Нова искра

- 249 —

У г о Баш и кад бих хтео, Верујте ми, гроФе, данас ие бих смео. Дамчелото 0 Силвија, сестро! Пред смрћу те молим: Учини ми оно што највише волим. Он је невин, невин, није ништа знао . . . Ублажи свој поглед! Зар ти иије жао! ? Дај ми своју руку ... и ви . . . гро®е драги. (Састави им руке на својим грудмл) Тако, тако, мили. А сад, Боже благи, Дај ми да угледам што сам до сад снила: Веренике срећне. (Уго ириђе и иажљиво гледа рањену Асунту) Силвија (отргне своју руку) 0 Асуито мила, Ни тгомисли о том! Освета је моја Онроштена грОФу . . . Али крв је твоја И:шеђ нас потекла . . . Данчелото Гро® и за то пати! Јпрости му, сејо! — Кад би могла знати Колико те воли, о, колико воли! . . . На самрти својој Асунта те моли: Удај се за гро®а! — Ја те не ћу клбти; Али обећаш ли — лакше ћу умрети! (Силвија ћути; Галеото иокрије лице рукама, Уго ириђе наиред) . У г о 0 мадоно, гроФе, и ви дечко сада А девојко пређе, — узрок вашег јада Незнатан је врло. У тугу сте пали; А каква је рана, видим, иисте знали. Од ударца овог, кад је дубљи само, Нигде лека нема, ми ратници знамо; Али кад је плићи, на пример овако, И по сто година нроживи се лако. (Загледа Аанчелотову рану на глави). Знате л' шта је ово? — Ха, ха, чуда Боже! Греботина . .. оток . .. рана поврх коже. Већ сутра за ручак здрави ћете бити Ко кардинал папски! Само треба мити Везувијским вином ову рану лаку, Јер то вино лечи болетицу сваку. Данчелото Ох, ашвећу јоште! Ох, живећу јоште! (са срећним осмехом) Уживаћу даре жељене милоште Од сестре и.... зета! Сејо, а реч твоја? Силвија ГроФе, иека буде! Ако сестра моја Не умре од ране, ако је излечи: Ја ћу за вас ноћи!

У г о Ево моје речи: До вашег венчања и траг ће јо.ј проћи. Силви]а А ие буде л' тако? Галеото Поиово ће доћи, Да освету сврши, Уго с мачем својим! У г о Погато Божић прође! (Силвија и Галеото иридижу Аанчелота, који се ослања о грофа) Данчелото Сејо, једва сгојим! Слаба сам . .. сва дрхтим ... и — опет ми лако Смегаио, сасвим смегано! Ако, гро®е, ако: Не дугујте ником! Паж је чудан био, Он је женску немоћ чувао и крио Кадгод сте са пира ил' из љутог боја Тражили свој одар. Слаба плећа своја Подмет'о је радо господару своме . . . Али све се мења! Сад је гроФу моме Досуђено, ето, да свог пажа води! . .. (У вратима) — Да л' ја ово сања.м ? 0, како ми годи: Живот! Јест, ја живим ! У г о Само вином прати! А остатак . . . овај . . . верном Угу дати; Попиће га радо (а то му је дика) За срећу и здравље драгог болесника, Болееиице то јест! (Галеото се врати веома расиоложеп) Гроое, реч-две само! Ми ко најамници своју дужност знамо И вргаимо тачно. Ал' и срце нагае 'Осећати уме. . . Са доброте ваше Ја сам врло ганут, и опроштај молим! Проклет нам је занат — и ако га волим. Не будите љути! Гапеото Срећа, г.уче стари, Што бејах без мача! У г о Ум се барабари Са храброшћу људском! Да сте онда како Били с мачем својим, прига'о бих овако (ирилази грофу и дубоко клањајуКи се иружа му руку) Гпто: у знак мира завађених страна Само да не дође до страшног мегдана. Од себе бих тако уклонио беду, И све би, ја мислим, било у свом реду! 8есош1о: за здравље Асунтице наше