Нова искра

— 78 —

будем независан. А. како је још онај нас смањио надницу, шта могу друго ?. .. Мора-м теглити до краја, ма да ме и нрса боле и у глави ми се мути. — Ех —• упаде Жаљински — накнадићеш ти то на млађима у својој радионици. Гославски одмахну руком. — Ја нећу да се користим туђом муком. Своје не дам, туђе нећу. И лати се опет рада који га је већ заморио толико да по некад није умео да сабере мисли. Само да је дочекати свој хлебац, па ће се на све заборавити! Али је рад био и сувише тежак. Жоже се зарадити издржавање за неколицину, може се део снаге трошити

У то се време срећа опет осмехну Адлеру. Производи му, одиста одлични, добише већи промет, а у јулу ®абрика доби двапут више наруџбина. Стари ткач, после саветовања са опробаншг чиновницима, прими све поруџбине и у исти мах, за сву готовину коју је имао у банци, нареди да се купи памука. Радницнма, је казано да ће радити до девет сати у вече, а да ће за прекобројне часове добијати једанпут и по већу надницу. Решише да се оснују неколике нове радионице и размишљаху: како би се могло радити и у празничне дане? Адлер је и за то имао већ готов план. За рад празником плаћало би се у почетку дупло, а по мери навикавања радника надница би се смањивала. Појачани рад Фабрике опазио се највише у механи-

на рачун будућега одмора; али хранити породицу, заштеђивати, накнзђавати нретрпљени трошак око болести женине, и .још уз то — плаћати за путовање младога Адлера, то је превазилазило снагу обична човека. Гославски је већ црпео из капитала здравља. Осуши се, побледе, поста суморан. По некад би, окупан знојем, на преси, изнемогло спуштао руке и чудио се што му је у глави, обично онако пуној мисли и плаиова, сада тако тамно и празно. Жожда би клонуо у раду, да у сред ове помрчине није читао огњеие речинаФирми: „Механичка радионица Гославскога". Напред!.. . Још само три месеца.

чким радионицама. Узето је неколико нових радника, време обавезнога рада продужено до девет сати, а необавезнога до дванаест. За прва два сата плаћало се једаннут и по а осгала три — двапут више не обично. У исти мах заведен је строжи надзор, и ако је когод напуштао рад пре рока, удешавано је тако да му је зарада била скоро никаква. С тога су се раденици добро чували, а највише Гославски који је, као највештији у раду, морао остајати до поноћи. Сад је већ и с§,м Гославски осећао да има и сувише рада, те замоли Адлера да му олакша. Фабрикант му даде за право и предложи нову угодбу. Гославски је од тада