Нова искра

— 213 —

вија госпођа ? Њен понизап слуга очекује наредбе своје госпође". „Дакле, онда највише заповедам", одговори му она псто тако шалоћи се: „да ме сада поштедите ласкања и лепих речи, па да се озбиљно са миом забављате, да ми се живци умире." Воронцев је замишљено махао главом: „Да вас забављам? — Но, то бих још могао. Али живце да умирим? Не, милостива, то доиста не можете тражити од мене, коме сваки живац од узбуђења дрхти, чим вас угледа! Ви сте морали већ одавно опазити, да ја у сваком друштву очи само за вас имам, да вас ја . . Хела је покушала покретом руке да му говор прекиие, али он страсно настави, не пазећи на њене поплашеие очи: „Ах, пустите ме да изговорим, јер сам луд од чежње за вама; морате ме саслушати!" То је све изговорио бр'зо својим непотпуним немачким, а очи су му пламтеле; и у томе тренутку пређе и седе крај госиође Хеле, дохвати ј°ј РУ К У и притисну врео пољубац на њену мишицу. Као бичем ошинута, скочи госпођа Хела нагло тако да је Воронцев посрнуо. Ту — ту, на исто место, где су је пре кратког времена пољубила свежа, чиста уста њена детета, ту су је сад додирнула његова, етрасна, ватрена! Осећала се као обесвећена, хтела би да га истуче. „Еако сте се смели усудити?" изговори уздрхталим гласом. „Зар се жена ие сме пријатељски понашати спрам човека, а да је он одмах не сматра за рђаву и лакомислену? Ух, како јс то ружио!" Била је потресана, а својим чипканим рупцем брисала је оно место где је он пољубио. И не погледавши га више, окроте се па изађе из собе. Где ли јој можо муж бити? Жолела је одмах кући да иде — јер јој је све пресело. Тражећи га, лутао јој поглед нреко овог веселог друштва, сваког су је тренутка задржавали, на се морала усиљавати да весела изгледа и да им одговара. А чинило јој се да јој под ногама гори. Само да иде, само одмах да кући иде! Најзад, у соби за пушење, нађе свога мужа. Нагло га повуче у страну: „Молим те, Фриче, одведи ме кући". „Али, Хела, шта је тоби?" Запита Холм погледав је забринуто у лице. Ти си сасвим бледа, а очи ти горе као у грозници!"

„Код куће биће ми лакше", журно рече Хела. „Хајде само! Ти зпаш, да није за мене силан свет иврућина." Ћутећи еела је у кола. Холм је није ништа запиткивао, држећи да јој је мир потребан, те је тако могла пеузнемирено промислити о свему што се десило. Љутила се на Воронцева, па иомисли: а да иије и до ње кривица што је он тако дрзак био ? Разуме се, она је хтела само да се забавља, а изгледа да је тај уображени човек држао, да она спрам њега пешто више осећа. Како се стиди — сама себе! Непрестано је трла оно место рупцем, као да би хтела пољубац збрисати. Па помисли, да ли би била овако ван себе да он није пољубио баш исто место које су пре кратког времена додирнуле чисте усне милог детета и, покрај све љутине — морала се насмешити. Како је захвална томе случају ! .. .. „Тако — ево смо стигли!" прекиде Холмов глас њене мисли. „Да ли ти је мало боље?" Она лако климну главом. Брижљиво јој поможе да с кола сађе; али кад јој хтеде помоћи уза степенице, она га брзо пређе и журно пође, као да није могла сачекати час да у кућу уђе. Чим је ушла у спаваћу собу, одмах отрча умиваонику, покваси свој рубац и трљаше живо своје мишице. „Шта то радиш?" запита је зачуђено Холм. „0, морала сам се гдегод наслонити, па ми је рука прл,ава. Но сада је опет чиста, и осећам се сасвим добро. Баш ти хвала што си ме одмах кући довео. Сад — молим те, пољуби ме овде" и пружи му своју облу белу руку. Он је зачуђено погледа вртећи главом. Али, кад угледа како га њене очи преклињу, тада замишљено притисну своје усне на њену мишицу. Госпођа Хела чисто је данула душом и задовољио се смешила. Тако — сад је све ружно поправљено, а мали младеж остаће као нема опомена, ако би јој онет кадгод пало на памет да с младим људима сувише пријатељски ћерета. Обуче брзо своју домаћу одећу, па, оде полако у детињу одају. Фрида се у спавању заруменела, а руку је под главу метнула. Пажљиво се Хела наже над поетељом и пежио пољуби ДОТС у ЧОЛО. с немачког превела Оливера • ——■

Манастир Св. Арханђела код Скопља