Нова искра

— 252 —

пропиости сво.јој и кодико се они поносе њоме доказ су нам и разни Франкови, за којима Хрвати без икаква срама каскају као недозрела деца. Кроз какве наочари они гдедају свој народни понос доказ нам је католичанство у које су једино они под небом, и пропали Шпањолци, збиаи све своје националне идеале. Како су они схватили појам о отаџбинп доказ су нам и поиосна српска Босна и поносна сриска Херцеговина које они бестидно, а свесни своје рођеие лажи, увлаче у СФеру земаља где се од памтивека славила хрватска слава, ма да нема томе ни тријестак година, како је, што је нознато читавоме свету, у тим земљама, а за српску слободу, прштала само српска пушка, и попут Галскога петла, будила у тај мах заспалу Европу. Колико они имају алемова да н>има заките круну своју, доказ смо им сами ми, које они ачећи се називају православним Хрватима. Доказ су им и наш Марко и наши стари барди. Само док смо се ми обично смејали и смејемо се тим н.иховим детињаријама, њих једина наша реч, да ће се они, хтели не хтели, претопити у српско море, прави бесомучнима. Јест, пакост и злоба једини су мотори који њих крећу у борби према нама. Наша прошлост не да им мира, а наши и најмањи успеси у садашњости праве их дивљацима. Нека имједакле на част последњи вандализам извршсн над Србима у Загребу. Он је у исто време и верна слика њихове снаге. Само, нека Хрвати не забораве, да ће се гнев овај, који је у нама произвело то дело њихово, убризгати у крв нашу и улити се у срж костију нашИх, а већ искуство их је ваљда толико научило, да је праведан гнев оруђе с којим се није шалити, и да он и слабима улива џиновске снаге. П. ШЈнЖИ! _„,_Л .1ИиШ Кишне пржлике Београда изведене по Ј. Хану према подацима Опсерваторије Велике Школе. Службено издања београдске општине са 82 таблице и 2 дијаграма. Стр. 186. на великој осмини. Београд, 1901. Цена 2 дин. На молбу београдске општине да јој се пошљу подаци о кишним приликама Београда за последњих 10 година (ради проучавања питања о канализацији Београда) Опсерваторија Велике Школе сакупила је све своје податке по проматрањима поменуте врсте и то за пуних 14 год. т. ј. од 1. децембра 1887. па до 30. новембра 1901. године (по' новом календару). Ти подаци добивени су на о<шову посведневног носматрања и мерења сваког часа на кишомеру десетостручару од А. ВапсШч-а. Добивене податке изложио је у прегледу и средио у таблице асистент Опсерваторије проФ. Ј. Михаиловић. Преглед има два дела: I Количина кише и П Честоћа кишних дана. За тим долази објашњење таблица па табеларан преглед. I Средња годишња количина ипдежа, износи у Београду 625,9 м м. или 6.529.000 л. или преко 6.500 м 8 . воде на 1 хектар. У поменутом нериоду од 14 година Београд је имао три врло кишовите (1889., 1897. и 1900.) и две врло сугнне (1894. и 1898.) године. Варијација у годишњим количинама кише прилично је велика, јер износи 381,15 мм. т. ј. + 206,35 и — 174,80 од средње годишње вредности. НајвеКа годишња сума иадсжа изнела је (1900 г.) 859,2-5 м. м., а најмања (1898. год.) ^18,10 м. м. Према добивеним подацима могло би се извести, да би Београд у периоду од 100 година имао 46 сушних и 54 кишовите године, што значи, да би кишовите преоблађивале с неколико нроцената. Одступање количине кише од праве средње месечне вредности највеће је у позитивном смислу месеца јула (+ 31,1), а у негативном смислу месеца јануара (— 24,9). Количина кише повећава се пролетњих месеца до летњих, а опада јесењих до зимских. То ,је одлика умерено — континенталне климе, каква вдада у средње-европским земљама.

