Нова искра

- 71 —

— У остадом, говорио би особењак, таква је моја воља, ако хоћете. Еад је вама доиуштено да гајите изврсне врсте паса, говеди и коња, нека је и мени слободко да гајим извесну врсгу људи! Племик умре напрасно. Имање му наследи родбииа, прокерда га за неколико година, и на школу се заборави. Али је школа дала известан број људи велике економне, духовне и моралне вредности, ма да ни један од њих није дотерао до каква велика положаја. Дух се племићев морао радовати на небу, због владања својих ученика на земљи; јер их он није спремао за геније, него за обичне корисне грађане, каквих извесним друштвима увек недостаје,

Овај је Гославски већ седам година радио у механичком одељењу Адлерове шабрике, зарађивао по две, иекад и по три рубље дневно, али је исгина и био душа своје радионице. — Имао је ту и неки главни механичар, Немац, који је имао плате хиљаду и пет стотина рубаља, али тај се више бавио о сплеткама но о мохаиики. Разуме се да је, ради одржања ауторитета, он издавао заповести и ноучавао раднике, али тако да га нико није разумевао ни слушао. Било је то срећа за Фабрику, јер кад би се његове механичке идеје нретварале, као што је ред, у челик, гвожђе и дрво, већина би машина после првога квара морала ићи у топионицу или под казан. Чим би се Гославски упознао е машином, видео

Вјеруш Коваљски

По саонику

Један од покојникових ученика био је Казимир Гославски. И он је у младости учио разне занате, али је нарочите заволео тврде, т. ј. браварски и ковачки. Поред тога умео је нацртати план машине и зграде, израдити замршени рачун, направити дрвени калуп за ливење, а у невољи сашити себи капут и чизме. Што је дуже живео, свеје боље разумевао метод свога учитеља и појимао практичну вредност његових моралних анегдота. Његову је успомену поштовао као светињу и, заједпо са женом и четворогодишњом ћерчицом, молио се сваки дан за добротвора, скоро свесрдније но за своје властите родитеље.

штету и дао плаи оправке, а још кад би се и сам латио посла, машина би радила одлично. Пе једанпут је овај прости бравар давао појединим деловима машине други облик, по некад би нешто сам измислио, али о томе нити је он, нити ико знао. Кад би се знало, проналазак би се ставио на рачун генијалности главнога механичара, који се вечито хвалио својим проваласцима кад је био на страни, и тврдио да само у овој глупој Пољској не може да створи ништа ново, те да постане директором неколиких шабрика. Каквих? — то је споредно. Овај је човек био уверен да би могао управљати свачим: Фабриком пудера — само да не буде у Пољској, где су му