Нова искра

- 248

Галеото Снасења ми, не анаи! Силви]а Оудбина је твоја, Да убијен умреш! Не лажи бар еада! Галеото Не лажем те, веруј! Спаси ме од јада, Јер сам невин, невин! — Правде се не бојим. Дај ми мач да с њиме на бранику стојим Ноштења и части. (Угу) Еао часни људи Стунимо у двобој, а Бог нека суди! СилвиЈа (хла дно) Знамо да оружјем гро® мајсторски влада И да противииЕ му мора да пострада! (Угу) Убиј га, шта чекаш? Камо поуздаља? У г о Свршиће те, гро®е, и без покајања! Паиадне на Галеога, ноји се брани и ударце одбија твшким табуретом. Силвија, скрстивши руке, хладнокрвпо иосматра ову неуједначену борбу . . . Ланчелот се иојави на тераси и иотрчи грофу у иомоћ) ПОЈАВА VIII. Ланчелото, Силвија, Уго и Галеото Дамчелото Разбојниче, стани! (Обеси сч Угу о руку) У г о Ко је тебо звао? Одмакни се, мали! (Бије га ио глави дршком од мача) Даммелото ГроФС, гинем, јао! (Падие. Уго наетуиа ирема Галеоту; догони га до зида и сиреман је да му да иоследи>и ударац) Данчепото (очајничким вриском) Силвија! . .. Не убиј! .. . Милост, сејо моја! Невин је! А ја сам ... ја. .. Асунта твоја! (Галеото и Уго, изненађени, ирекидају борбу.. . Силвија, страшно изненађена, ирилази Ланчелоту и разгрне оковратник његова одела) Силвија 0 Боже — Асунта! Дамчелото Јесте, сејо мила. Пет година пуних како сам се крнла, Како гроФ о мени није ништа знао . . ..

Веруј, сејо, гроФу: он ме ннје звао. Ја сам пошла сама у свет и у јаде: Патничка ми љубав то у део даде! Галеото (ухвати се, за главу) 0, ја слепац! У г о ГроФе, имате ли воље Прекинути борбу. Сад ствар сгоји боље. Данчелото Тешко ми је, гро®е. Ал' се за вас бојим .. . Колута се, мрачи, пред очима мојим . . . Поштеди га, Уго! Ево ја испаштам; ГГа и ако умрем — радо ти опрапггам. (Онесвесне) Силвија Уснице јој бледе... Дах у грудма стао! ... Срце једва бије! . . . Умире ми . . . јао! Вар тек што је видех, па гроб да је скрије? А он још да живи? — Кад анђела није, Ни сотоне не ћу! — Уго, смрт ниткову! (Клоне иа Ланчелота којега је глава на њезиним грудма. Чџју ■ се вечерња звона ... Уго, који беше иодигао руку, сиусти мач и, иосле краткога колебања, увуче га. у корице). У г о Доцкан је, мадоно! Ввона с цркве зову На службу вечерњу, јављајући људма Христово рођење. —■ И у мојим грудма Вера је хришћанска. Погодба је наша: До вечерњих звона! . . . Нека милост вапта Онрости за данас. А чим Божић прође Уго спреман стоји да у најам дође. (,Ланчелото тихо уздише) Силвија Још је жнва, јоште . . . Галеото Бог ће добро дати! Већ отвара очи ... Ах, да могах знати, Да носумњах само . . . Ал' љубав бескрајна Узрок је што до сад одржа се тајна. ДанЧелото Штедите ми сестру. . . гроФе. . . ја вас молим. . . Галеото Асунта, ви знате колико је волим! Па зар бих ја мог'о да јој ма чим претим ? Или за незнање да јој се осветим? Ако ваша сестра мисли још и сада Да сам кривац грешни: ја већ спреман стојим Да јој гнев утишам и животом својим. Уго, ево, убиј!