Нова искра

- 221 -

јест: село Бранковину, Кутешицу, Јотпеву, Блазоље, Бабину Л.уку, Забрдицу, Козичић, Јасеницу, Грабовицу 1829. г. поче се темељ од камена, 1830. г. с помошчију све ово кножино православни Христијана совршисе све со сводом како изритсја. = И биша пароси Симеуи Павич, СоФротгаје Хаџич, Матеј и МтЉа Ђурђевићи, а капетан Паја Симоуновић = и писа Никола Симоновић родом из Л.евча привремени учитељ у Бранковини. Биша неимари Алекса и Ђура Гођевци". У цркви ћете видети лоп иконостас новијег доба; јеванђеље, сребром оковано, које јо прота Матија донео из Гусије, као поклон рускога цара; наруквице Јакова Ненадовића; и занисе и цртеже по ктвигама, које је записивао и цртао Хаџи Гувим. 0 Петров-дану је овде велики сабор, на који долази свег из близа и далека: младеж да игра а старији да се договарају Гробница породице НенадовиЋа. — Код северних врата Бранковинске цркве налазе се гробови: Кнез Алексе, проте Матије, Симе и Чика Љубе Ненадовића. Ту им је и породична гробница у којој дежи и прота Матија и Чика Љуба. Над гробницом је лепа, висока 4 метра, пирамида са позлаћеним крстом на врху. На њој стоји урезано: „Ненадовића Фамилија досели се из Мораче у Сербију ваљевско окружије у Бранковину од које су кнезови били над овим окружијем из које је кнезовао Алекса син СтоФанов храбри заштититељ рода сербскаго за којега је и цесар бечки знао но п " Даље нема ништа. Но зна се због чега је овај натпис остао недовршен. Источно од пирамиде, палази се од црвеног мрамора, висок до 2 метра, белег са наттшсом: „Здје почивајет раб божји Симеун от Ненадович најмладши син кнеза Алексе родисја здје в Бранковинје 1793. г. по изходје Г. Георг Петров из Сербије в цесарију и он проидје по дјеле Госију, Вјсну, и у цесаров. војеној службје протил Французов бил. У почетку Г. Милошевје против Сулејман паше дошел у отечество и паки ваљевске војске и нахије војевода бист и при сраженију и јуришу на турски шанац у шабачкој нахији селу Дубљу 1815. г. Јулија 14. крабро јуни живот свој отечеству положи. И поставише памјатник сеј старшаја браћа јего: Матеј протојсреј, Никола и Петар. Гезал слова сија от ујца брат јего Илија Јакова Ђелмашевича из Гвозденовића. Бист парох поп Симеун Павич." Западно од пирамиде, а готово уз њу саму, белег је кнеза Алексе са натписом: 18 ј 04. Обр лајтант и обр књаз Ненадович лежи овде кога сва Сербија и сам цесар Јосиф зпаде и Турци га почитаху за отмену духа бодрост но онет га посјекошо за евоју мниму корист п његову Сербији ревност, али у томе се преварише јср противно случи им се заптто Серби за Алексу дигоше се на освету и од часа Сербији слава расти нача = У Ваљеву посјсчссје месеца јануара 23. дне 1804. љета а здје од својих погребесја в Бранковинје". За дужину гробне плоче, западно од Алексиног белега, стоји мр.чморни крст са натписом: „Овде почивају кости проте' Матије Алекс. Ненадо" вића рођен 1777. год. а преселио се у вечност 29. нов. 1854. г."

На гробним плочама, зуб времена је слова уништио, тс се натпис не може прочитати. А тпта мислите, које је споменик Чика Љубин — песника и академика? — Она црна дрвена крстача, прислоњена уз иротин белсг, која му веК седам година гроб обележава.... Но још овога лета заблистаће се и на његову гробу лен сгтоменик, као знак љубави српске деце према Чика Љуби н. С, С. Богородица с Исусом (сликао Б. Е. Мурило). Бартоломео Естебан Мурило, велики пшањолски сликар и представник Севиљско школе, рођен је 1. јануара (п. н.) 1618. г. у Севиљи. Прва цртачка знања добио је од свог рођака Хуана де Кастила, за којим је отишао и у Кадикс, где је почео радити слике за продају по трговима и радњама. Бојећи се да не остане целог века, како би се то данас рекло, сликарски Фабричар, осети жељу да дубље проучава производо великих мајстора. За његова новчана средства, Италија је била и сувише далеко; за то удвојеном. снагом поче производити радове сумњиве вредности, те после неког времена стече таман толико да је могао 1643. г. доћи из Кадикса у Мадрид. Срећа га је упутила његову великом земљаку Дијегу Веласквезу, који га уведе у Краљевску Галерију и Ескоријал, где је почео копирати најславније радово великих мајстора. У том послу провео је необично марљиво две године, студујући нарочито Гиберу и Валасквеза. После овога отиде у Севиљу, где се брзо прослави са својих слика у манастиру Св. Франциска. Сво.ј дотадашњи натуралистички и снажни стил замени слободнијим и блажим, уносећи уњ сав полет узвишеиог надахнућа. Из тога доба најчувеније су му слике: Св. Деандер и Свети Исидор, Свети Антон Падовски (у Краљевском Берлинском Музеју) и четири средишне слике у цркви Св. Марије ла Бланке. — Јек творачког рада и славе Мурилове долази у год. 1670.-1680. Године 1674. завршио је осам великих слика којо прсдстављају разне моменте милосрђа, а које се нарочито истичу изврсним колоритом, цртежем, до детаља верним изразом лица, композицијом и перснективом која изненађује и заноси својом природношћу. Из овога су доба и: Св. Петар, Богородица Милосрдна, Олтар и Хор у Кануцинерском Севиљском Манастиру. Спремајући слику великих размера (Св. Катарина) за олтар катедрале у Кадиксу, омакне се и падне, са сликарских скбла. 3. априла 1682. г. умро је у Севиљи. Недовршени овај рад доготовио је његов ученик Озорис. Производи кичице Мурилове стављају се у највиши ред натуралистичких производа. Одржавајући средину између скоро грубих потеза Гибере и сувише прсФињеног, тако рећи слатког манира сликарског, Мурило је извојевао свом имену оно ретко поштовање које и данас свугдс траје. Нообично уметничко сливање светдости и сенке у изразну хармонију даје његовим радовима неку чаробну драж која ипак не излази из круга природног представљања. Први погледи на његове радове нису у стању да пронађу оно што је у њима најкарактеристичније ; тек дужим гледањем, скоро нарочитом студијом, онажа се оно што Мурила одликује од осталих сликара. Живост иогледа и покрета његових Фигура изненађује ^и обичног гледаоца. Богородице, које је Мурило слиКао, миле су и лепе, али у"исти мах и земаљска бића. За Париски Лувр откуиио је год. 1852. Наполеои, онда председник Француске репубдике, једну од Мурилових слика (Примање) за 615.300 динара. У Петрограду је његова слика: Анђео ослобађа Св. Петра; у Мадриду: Исус