Нова искра

— 223 —

шиа и бацају пред наше очи као да се јетко хоћо насмејати нашој беди, нашој слабости и бескрајном ништавилу. Оштро узевши, чинови су тако подељени, да не изгледају у ближој органској вези (што можда изгледа због увођења нове технике о којој ће такође бити речи), али узевши све потпуно, они дају необично делу и снажну слику живота извесних људи [којих данас, истина, више нема, али који су тако исто живели и делали, уклонивши се затим да време и проко њих постави свој хладан покров уобичајеног заборава. Први чин се догађа у канцеларији Фабриканта Драјсигера, у којој се купи мрачна гомила невољних ткача, гунђајући и мрмљајући због незадовољства, срџбе и мржње против тако ништавне зараде, да за све то као одговор чују, како ће им се посао одузети и да ће се свега десет сребрних грошића плаћати за трубу платна. У другом чину гледамо их где једу псеће месо, гунђајући више неку ткачку песмицу коју им доиесе неки отпуштени резервиста. Трећи чин дешава се у сеоској крчми, где им жандарм забрањује певање ткачке песме и они у беснилу своме повлаче се прома кући Драјсигеровој, доспевају до његових наметптених одаја и у изванредном стању своје љутине пљачкају и отимају (чин четврти). Најзад видимо, у завршном чину, како стари побожни ткач Хилзе пада од куршума, док остале ткаче растерује компанија војника. То је, дакле, садржина у краткоме, која ће ипак бити довољна да у њој видимо просту, голу и ничим не улепшану истину, до крајњих ситница верно представљени догађај историјски, а све таком озбиљношћу и нраведљивошћу песниковом што до дна душе потреса. И ако би се најзад и догодило, што се комаду у почетку пребацивало, да нас драма у толикој мери надражи и одсудно стави на страну ткача, то не би било услед тога што песник непеснички хоће да нолитизира, већ просто с тога што нас јачина верно представљене ствари и наге истине тако дубоко потреса. Осећању се но може брана поставити и као последњи утисак у нама се порађа дубоко сажаљење према бедним и невољним ткачима. Ирема томе саму драму означити као тенденциозно дело у првом реду, значило би у исто доба посумњати у оиште у чистину и збиљу уметничких тежња, значило би дакле, ии мање ни вигае, но прокламовати само отровну политичку шпионажу, ако се један песник позабави третирањем социолошких и политичких прилика. И полазећи с те тачке, тако бисмо исто морали осудити и Лесингову: Емилију Галоти, и Ибзенове: Стубове друштва, и Бјернстоново: Изнад наше моћи и т. д. и т. д. Рекох мало час да је техника потпуно нова. Бар у драми не можемо видети оне старе уобичајене композиције нити досадашњих постављених правила позоришне технике. Сваки чин има своје особе, међутим улога главног јунака губи се, њега управо и нема. У том. смислу видимо нов нокушај који је у овом случају потпуно пошао за руком. Радња се развија слободно, без устезања и прекида, гомила лица ступа брже или лакше у развој и акцију, и нсихологија гомиле испољава се у необичном изобиљу и потпуној јасности. Од многобројних лица ту је Фабрикант Драјсигер, који оставља толику масу да гладује, ту снажни ковач Витиг и црвени некар са дрскошћу правог револуционара, ту стари ткач Хилзе из чијих очију потпуна невоља вири, ту скупљач крпа и дроњака Херниг и најзад стари Баумерт који се кроза сво чинове провлачи. Сваки на своме месту и са потпуном карактерном индивидуалношћу: видимо дакле и масу и индивидуе. А то је оно што је у „Ткачима" ново и даје им превагу над оним бескрвним сенкама многог данашњег немачког драматичара. Драма је у исто доба и историјски верна и снажне величине. Њеном се приказу само ваља радовати, а већ у историји литературе она је себи и без тога стекла достојно место.

44. VI. 1002. у Дрезди. Ж . П. Ђирковић

г >* -.тц [К* ^ 41 ! - - - Л * Од дела Знаменити Срби XIX века, што га издаје Српска Штампарија у Загребу, изашао је и 1. свезак II. дела (18. свезак од почетка), у којем су ове слике и биограФије: Чолак Анта, Огнеслав УтјешеновиЛ Острожински, Јоксим НовиЛ Оточанин, Љубомир П. НенадовиЛ, Коста Руварац и Александар Бачванеки. * Г. Јован Адамовић, главни сарадник „Србобрана", штампао је веома занимљиву књигу: Дривилегије срискога народа у Угарској и рад Благовештенскога Сабопа 1861 Књига је у в. 8-ни, и има 262 стране. Од каквог је значаја по српски народ у Угарској био рад Благовештенскога Сабора, многима је тек по чувењу било познато. Али ова књига, написана лако а пуна аргументација, добро ће доћи сваком оном Србину који одушевљеном раду својих предака поклања онолику пажњу, из које неминовно потиче воља за такав исти рад, за наставак и остварење свих корисних идеја које су заснивали и остваривали наши старији. И ако је ова књига написана као коментар слици истога имена, што баш ових дана изађе у издању вредне издавачке радње П. Николића у Загребу, ипак је она, и по разради и по материјалу, несумњив добитак у нашој ма,леној књижевности. * 5. и 6. августа о. год. бићо у Београду (у згради гимназије Краља Александра I.) скупштина ПроФесорског Друштва на којој ће, поред осталих тачака дневног реда, Г. проФ. Сава Максић читати своју расправу 0 садашњем новом иравоаису немачког језика. * 0 познатом Свето-Јеронимском питању штампана је у Риму опширна расправа маркиза П. Мак Свинија Ге Мон1епе§го е!; 1е баМ-бшде. Ба ОјиезИоп с1е 8агпГ-Ј $готс (Когпе 1902. 8-на, стр. 92). * За Летопис Матице Српске примљени су ови радови: Божји људи, приче Борисава Станковића, и Бројно оиадање Срба и Хрвата у Хрватској и Славонији, од Петра Марковића. На оцени су: Божја воља, од.неиознатог писца, и За крухом, роман Ива Ћипика. * Учени Петроградски проФесор, сарадник Н. Искрс, Г. Василије Николајевић Корабљов читао је 20. нр. м. у Грађанско.ј Касини, на молбу Словенскога Клуба, своје предавање 0 Славенофилству у ирошлости и његовим садашњим и будуЛим задаЛама. Г. Корабљов је одлични познавалац словенских народа и прилика, а носебице нас Срба, те је сасвим објашњено оио многобројно учегаће Београдске интелигенције и ретко задовољство после свршеног предавања. Предавање ће бити штампано у Сриеком Књижевном Гласнику те већ сада обраћамо на њ пажњу својих читалаца. * Управа Краљ. Срп. Нар. Позоришта расписала јо стечај за нову драму из српског живота. Рок пријаве биће до 1. јуна 1903. године, а награда је одређена у 1000 дин. * Од 1. септембра о. г. почеће поново излати „Омладина", лист за младеж. Власник и уредник биће Г. Ђорђе Јосимовић, који до 1895. године и уређивао тај лист. ^ (I Кпиге за народ. Издаје Матица Српска из задужбине Иетра Коњевића. Свеска 99: Виноградарство. За народ написао Јован ЖивковиК. I. део. Подизање и нега винограда. У Новом Саду, Штамларија Српске књижаре Браће М. Поповића, 1902. — 8-на, стр. 88. (Претплата на 5 комада „Књига за народ" и „Календар Матице Српске" 1 кр., у иноз. 2 круне.