Нова искра

— 190 —

јана, сликао маде иконице на стаклу, те је за те своје нрве радове добијао по коју пару, коју би штедио да купи коју књигу, те да боље што у сликању научи. Не гледајући на своје оскудно стање, Аврамовић, у својој двадесетој години, оде у Беч, да се боље научи у својој уметности. У Бечу је остао само годину дана, иа се, због велике своје сиромаштине, мораде вратити кући. Радећи без одмора, Аврамовић нешто заради сам, нешто му да отац, а 100 Форината поклонио му је Митрополит Станковић, те, с том сумом, по други пут, оде у Беч, и настави своје учење. Тада се мучио као њико његов ; радио је од јутра до мрака, а често је гладовао радећи. Али баш то прекомерно напрезање обрати на младога сликара пажњу учитеља, који га препоруче те буде позван у Београд да слика саборну цркву. Слике Аврамовићеве ми Београђани гледамо често, и никад не можемо да их се сити нагледамо! У сликању Светаца Срба, Аврамовић је гледао да добро ногоди народни карактер у лицу и у оделу. И то му је свуда ишло за руком. После је, по агељи Кнеза Карађорђевића, сликао и тополску цркву. Српска влада, видећи његове одличне способности, носла га, године 1846., да пропутује по Србији, да потражи по старим манастирима и црквама старинске српске слике, и да сними што буде важно или ио самом предмету, или по оделу у светаца. Аврамовић сврши тај посао врло успешно, и Министарству Просвете поднесе, још те године, свој оиис. Задовољна овом радњом младог уметника, српска влада пошаље га друге године у Св. Гору, да у онамошњим манастирима потражи оно што би засецало у историју и у уметност. На овом путу, Аврамовић је походио Цариград и Солун, разгледао светогорске знаменитости, побележио и прецртао многе драгоцене споменике срнске. — Вративши.се у Београд, Аврамовић је написао и о државном трошку штампао: 1. Оиисаније древности сраских у Светој (Атопској) Гори, с XIII литографских таблица. У Београду 1847 (1849), у великој 8-ни, страна 82; 2. Света Гора са стране вере, художества и иовеснице. Описана Димитријем АврамовиКем, живонисцем, у Београду, 1848, у 8-ни, страна 180 Оба ова дела врло су занимљива како за геограФа и историка, тако и за уметника. Осем ова два дела, Аврамовић је штампао: 2. Кореџија, иревод с немачког, и 4. Златна Зрна, две свеске, у Београду 1846. У руконису је оставио: 1. Златна Зрна, свеску III; 2. Шаљиви Календар, и 3. Животе сриских живоиисаца. Око овога иоследњега списа нонајвише се трудио, збирајући податке са свих страна; али, на жалост, нити га је довршио он, нити га је ко други, после његове смрти, наставио У последње време био је отишао у Нови Сад, где је сликао цркву Св. Јована. 20. Фебруара 1855. на глас да је руски цар Никола умро, Аврамовић падне од капље; после три дана, удар се понови, и 1. априла дође и по трећи пут, те му прекине жицу живота. Аврамопић је сахрањен у порти Св. Јованске цркве у Новом Саду. Живећи у Београду,

Аврамовић је, о свом трошку, издржавао Јоакима ВујиКа, заслужног српског књижевника! Био је велики уметник и велики родољуб. „Иоменик". Манастир Жича (по Фогогр. Геогр. Завода В. Школе). Југозападно од Краљева, на десној страни Ибра, под Столовима, бели се и данас ова знаменита задужбина Стевана Првовенчанога. Народно веровање казује да се у њој крунисало седам српских краљева, са шта се она и зов© Седмовратна Жича. („Кн. Србија"). Српкиња из Сиња у Далмацији (сликао Манес). Албум српских тинова допуњујемо и сликом ове Српкиње из кршне и честите Далмације. Манастир Љубостиња (по Фотогр. Геогр. Завода Вел. Шкоае). На 10 сати западно од Јагодине, на левој страни Мораве, налази се један од најдивнијих створова старе српске архитектуре, находи се манастир Љубостиња, за постање кога везане су многе врло тешке успомене из живота с.рпског народа. Ово је задужбина царице Милице, несретне удовице косовског мученика цара Лазара, која је преминула 11. новембра 1405., и по предању, укопана. ту, у женској цркви, с леве стране, у каменој гробници која стоји и сада. — Што је најважније, што највише храни наш народни ионос, јесте беспорно сведочанство да је Љубостиња дело Србинових руку: њу је градио Србин Протомајстор БоровиК Раде који је, ио свој прилици, био творац и Манасије. Рибничка пећина. — На размеђи села Пашкрића, Брежђа и Струганика у срезу Колубарском окр. Ваљевског, 6—7 километара право на југ од Мионице, а у дубокој и кршној клисури реке Рибнице, баш преко пута Рибничке цркве уздигла се вертикално једна стена, уз саму обалу реке, у висину преко стотину метара, а у ширину скоро толико исто. У тој стени окићеној бршљаном урезана је ова огромна пећина у виду равнокраког троугла са основицом око 35, а висином око 45 метара, из које извире бистра као кристал, а хладна као лед вода. Унутрашњост ове пећине толика је да би у се могла примити читав једаи батаљон војника ратног састава. У непосредној околини њеној има и других мањих пећиница и подземних коридора. Уз цркву је, поред других зградица, и нова школа црквене општине. Ово природом украшено местанце душу је дало за излете оних који су навикнути да уживају у мриродним лепотама своје отаџбине. Родољубиво срце Милоша Великог, још у првим годинама своје владавине, намерило га је овом дивном местанцету, ко.јом је приллком, како иредање вели, обновио Рибничку цркву, једну од најстаријтх богомоља западног дела Србије, која је сада пору1пена. Друга је отпочета да се зида још од пре 15—18 година на је и сад тај почетак, чудним удесом, у развалине пошао.