— До истих резудтата додази се и расматрањем највећих месечних сума падежа. Што се тиче распореда падежа по годиштима види се, да је у Београду лето најкишовитије годишње доба (213,95 или 32 °/ 0 ), за тим нролеће, па јесеи, а зима је најсиромашнија у падежима (106,70 или 17°/ 0 )- Од априла до краја јула — дакле за 4 месеца — напада у Београду скоро половина од целокупне годишње количине падежа. Највише напада у јулу, па у јуну, мају и априлу. У току осталих 8 месеци количииа је падежа скоро подједнако распоређена, али се ипак опажа особити мпнимум у јануару, када просечно напада тек трећина оне количине која пада у јулу. Месечне кодичине кише некада су врло обилне. Особито се истиче месец мај 1900. године када је нападало 193,10 мм. или 22.5 °/ 0 . Дешава се, да у појединим месецима количина падежа износи тек нешто више од нуле, као што је био сдучај децембра 1888. год., када је пало 0,6м. м. или 1% ОД годишње суме. Међутим нема ни једног месеца без и једне кааи кише. Најобилатија киша у Београду, за ових 14 година, бида је 5. јуда 1891. год., када је за 15 минута нападада 331.000 л. воде на 1 хектар или 331 м 3 ., или 22.067 д. за I минут, што чинн око 6% годишње кодичине падежа. 14. јуда 1890. год. нападало је за 24 часа непрекидног падања 924 м. м. или 924.000 л. на 1 хектар, а то је нреко 13 °/ 0 од целокупне годигање кодичине падежа. Кишни количник (који се добива, кад се месечна сума падежа помножи са 1000, па се тај производ подели годишњом сумом падежа) ноказује, колико кога месеца просечно пада воде од вредности годишње количине падежа. Он је био највећи (276,8) јула 1890. год., а најмањи (1,3) августа исте године. По годишњим времеиима највећи (135,1) у нродеће 1898. год., а најмањи (29,1) у зиму 1890. године. Просечна му вредност има тахнпиш у јулу (131,9), а ппнштт у јануару (45,9); у лето 108,8, а зими 54,4. Кишни коеФицијенат т. ј. кодичник између оне количине кише, која је у.ствари пада (н. пр. у току једног месеца) према оној количини кише, која би припада једном месецу, када би падежи преко целе године били потпуно равномерно распоређени, био је највећи (3,29) јула 1890., а најмањи (0,01) децембра 1888. год. По годишњим временима највећа (1,69) у лето 1890., а најмањи (1,2) у зиму 1897. год. Просечна му вредност за Београд износи тахјтит у јулу (1,57), а тнитит у јануару (0,54); у дето 1,33, а зими 0,71. II У кишне дане разуме се сваки онај дан, када надне ма који хидрометеор и то ма у најмањој кодичини. У падежне дане рачунају се они у које напада бар 0,1 мм. т. ј. бар 1000 л. на 1 хектар. Средњ а вредност кишних дана износи 150 у години или оно И °/ 0 . Нема ни једне године, у којој је број кишних дана био испод 119 (1888.) нити изнад 197 (1890.) т. ј. најмањи број кишних дана износи 33°/ 0 , а највећи око 55 °/ 0 У вредности броја свих дана у години — Највећи број кишних дана пада у пролеће (44 или 29°/ 0 ), а најмањи у лето (34 или 22 °/ 0 ). Нарочито се истиче продеће 1901. год., када је бидо 66 кишних дана или 72 °/ 0 . У Београду просечно најчешће кише падају у мају и дају око 15 кишних дана, а најређе у августу који има само 9 кишних дала. Најкишовитији је био мај 1897. год. (26 кишних дана иди 84°/ 0 )- а најсушпији август 1890. г. (3 кишна дана или 10 °/о)- Најсдабије кише јављају се у .јануару, а најгушће у јуну, .јуду и августу. Кишних периода од 11 и више (највише 14) дана бпдо .је, за ово 14 година, свега 4. Сушних периода од II и више (највише 53) дана било је 49. Дуготрајније кишне периоде најчешће су у новембру, Фебруару и децембру, а најређе у јуну до августа. Дуготрајне сушне периоде најређе су у јуду н мају, а најчешће у октобру, септембру и августу. Најдужа суша била је 53 дана тодине 1888. и то од 8. новембра до 31. децембра. Најдужа кишовитост од 14 дана била је од 5. до 19. октобра 1887. године. Средње трајање сушне периоде износи 3,7 а кише 2,4 дана. То је главаа садржина, унраво речима из табдица и прегдеда ове књиге, која спада у реткости у нашој литсратури. Мене је јако обрадовала и необично пријатно изненадила њена иојава. Жедети је, да се у што скоријем. року пубдикују иостепено резудтати свију метеоролошких