Нова искра

— 98 —

животом, јер је само требала искрица среће и задовољства да кане у море несрећа и беда, па да слабо старачко срце препукне од радости, или је можда, сматрајући себе за сувишног у тој кући, осетио да је дошло време нрекинути све, — ја не знам, тек Вањушин сврши а с њиме и драма. Она је одиграна живо, истинито, тако да се и нека споредна лица нису јављала епизодично, већ су, напротив, допуњавала и донекле објашњавала главну идеју, која се дотиче тако важног друштвеног питања као што је иттетна педагошка метода руског домаћег васпитања. Позориште Литерарно-Уметничког Друштва наградило је драму и она се с огромним успехом да,је не само у Петрограду него и у Москви и др. местима. Није ни чудо: такве савремене, реално-тенденцијозне драме и морају иматизуспеха. Вој. Ст. ПоповиЂ

ј- Никола Крстић. — 0 животу и раду овог честитог и заслужног српског радника види засебан чланак у овом броју. Пролеће (сликао Еарло Хоф ). — Пролеће је наступило. Сунце већ топлије греје, па буди живот. Ено, дрвета се већ окитила цветом — пролеће га измамило; а шта је пролеће донело овим двема душама — нека слика каже. Споменик на Чегру Стевану СинђелиЂу. — Када је 1878. г. српска војска победнички у Ниш ушла, између првих Јпаредаба нове администрације, била јс и наредба кнеза Милана Обреновића: да се подигне споменик на Чегру Стевану Синђелићу и његовој храброј војсци. Слику тог споменика доносимо у овом броју, како је снимљена још 1878. год. Од оног доба споменик је доста оронуо, али га Нишки грађани баш ових дана оправљају, жељни да израз српске захвалности и осећања поново освеже. Хвала им. По саонику (сликао Вјеруш-Коваљски). — Стегао мраз па снег све пршти. Добра упрега, глатке саонице, срчана саоиичарка — па је милина пустити се преко белог покривача смелим трком. ЛитограФСки камен у Струганику. — „Пуна земља сувога, злата, само нема ко да га скуиља казао је једном нриликом неки стручњак, туђин, путујући но Србији. И доиста је тако. Од среске куће у Мионици, округа Ваљевског, по добром и веома занимљивом путу, право на југ, после једног

сахата вожње (9 километара) стиже се Мишовића механи на Л.овки у селу Струганику. Ту је у непосредној околини и овај обилати мајдан литограФског камена на Пијеровом, брАУ — који и по квалитету а и по неисцрпљености својој спада у ред најбољих и најбогатијих мајдана ове врсте познатих у Јевроии. Изгледа мало чудновато, шта смета експлоатисању овог богатог мајдана од кога би држава могла имати велике користи. У непосредној околини мајдан је тоцила и воденичког камена, а мало нодаље и мајдан олова. Налазећи се на најкраћој вези Београда са Чачком, Пожегом и Ужицом, а на размеђи реке Рибнице и Коиљаницо са јединственим и необично лепим погледом ка Маљену, Медведнику, Повљену и Јабланику и ово место са целокупном својом планинском околином долази у ред најинтересантнијих крајева западног дела Краљевине. Љубитељи лепих предела и познавања своје отаџбине, нашли би у овомс кршном крају доста насладе у природним лепотама. Српче из Шибеника (сликао Манес). — Ленота српских крајева и српског типа иривлачила је и привлачи још вазда пажњу великих сликара. Манес, славни чески сликар, на путу по српским крајевима сачувао је многу и многу лепоту српске земље и људи. Такво је и ово леио Српче из Шибеника. Тајна вечера (сликао Леонардо да Винчи). — Доносећн овај генијални производ великог италијанског мајстора, не можемо за сада опширније писати о његовој Тајној вечери, ал.и ћемо згодном приликом опширније ироговорити и о сликару и његову раду. У осталом, слика ова сама собом највише и најбоље говори. У Нишкој тврђави (1878. г.) — Како је изгледала унутрашњост Нишке тврђаве казује наша слика која је потпуна супротност данашњој тврђави. Доносимо је као израз негдашњих ирилика, као слику турскога господства. Колико данашње ирилике у ослобођеним крајевима говоре у прилог српској спремности за препорођај сгања које је под Турцима — није потребно ни спомињати: успоређивање ондашњег и данашпег најбољи је доказ. Н. В. Гогол>. — Види чланак у овом броју. Марија Горл>анско - Дољина. Ова славна руска невачица, солискиња Њ. И. В. Цара Николе II. приређује 30. о. м. концорат у Народ. Позоришту. 0 концерту ћемо доцније опширније проговорити.

х Р о Н И К л

Новије употребеЗРентгенових зракова. *) Зраци што их је пре шест година открио Физичар Рентген, налазе све јачу примену у свима гранама човечјега *) Но Е. Љадову, в. Месечни прилог ЊивеБр. 2. од 1902. г. стр."335.

знања и умења. Нарочито је пак значајна и корисна примена ових зракова у лекарској вештини, у којо.ј Рентгенизација осваја видно место како при стављању дијагнозе, тако и при лечењу извесиих болести, као лековито средство. Употреба Рентгснових х-зракова у медицини оснива се на њиховој особини да могу скроз проникнути кроз тело човечје, а да га не повреде, да могу да осветле унутарњу садржину његову, да изнесу на видик тајне живота његових унутарњих органа. И доиста, слика што је Рентгенови зраци дају од човечјег тела на нарочитом штиту, мора свакога да иснуни дивљењем нрема овом новом проналаску! Пред вама живо удара дрхтаво срце, час стежући се, час