Нова искра

- 219 —

Силвија (одгурна Галеота тако снажно да иадне; Лажеш! Галзото Шта рече! ? Силвија Час освете стиже! Мач праведне казне на тебе се диже! (Потрчи Галеотову мачу и стаче на његај Уго, Уго! (Уго се с извађеним мачем иојави на вратима) Убиј! /Галеото стоји као окамвњенЈ (СБРШИ'ЈхЕ СЕ)

Др. Валтазар Богишић

не године навршило се 40 годииа књижевног рада нашег знаменитог научара г. Др. Валтазара Богишића. Уважеии Др. Валтазар ') Вогишић родом је из Цавтата, мале приморске варошице, која се диже на рушевинама стародревнога Еиидавра. Богишић припада једној од првих породица цавтатских; она је пореклом с Мрцина у Конавлима, на граници Херцеговине п старе дубровачке државе. Пошто сврши гимназијске науке на лицеју Св. Кагарине (данас лицеј Марко Фоскарини) у Млецима, те ту положи испит зрелости, он слушаше више пауке на главним јевропским университетима (у Бечу, Берлину и т. д.) Уписан је био свуда у правни Факултат, али се уз то бавио и наукама филолошким , затим философским и хисторијским. Године 1862. постаде у Гисену доктором ФилосоФије, а год. 1864. у Бечу доктором права; године 1869. почасннм доктором државно-правних иаука Одеског университета. Годиме 1863. би наименован сарадником (колаборатор) Јавпе Придворне Библиотеке у Бечу. Године 1864. нонуде му проФесорску сголицу на университету Варшавском, али га нрилике спречише да је прими. Две године позиије, не желећи мењати научну каријеру за политичку, отклони иредложену му кандидатуру на место заступника у далматински сабор, а с изгледом добити отуда носланичко месго у Бечком парламенту. Године 1868. аустријско министарство рата, које је намерало преуредити школско устројство у војничкој крајини, именова Богишића земаљским надзорииком и школским саветником банатске и сремске војничке граиице са седиштем при Темишварској генерал-команди а касније у Варадину. Пошто нропутова, и проучи крајеве, који сачињаваху његово подручје, те даде свој извештај, Боги-

шића позваше у Беч, где би члаиом комисије за преуређивање школа свију војничких крајина: Баната, Хрватске и Славоније. Кад ова комисија године 1869. сврши свој посао, буде му постављено у изглед место гаеша одсека „за пауку и богогатовље" целе крајине 1 ), који су хтели створити у војном министарству. Али као гато не хтеде жртвовати, коју годину пред тим, политици своје научно занимање, не могагае га жртвовати ни управној служби, ма колико ова висока и пробитачна била. Још те исте године, университети у Кијеву и Одеси бејаху му понудили катедру Упоредие историје права словенских народа. Он изабра Одесу. Две године затим университет Загребачки понуди му слично место, које он не могне више примити (ту исту понуду поновишз 1871. са истим негативним успехом). Годиие 1872. Варгаавски уииверситет ионови му своје понуде од 1864. године. При крају 1872. године, на иредлог кнеза Николе I., Богигаић добије царским указом налог да оде у Црну Гору због израде једиог грађанског законика за ту земљу. Од тога доба, у колико његова присутност није била потребна у Црној Гори, он борављагае у Паризу, бавећи се радњама кодиФикације. Год. 1877. за време руско-турског рата прекине свој посао кодиФикатора, јер је био позван у Бугарску да буде члан канцеларије грађаиских послова, којом је управљао кнез Черкаски и која је била при главном заповедииштву руске активне војске, ради уређења разних грана управе у земљамд које би се одузеле Турцима. Под опседнутом Плевном састави прву споменицу о начелима, по којима би се имала уредити судска струка будуће кнежевине; но у брзо, највише због некакве грознице, остави војску. Тада опег преузме свој рад око кодиФикације. Већ 1880. год. дође до првога читања пројекта законика пред делегацијом државног црногорског савјета.на Цетињу. Том ириликом Богишић прими наслов и степен правога!државнога саветника руског. Накои другог читања тог пројекта пред изасланицима кнежевим и трећег пред самим кнезом, грађански законик црногорски би проглашен 25. марта год. 1888. а сгаде на снагу 1. јула исте године. Богишић се тада поврати у Русију, где му Министарство јавне просвете ионуди катедру Римскога нрава у Москви под веома за њ повољним погодбама. Но различни узроци, пајвише здравље, наведоше га да се захвали на тој понуди, и да затражи мировину. Почетком 1890. г. он је и доби уз потпуно задржање стечених чинова и наслова. Након тога он се поврати поново у Париз, где је насгањеи био већ од 1874. год. Са свом том каријером, тако сјајио испуњеном и премда већ далеко превалио половину свога века, Богишић је још у јеку мушке снаге. Он се почетком 1893. г. примио нортФеља министра нравде у кнежевини Црној Гори, где је остао шест година. Ово је у најкраћим потезима преглед живота и рада знаменитог научара. Ко би желео да опширније позна рад његов, нека прочита исцрпну биограФију у календару 1)иЂго^пГк од његове прве године излажења. — Овде ћемо само побројити књижевна дела Г. Др. В. Богишића по научним групама. На прво место истичемо онај његов рад од кога је до данас протекло четрдесет година. То је

') По дуоровачком »Балдо* скраћедо од итал. Балдасаре.

[ ) Ка Крајини је тада спадала и Карловачка Иатријаршија.