и Краљици од г. Љ. Обрадовића, окружног пачелника; за тим лепа реч о заслугама Милоша Великог од г. М. Миловаиовића министра нар. иривреде, од г.г. М. Кумријћа, иуковника, г. Ник. СтоФановића, командапта Тимочке дивизије, архимаидрита г. И. Весића.и т. д. Тиме је завршена ова свечаиост, тако важна за сав сриски народ, а посебице за Крајинце, који, и ако простором тако удаљени, родољубивошћу и захвалношћу својом према великим људима својим стоје на нрвом мосту. Споменик Милошу Великом уз раније подигнуто скромно обележје Милошеву помагачу Хајдук-Вељку, служиће потомству као доказ о вочитој свесности Крајинаца, а уједно као непре-