Нова искра

— 276 —

— За то, да не пушташ верглара у нашо дворишто! унлете се ужурбано лакај. — Не — реч-е Господин Тома. — Већ да за неко време нушташ сваки дан верглаша у наше двориште. Шта то говорите, господине 1 Буди Бог с нама! дрекну слуга, који се на мах разјари због ове непојмљиве заповести. — Да, док се с њиме ја не разговорим нек пушта верглаше сваки дан у двориште — ионови адвокат, метнув руке у џепове. — Не разумем Вас, господино! Јесте ли при себи! — уплете се онет слуга са знацима увређеног чуђења. — Ти си будала, мој драги! рече доброћудно Госнодин Тома. — Но, идите сваки на свој иосао — додадо за тим. Лакај и вратар изађоше, а адвокат на мах нримети, како ворни слуга нешто поворљиво шаиће вратару на уво н нри том со удара прстом по челу . . . Господин Тома се осмехну и да би поткренио страховитс претпоставке лакајеве, баци новац верглашу. Потом узо календар, изнађе листу лекара и записа на цедуљицу адресе неколиких окулиста. А ношто се сад верглаш већ био окренуо од његова нрозора и за његов двајеслук ночео да лунка и звиждуће још јасније, што је већ ужасно раздраживало адвоката, то, Господии Тома узе цедуљицу с адресама доктора, на изађе, мумљајући: — Јадно детенце! Одавна је већ требало да со за њ заузмем ....

1^ап отрова

| ^ДРА ј ^АД. јЛаЗАРЕВИ-БА з историјс неумитно и ненрекидне борбе за опстаиак вадимо један листак на комо су иснисане горње речи, у којима је исказана једна тамна страна из живота у природи; оне нам, сем тога, казују како мало вреди живот јединке у нрироди и најзад нам износе сву своју опакост, јер се често просипају ие да одрже Фелу, пего једино у циљу, можда бесвесног, али на сваки начин безузрочног и непотребног убијања, и да случајно нема других препрека овоме безциљном таманењу, нестало би давно са лица земље извесних Фела па и сам би човек далеко већи данак плаћао ненадној смрти него што бива.

У низу бораба за опстанак има их отворених, где два равна пепријатеља стоје јодан према другомо; има их где се мора да употреби лукавство да се до циља дође, али изненадни, подмукли напад којим се већином служе животиње са тако ужасним оружјем, као што је често смртоносна кап отрова — не можо да нам улије нимало симпатије за њих. Главни представници смртоноснога илн бар опасног оружја, као што је кап отрова, јесу гујв отровнице и извесни инсекти, Гује су куд и камо опасније а оне су бага распрострањоне готово по целој нашој земљи сем високога севера, али на срећу нису свугде тако миогобројне као на прилику у Аустралији, где их има највише, па затим у Индији и у осталим земљлл троиским. У Евроии има мало Фела отровница а у Србији само су досад две познате. Овој опасни отров сипају отровнице кроз два кукаста зуба у горњој вилици, али они нису једини, него их има више у приправности и кад би један или оба била оштећена или изгубљена заменили би их други. Ови зуби нису као остали зуби него или су олучасти са страно или су бушни на дну и шупљи изнутра, али су опет при врху отворени и олучасги. Кад отровница после свргаеног уједа затвори своје чељусти онда и отровни зуби падиу у један рогљаст олучић и нолегну тако да се мало распознају и опот се издижу кад хоће да пецне. Они су стакласти, крти, али су тако огатри да веома лако пробију кроз сво мекгае иредмете а лако се ломе о тврђе. Отров се справља у такозваним отровним зклездама, којо се налазе у горњој вилици испод очију; оне су у вези са отровним зубима. Кад змија отровница забодо зубе у своју жртву онда је извргаен притисак и на отровно жлезде и из њих поцури смртоносна кап и кроз олуке на зубу доспева у начињену рану убодом зуба. Змијски је отров бистра, жућкаста или зеленкасга течност и лучи се веома мало тако, да највеће отровнице, као на пр. звечарка једва да истера 4—6 капи отрова, али је и најмања кап отрова неких змија у стању да убије и највоћег сисара. Кад змија нема подуже прилике да сасие свој отров онда су жлезде у вилици пуне, набубреле отровом и онда њен ујед дејствује јаче него кад је обратно. Ујодом просуте капи отрова надокнаде се брзо. Змије су свесне свога ужаснога оружја, јер погато нецну своју жртву којом се хране оне мирно чекају да сконча на онда тек почињу свој страховити и одвратни посао гутања, које је и одвратно и веома дуго траје ако је плен воћи. Топлокрвне животиње подлегну много брже утицају отрова него животиње хладне крви, као на пр. рибе, жабе итд. Две отровнице једне исте ®еле не могу својим отровом да нашкоде једна другој, али могу гуји друге Феле па ма и она била отровница. Неке топлокрвне животиње као да пису много осетљиве према змијскоме отрову, као што су нпр. јеж и твор, а има повећи број и тица и других животиња које су крвни непријатељи гуја отровпица и они одржавају равнотежу и недају да