Нова искра

214

Стара врлима дрд|исцд кажду«једј10]у1 ч^ру НАПИСАО јк. ^ДмФИТЕАТРОВ (наставак) ПОЈАВА IV. Л .анчелото (замишљен и сетан) и У го У г о Хе.ј, пријашко! Данчелото Молим! На услугу спреман .... У г о Е, то, видиш, волим! И ако сам војник ја услужноет ценим, И крај ње оштрину благошћу заменим. Ти, је л', гроФа служиш ? /Танчелото Да, сињоре, њега. У г о Шта рече: сињоре! — 0, тако ми свега, Врло красан дечко. А још док одјача . .. Од куд ти та рана? Данчелото Под Акром . . . од мача. . . У г о Охо! Браво! Браво! Рана тако јака, Па јоште на лиду — каже ми јунака. Јер, зиаш, мој пријашко, мени све изгледа Ко девојка да си — не буди ти вреда. Данчелото Нисам такав јунак као што велите. А за комПлименте — ако већ желите Хвала, добри Уго! У г о Их до врага: зна ме ? Дамчелото (ирибира се) Издадох се грозно . . . Оиазиће . . . Стра' ме! (слободно) Сва грофова свита, сваки другар другу 0 поштовањем прича о храброме Угу, Што сам челик ломи к'о да челик није, По шест неверника што гони и бије! А да сте ви главом баш Уго витешки Кажу ваша плећа и тај мач вам тешки: Јер играчка таква није сваком дата.

У г о Е Велзевула ми, та ти вреди злата! Дакле баш ме хвале и у ввезде кују Грофови војници ? Данчелото И веома шту.ју! У г о А шта гро® о томе? Данчелото Ево чуј, па суди: „Да ми је к'о Уго само десет људи „Страшног Саладина тукао бих славно „У Јерусалиму био бих већ давно!" У г о Сто му ЛуциФера! Срце ми се кравн . . . Вар гро® тако ? Данчелото Тако! У г о То је витез прави! Ево моје руке, а то није шала, Реци храбром гроФу: од срца му хвала! Ти ме већ разумеш: ја сам војник само, А, знаш, ми војници своју дужност знамо: Не идемо ником док позива иема, Па за то се Уго ни њему не спрема. А кад ово свршиш, можеш јоште рећи: Дође л' гроФу беда, Уго ће притећи .... (тргне сеЈ Их до врага! Данчелото Шта је? У г о Ниса-м ништа рек'о. (у даљини чује се рогЈ Ја ништа, баш ништа! — То долази неко. Данчелото Да, с мотриље куле поздрављају госга. Биће да гро® стиже! — Ћаскали смо доста. (оде на галерију) ПОЈАВА V. Уго еам У г о Е проклета ласка, шта од љ/ди чини! Малиша ме хвали, а ја у милини У мал' не обећах (их, лудог ли старца!) Да ћу бранит' гро®а и од —- свог ударца!! Ха, ха, ха, ха! Красно! . . . Па онет, крај свега Мене савест мучи, јер ја жалим њега. Али шта да радим ?. . . Руку сам већ дао Силвији мадони . . . Влата ми је жао: