Нова искра

— 189 —

\

чита своје лекције, и да је наумио да остави ироФееорство. Њему је требала друга катедра, друга школа: позориште. Кад је оставио университетску катедру, „Ревизор" је био наиисан. Гогољ )е иисао Погодину 4. децембра 1835. године, да је „Ревизор" са свим готов за иозорницу. Гогољ је годину и по био у университету, на се на послетку уверио да није за њега пров.есорска ученост. Сјн је тек сад разумео свој истински позив. 1Тод Пушкиновим утицајем, иочео че Гогољ у својим делима расирављати озбиљније задатке. Он је увидео, то и сам каже, да се у својим списима смејао у залуд, не знајући ни сам чему. И тако је наиустио цртање наивних сцена; иа иочео стварати друштвену комедију. Гогољ се дуго забавио иоирављајуКи „Ревизора". Изостављао је читаве сцет, мењао карактере особа и брисао читаве улоге. Еомедија се веК одиграла на иозорници, а Гогољ је још исирављао." Као и превођење Гогоља, тако и писање о њему и његову књижевном раду почиње у српској књижевности, према њеним приликама, доста рано (1852.) и није малобројно. Оно је у почетку, за првих двадесет година, не само ређе, него се држи у главном о преводима и компилацијама, а доцније се појављује самосталније. Прво је, поред помена живота и личних му прилика, истицан књижевии значај његових дела и одавана хвала и слава његову ђенију. Доцније, књижевни претрес његових дела бива све критичнији, и поред књижевне стране истиче им се нарочито друштвени и политички значај са чак и наглашаваним смером: да и међу Србима допринесу остварењу оних друштвених и иолитичких идеала, којему су, према приликама, доста допринела међу Гусима. У то доба, поименце од 1870. па на овамо, књижевни претрес погађа све више прави значај Гогољеве појаве и одређује све тачније апсолутну вредност љегових дела. А као резултат свега тога рада о Гогољу у српекој књижевности може се сматрати: 1. — Као што у Гогољеву животу видимо у почетку колебање у избору главнога занимања (између глумачког, чиновничког, наставничког и књижевничког), и да је на послетку ногодио оно, књижевничко, које по свем иајбоље одговара његову ђенију, — исто тако видимо, да између разних књижевних праваца и врста, на ко.јима из почетка огледаше своје перо, на нослетку се одлучи за хумористичну књижевну врсту реаланога правца. 2. — То и одговараше више аналитичном но синтетичном духу његову, те му и за руком боље испадаше дивно и скоро иенадмашно цртање појединости, карактера и епизода, но састављање делова у хармонијску целину. Ово се, у осталом, опажа и на српским следбеницима његовим, а по нашем мишљењу и Гогоља и следбенике му на то упућиваше и сама књижевна врста, о којој се бављаху. 3. — Али такав правац и такав успех Гогољев не само што насгавише онај самостални, књижевни развитак, на самониклој народној основи, који отпоче Пушкин, него га тако силно кретоше у напред и тако одсудно утицаху на даљи развој руске књижевносги, да се у трагању крајњег узрока оном, што и данас у њој задивљава и привлачи к себи цео образовани свет, — наилази на Гогоља као на првога ђенијалнога почетника многоме од свега тога. 1 )

Ј ) (( Сви смо ми», рекао је Толстој за себе и себи блиске књижевнике руске, (( изашли из Гогољева шињела

4. — Последице оваквога књижевнога рада Гогољева морале су, неминовно, силно утицати на целокупни културни (поименце умни, друштвени и политички) развитак рускога народа. Ва то, поред несумњивога књижевнога утицаја, познанство Гогоља међу Орбима изврши одређени, сличан оному међу Гусима, утицај и на остале гране српскога народнога живота. * Велики душе руски, ти ниси ни слутио, колико ће те један мали словенски народ, по срчаности, словенским осећањима и обичајима својим тако сродан твојим Запорошцима, — ценити и на твоја дела обраћати пажње, у њима уживати и њима се користити у својем свестраном развитку! Као што је крв твојих земљака драговољио мешана и проливана са српском за свету мисао ослобођења и политичке самосталности, тако су и твоја дела допринела на првом месту књижевном, па онда и осталом напретку српског народа. А није ни чудо, што племенита и бујно развијена воћка из велике градине старијега и у многом богатијега брата стрбсе плодове својо и у градиницу млађега, сиромашнијега, али честитога брата, да ту не само привремеио захрани и наслади његову чељад, гоне да расплођена и овде стално доноси сличне плодовс! Момчило ИваниЂ

Владика МитроФан {Шевић. У броју за овим проговорићемо о животу и раду Новосадског владике Г. МитроФана Шевића. Бошко ЈуговиЂ (сликао П. Јоваиовић). — Доносећи до сада неколике радове нашег великог сликара, Нова Искра без мало увек је са жаљењем бележила: да ни тај Пајин рад није у српским рукама. Овог пута, износећи ову речиту слику пред своје читаоце, са, задовољством јављамо да је ова ио свему српска слика у рукама г. Милана Јовановића, рођеног брата Пајина. Испосник (сликао Саломон Конинг). — Овај холандски сликар — * 1609 -ј-1656 — узео је себи за углед великог свог земљака Рембранта. И у портретовању и у радирању држао се његова манира. Радови Еонингови растурени су по галеријама у Берлину, Лајпцигу, Шверингу и Брауншвајгу. Највећи и најлепши део његова рада сад је у Дражђаиско.ј галерији, где је и овај познати и цењеии Исиосник. Манастир КалениЂ (по ФотограФији Л.уке Грбића).На запад од Јагодине, под планинама које деле Левач од Груже, находи се ова богомоља коју је зидао Деспот Стеван Лазаревић. У овом манастиру ночивале су мошти светог краља Првовенчанога од 28. декембра 1815. (када су нренете из Срема) до 20. августа 1839. године, када су однете у Студеницу. („Кнеж. Србија") Димитрије АврамовиЂ, срп. сликар. Родио се у Св. Ивану, у шајкашком батаљону, 15. марта 1815. г. од оца Михаила и мајке Саре. Као мало дете, донесен је био у Пешту, куда му се отац био одселио, па је, носле, враћен у Нови Сад, где је свршио основну школу и гимназију. Још тада се јавила у њега велика љубав и велика подобност за сликарство. Нс имајући новаца да оде у коју школу за ту вештину, Аврамовић је, у некога сликара Мише, и некакога Тали-