Нова искра

мо оио је стигло кад је веК била мртва, те јој њиме окитише мртвачки ковчег. Ја је од тог доба увек замишљам у вечноме блаженству, како држи крии у руци!

С ФРАНЦУСКОГА НРЕВЕО Бор. П.

-$гј Диетићи (§&(ПЕСМЕ У ПРОЗИ, ПРИЧНЦЕ, ИМПРЕСИ^Е) Прича о ружину пупољку (по туђој миепи) Неки младић враћао се у свој завичај. Дуго је био у туђини иа се сада од срца радовао огњишту свом. Пролазећи тако поред неког врта, угледа жбуи расцветалих ружа, који му ее веома допаде. Нарочито се загледа у један пуиољак. Хтеде га узабрати па њим окитити сво.ј путнички штаи, али му паде на иамет да је грех откинути ружу од њезина стабла. Цвет ваља пажљиво маказама одсећи, јер се иначе лако унропасти и цвет и стабло, па, што је најгоре, може се и казна плаћати. Како није имао маказа, а навикнут да никад не чини оно за што би га могли кудити, одмаче неколико корака те из далека посматрагае румену ружицу. И то му се веома допаде, па реши да је не откине већ да је само помилује и пољуби: та то руменој ружици неће ни мало худити, а он ће уживати, те како уживати! Приђе жбуну и обасу иољупцима ружин пупољак, своје љубимче. А за тим, прибрав своју снагу, оде даље поносит што је показао такву моћ одрицања. Сваки други, мислио је у себи, не би могао одолети, већ би је откинуо а после би је, када би увехнула, бацио у прах. Тако поносит настави свој пут. А ружин пупољак? Младић га је био тако спажно пољубио да је са њега стресао росне капљице а нежну дршку и нехотице сломио, што није ни приметио у страсности. Тако је јадан пупољак висио о сломљеној дршци, неисказано тужан, клонуо и свео, и очекивао смрт која му се полако нримицала, и ако га младић не беше за се откинуо. А ои, младић тај, који више никад не виде сироту, остављену ружицу, хвалио се целог века својим племенитим поступком. Л. С.

Патуљак (по немачком) Гамо у шуми, где се тета-лија са зецом састаје, живе патуљци. Место капа носе црвене печурке, а браде су

им сиве, од паучине. Мудра су то створења и велики чаробници, само мало заљубљени, што ће рећи: кад их девојке моле за што, не умеју одбити. Дабоме, они испуњују само једну жељу. Можеш ти имати колико хоћеш жеља —- само ће ти једну испунити. Кад их девојка каква потражи, они излазе из пећине као попац кад измили на пригревицу. „Помози Бог! Добар дан! Лепо је то од тебе што си и до нас дошла. Лепо, врло лепо! Па чиме можемо послужити? Да ли би хтела да будеш иаметна? Или би, можда, хтела да будеш леиа?" Штета, доиста, штета, што је ово само бајка; иначе, ко зна колико би леиих дево.јака било у свету ?! М.

Анин дневник (по немачком) 3. маја И при самој помисли да више иећу говорити с њим, да његову верну, честиту руку нећу више прихватити пуца ми срце од очајног бола, те мислим да ћу умрети. А како бих радо хтела да живим, макар само за њега, само за њега 1 ? Јер без њега не могу, не смем ни помислити на живот, и ако ми је тек двадесетпета година. Цела истина: мени је тек двадесетпета година, иа нека пакост и злоба говоре што хоће! Изгледа ми да је сразмера сасвим тачна: Жена од двадесет и пет а муж од тридесет година ... . Ах, ћути, јадно срце моје! -Јога мало па бих се издала; а то не смеју ни ови бледи листићи дознати. * * * 4. маја Могла би читав дан заносити се и уживати у цветноме и мирисном мају; могла бих тако радо, с рукама у крилу, слушати нтичје слатко цвркутање, очарана и занесена пролећем! Али ирава жена зна своје дужности ! Боже, кад би он само знао да сам ја нришила она два расклиматана дугмета на његовом горњем капуту, док је он са татом разговарао. Кад бих знала о чему ли су тада говорили ? Верујем стално и јако, јако као стена, да је савладао Мамона и да није ни једне речи потрошио о проклетим парама. Па инак ми је мило што ћу му однети тридесет хиљада. Даће ваљда Бог, да му то злато — које за ме није срећа — предам једном у руке! Он ће га, уверена сам, најпоштениј е употребити. * * 10. маја Оп је најбољи, најпаметнији, најгалантнији човек од свију које знам; па и од његових другова, правнпка, нико му није раван.