Нова искра

чито слози. Никакво чудо иије, ако иот до шест породица станују у једиој куКи, а све живо у иријатељству и сво се хране из једнога чаика. Најстарији мушкарац је господар и ои одређује, што се има радити. „Господиња" (господарица) или „стара мајка" пази иа децу и слободно јој јо свако иепослушно дете казнити, а да мајка детета и не писне. Младе жене морају сав тешки рад вршити у кући, као млади људи на пољу, У такој задрузи никад не јоду млађе снахе или невесте код стола. Где има у образованим земљама таква слога, да три или више жена кухају мирно на једном огњииггу? Будући да је послушиост деце велика, ретко се догађа, да који момак проси девојку на своју руку, већ се цросидба врши ио нрилици, онако као и код Морлака. Осам дана пре свадбе шаље жених, ако су родитељи девојчини усвојили понуду, два сазивача који сакуне сватове. Међу овима су заставиик, кумови, старешина, девери и другарице. У очи свадбе долазе иајвиђенији свати у кућу невостину, да са другарицама онлоту венце. При

са марамама. На свршетку ручка баци сваки гост но који повац у тањир, а да не сврше свечаиост без кола, то со разуме. 0 поноћи воде кумови невесту у ложницу и жених јој сабљом скине венац. — У јутру устане нрва иевеста и донесе са бунара воде да се сватови иеру, покрије сто и очисти све собе. Такова свечаиост траје често по осам дана. Одело хрватских граничара је кратка кошуља; а ако је дужа, виси му нреко гаћа. Хлаће су од беле домаће чохе. Ногавица немају, него свијају ноге у крпе (обо.јке) од платна а преко њих носе или опанке или чизме. Преко кошуље носе ђечерму, коју Насдие^ зове хлебац. Еако добрн Насдие! није био веигг иа немачкоме језику, то је мислио, да је немачка реч 1аП> (хлебац) исто што и 1еЊ (тело). Па како се зове ђечерма (од немачке речи 1еЊсћеп) лајбиЛ, тако је Насдие^ мислио , да се ираво срнски зове хлебац. Овај лајјбиЖ опшивеи је гајтанима и пуцадма, а преко њега носи још и јанку, од илавога сукна, са кончама. Мушкарци носе косу кратко ошишану,

г-ћа А. Магдаленићка

Турски бизами у Нгкполачкој караули према срјшји

доласку и одласку њихову, као и: за време вечере, пале иушке. Сутра дан окупе се сви свати нрод кућом жениховом на коњима, па цела новорка кренс према кући невестиној. Кад су у близини невестине куће, један од свата преда невести белу свилену мараму, коју поврати исти изасланик друштву. Пред кућом изиђу другарицо и наместу јабуку са венцем на сгег заставииков. Онда клекну жсних и невеста, а родитељи их благослове. Потом крепу у цркву а другарице јаше иза сватова. Крај цркве силазе еви са коња осим два, момка, који чувају коње. На иовратку баца невоста орахе и друго сухо воће на кров женихове куће. Онда пољуби свекра и поздрави све остале рођаке. Док се снрема ручак, однесу родител>и у снроводу робу невестину у кућу женихову, а, мајка певестииа дарује родитоље, браћу и сестре, а сватове и кумове

а војници сплетену у прамоне. Жене носо косу сплетону, а нреко ње црвену мараму са белим пругама (церац). Кошуља мпого пута на прсима није скончана. Сукња јо од суре чохе а преко ње пратеж или одећа. „Препрт" је од платна, а на ногама имају жуте чизио. Песме су им сличне дивљачкому урлању раетегнутим О-о! Нпр. „0, пије вино Краљовићу Марко! — 0, пијмо, браћо, вино, да весело живот нроводимо" итд. Ако чује други ово расгегнуто о, одмах му се одзове истии глаеом. Свирају дипле (двојиице), гадње (НассЈие!, каже „косло"), вруке и гусле, коло им је игра. Кад су нод ведрим небом, најволе ватру. Могу отрнети велики мраз, само кад су им ноге топле. Па, зато и лежи по каткад по десет људи око ватре, сви наоколо, а ноге им у врућем пеполу; па сад иека пада сног, како му драго.