Нова искра

- 188

сво, што јс олдо лриводено, нрикуиимо у иеколико речи, онда у целој комодији нема ни једног ваљаног карактера, шта вигае ни један од њих нема ма какву лепу црту, а таквога друштва нема нигде у свету. Ја се не опомињем, да сам игде читао, да у комедији не треба износити и добре стране поред рђавих као што Гогољ мисли, што би се вели онда исмејале и његове врлине. — Онда није чудо, што му ни једно драмско лице не одговара природи општој (Тамо, стр. 561). Гогољ је на оно, што су му замерали савремени му руски критичари књижевнога правца, којему припадаху и напш Бан и Милетић, одговорио у својој „Књижевно.ј Шетњи". У одељку одмах за овим упућујемо наше читаоце на тај духовит одговор. Али нема сумње, да ће једном, кад у Гусији са свим. нестане, или што маље буде, погодаба за чиновничку поквареност, против које је устао Гогољ у овој својој комедији, припадати и она главном садржином и смером историји исто онако, као што су тим, у многом, припале и његове „Мртве душе", по ослобођењу руских мужика, којему је он много допринео овим својим знаменитим делом. Ну на свагда ће осгати његово верно и ненадмашно цртање с природе појединих карактера и прилика као непобитно сведочанство његова књижевног ђенија. 0 педесетогодишњици представе Гогољова „Гевизора" изашао је у „Виделу" за 1886., бр. 99., под рубриком „Из науке, просвете и уметности", чланак У спомен Гогољевом „Ревизору". Споменувши да је у априлу те године равио 50 година, како је „Гевизор" одигран први пут у Александринском позоришту у Петрограду, вели писац, или управо састављач, тога чланка: ,,То је веома важан догађај у историји руске драме и у историји руске свести. Гогољев „Гевизор" иресекао је период имитовања у руској комедији и иоказао јој прави, истински задатак: веран и уметнички израз сувременога живота, са свима њоговим врлинама и махнама. Гогољев

да заједно

„Гевизор" показао је: да руска комедија не мора бити-^кад слика буде готова".

јо тада био поуздан у своју снагу, а поред њега беше Пушкин који је умео ценити уметничке нроизводе. У Гогоља беше све што је захтевала позорница као од писца комедије. Његов је отац страсно волео позориште, па је код своје куће у селу приређивао предсгаве. Гогољ се јога тамо одликовао комичарским даром. Он је помишљао да буде глумац, а не писац. Кад је догаао у Пе/гроград, положио је испит почетника глумачког. Живот у Малој Гусији и у Петрограду дао му је изобила грађе за големе комичке слике. У њему се рано развила једна способност, којој се дивио Пугакин, а то јо: да испод спољашње уљудности и озбиљности нађе у дубини душе смешне особине и црте потпуног нигатавила. Уза шаљиви и разнолики дијалог његових драмских радова, уз фиио посматрање и дубоко разумевање човечије душе придружује се поступно друштвена мисао, коЈа провејава кроз читаву комедију „Гевизора". Из засебних чињеница ствара се опште горка слика рускога живота која је после уплашила и самога писца. Многи су со љутили што у „Гевизору" нема јуиака, нема племенитих душа, нема љубави. Гогољ је вешто исмејао те замерке у својој „Позоришној шетњи". Он је њима одговорио: да су у њвговој комедији сви јунаци; сажаљевао је што у жговом делу нису ошзили једну главну особу — висок племенит смех."') Из Гогољева „Уиутства" навешћемо ово драгоцено место, које има вредности не само за представљање његова „Гевизора"', него и — комедија у оппгге: „Највише се ваља чувати да се не пређе у карикатуру. Глумац треба да је скроман у игри. Оно што је смешно видеће се само по себи у оној збиљи с којом је сваки глумац заузет за своју улогу. Нека се глумац ни мало ие труди да буде смешан. Мудар глумац треба да разуме опште људске црте у оне особе коју приказује, а о ситницама не треба да се много брине; оне ће се саме показати. Све ове појединости нису ништа друго него боје, које вал>а набацати

скутоноша западне Јевропске комедиЈе ; да треба да буде самоникла и народна; да је у слободиоме стварању јемство за њезин развој и њезино успевање". За тим казује: какве је муке имао Гогољ и ко се све (ЈКуковски, кнез Вјаземски и гро® Вијелгорски) заузео у цара, да се „Гевизор" први пут одигра у позоришту; како је и ко је нападао Гогоља после прве представе. Ва тим говори: како је „Друштво пријатеља руске књижевности" 19. априла те (1886.)г одине прославило у дворани Московског Универзитета педесетогодишњицу иредстављања „Говизора"; доноси у преводу говор А. Н. Веселовскога; чланак Гогољев: „Унутство онима, који би желели одиграти „Гевизора" како ваља", што је прочитао Н. И. Стороженко, као и резултат Стороженкова истраживања: „да је Гогољ написао тај чланак под утицајем оне лепе критике, коју је Бјељински написао о „Гевизору" у „ Отачаственим запискама" 1840. и да га (тај чланак) је Гогољ нанисао између 1841. и 1846.; беседу Н. 0. Тихонравова о том, кад се и како се писао „Гевизор". Не можемо се расгати од овог симпатичног чланка „Виделова", а да на овом месту из сва три поменута рада, која су читана на овој седници не наведемо по негато, гато и сад има вредности било као резултат истраживања, било као доиуна слици живота и рада Гогоља, коју српски читаоци могу добити о овом великом писцу према оном, што се о њему налази у српској књижевности. У беседи А. Н. Веселовскога истиче се као најлепшо доба књижевног рада Гогољева 1883—1837.: „он

На послетку из беседе Н. С. Тихонравова иавешћемо ово место, из којега ће се јасно видети унутрашњи развитак Гогоља као писца, као и постанак и обрада његових дела, поименце „Гевизора:" „Успех „Вечери на мајуру близу Ђиканке" нијо још пресудио чему ће се Гогољ одати. Не ценећи много своје прве књижевне радове, он намерава да се да на историју. Али већ 1833. године почиње мислити да напише комедију, крупније дело, него што беху прођашње ириповетке. И те године написао је „Женидбу". На измаку 1838. године врати се Пушкин из оренбуршке гуверније. Он беше отишао тамо да прикупља грађу за историју Пугачевљеве буне. Оренбуршка власт добила је нисмо да буде на онрезу, јер јо историја Пугачевљеве буне само изговор, а Пушкин је у самој ствари ревизор , 2 ) послан да бајаги прегледа каква је тамо управа. И тако је Пугакии могао у децембру 1833. године дати Гогољу мисао за „Гевизора". Првих месеца'|1834. год. Гогољ се морао бринути како ће се осигурати материјално. На послетку је добио место проа>есорског помоћиика у Петроградском Униворситету; посгављен је 24. јуна. Ваљало је сиремати лекције из историје средњега доба, а Гогољ иише „Вевизора". ПроФесура није могла угушити у њему тежњу за стварањом уметничких производа. За све време своје службе ирофесорске Гогољ се занимао више око „Ревизора" него око историје. Он је у децембру 1834. године писао Погодину: да ђаци дремају кад он

Ми истичемо. Ово, као и оно за тим, ми истичемо.