Нова искра

— 183

Причекат им треба! — Ва наше ударце Друкчи ков се тражи! Силвија Јеси л' веран мени? У го А ко јоште не би тако реткој жени? Сипвија Реци, да л' се могу поуздат' у тебе ? У го Најамник сам, војник: за то ценим себе! Без дома сам, рода, без порода свога, Па ни дрУга немам осим мача мога. Отаџбина нагаа само оиде буде, Где нам се весеља и радости нуде; Где нам за рад нлате кол'ко се заслужи, А како се плати, тако се одужи. Ко тврдичи с нама — нестане нам воље, Па пођемо оном који плаћа боље, И већ можда сутра круг верних другара Кренуће се против старог господара. Плаћајте ме добро, ја сам од заната, Па ћу бити веран — догод траје плата. Силвија Ево злата, узми! Је ли доста? У г о Хвала! . . Дакле: кога? Силвија Како? У г о (аокрет као да убија.) Па, онако .... шала! Силвија Разбојниче, мислиш .... У г о Онростите, молим! Из навпке рекох, а не што баш волим. Шта ћу: никуд, госпо, сад из коже ове. Кадгод какав знатни господар позове, Ил' таква мадона, у свој замак сјајни Најамног војника на разговор тајни, Па му дају злата и ноклоне ск^пе Не значи л' да желе: његов мач да купе ? Силвија Тако је; погађаш. У г о Реците ми: ко је? Силвија Крвник ми је!

У г о (аокрет као да ће убити) Хоћу л' ? Силвија Да, учини своје. У г о Ваш је новац шапт'о нешто с мачем мојим. Свршићу с крвником — ја вам добар стојим! Ал' кад? Силвија Још одмах сад! У г о Куд ми ваља поћи? Силвија Никуд! Овде буди. У г о Дакле, сам ће доћи! Али ја га не знам. Реците ми име. Силвија То је — Галеото! У г о Како ?! Вар са њиме? С мадонииим гостом? А мишљасмо, боме, Негато сасвим друго о ласкавцу томе. Виђасмо га с вама.... Ал' сад нигата нема: Место брачног одра рака му се спрема. Жалим га, мадоно! Јуначке је крви; Где песницом лупи — разбије и смрви. Пије к'о вага отац (ово међу нама), А расипа злато као да је слама. И - све ми се чини — лаком је на жене! Силвија То сад главом плаћа! У г о Умреће од мене! Платили сте лепо, ја му смрт досуди'. А сад питам јоште: ко ј' од вапшх љ/д0 Вама одан слепо, уз то срца ледног? Силви]а Запгго ? У г о Галеото — не боји се једног! Силвија Гле, а ти се хвалига: на четир би мог'о; А сам Галеото сада ти је много! У г о И не лажем, госпо: ал' гро®, гато ћу крити, На њих иет налеће!