Нова искра

— 182 —

откидаху од образа и капаху младићу на рукс, где се претвараху у мирисне дветиће који својим мирисом испунише сву околину. То беше једино цвеће и једини мирис у одаји. Од једном почеше из свих кутова и из сваке стопе земље избијати неки пламени језичци који у тренутку испунише сву одају и одвојише младића од његове друге. Шиштање тих језика, чије је главно врело било у оној гомилици непознатих људи око врата, чуло се на далеко, док пламен не дохвати покров и покојницу, те се све претвори у један једини пламени млаз који проби таваницу и изби напоље, где се изгуби у даљини, испуњујући још за дуго ваздух својим шиштањем . . . Кад се младић пренуо, око њега већ не беше ничега. У одаји се није могао приметити ни најмањи траг од пожара, нити се у ваздуху осећао ма и најмањи дах који би на то подсећао, — али ни покојнице не беше више. И кад младић, гоњен несавладљивим болом, пружаше руке за оним што ишчезе и преклињаше оно Ништа што га окру/каваше, да му каже: ко беше та покојница? — зачу он у исти мах одозго, одоздо и готово са свих страна неки тихи шапат који је све већма јачао, док, најзад, неки силни глас не грмну баш поред њега: «То беше твоја прошлост!* . .. А из даљине се одазва, као одјек, шиштање језика који у сложном хору победоносно прате изумирање једног необичног пламена.

Маја 1902. год. Београд. П. В. МијаТОВИ^

Стара врлина ДРДМСКА У ЈЕДНОРЛ ЧИНУ НАПИОАО А. МФИТЕАТРОВ хЛИЦА: Силвија Ланчелото Галеото У го Тереза ДОГАЂА СЕ ЗА ВРЕМЕ КРСТАШКИХ РАТОВА Пространа дворница норманске грађевине: мешавина византијског стила и маварског шаренила, ирвобитне иростоте и источњачке раскоши. У дубини тераса са иортиком витих стубова. У даљини брда и Салернски аалив. Из дворнице се излази десно и лево. Двоје стеиенице воде на терасу, исиод једних су тајна врата. ПОЈАВА I. Тереза и Уго (у оклопу) издазе из тајних врата Тереза Хајд', уђите Уго! Ал' у ходу тишем, ПГго се може тишем! У г о Ко мачак за мишем! (сиотакне сеЈ Их, до сто ђавола!

Тереза Хвала вам иа томе! И вл сте ми мачак! Прави медвед, бомо . . . У г о Обуј баш и мачка оклопчином каком Па чик нек прошета по поду оваком: Нм сомотском шапом не би знао стати. ■Сад у поверењу: да л' бих смео знати Шта све ово значи ? Тереза ГроФица ме прати И само ми рече: да што брже пођем И да с вама тајио у замак јој дођем. А дозна ли о том створење још које, Одсећи ће, вели, нос и уши моје. У г о Нек ме, вала, није ако ми је мила Тајанственост ова. Нечастива сила Поред сваке тајне има свог рачуна. Тереза Умукните, Уго! ГроФица је туна. ПОЈАВА II. Пређашњи и Силвија. Силвија 0 витеже, здраво! — Ти се сада склони. (Тереза оде). У г о На услузи увек одличној мадони! Силвија Намеравам да ти врло важно дело Поверим и предам. Тражим срце смело. Моја част, твој живот — на коцки ће бити! У г о Кад знам да је вама (то се не да скрити) Ваша част и скупља и дража од свега, А мени мој живот (јер шта бих без њега?) И наша ће коцка поуздана бити! Силвија Јеси ли још снажан ? У г о Не смем, госпо, крити Зуб времена гризе! Воћ педесет бројим, ГроФице прекрасна; ал' још се не бојим. Некада сам с гроФОм (то је било давно), На шест неверника насртао славно, Четворици ни сад још се не бих дао! — Ја вам се не хвалим (за тим нисам стао) Ал' од оклопника што се наши броје Нико не насрте на јунаштво моје. Све млакоње неке! Да достигну старце —