Нова искра

— 819 —

нели : да је богата нином и житом, хдебои и месом, и нитомим кестењем. Воде дају добре рибе које Славонци тим више цене, што има у православној вери врло много посних дана. Поред вина гаје и шљиву. Ради честих поплава, влада у земљи грозница па зато људи без штете једу незреле шљиве, јер ова болест тражи више киселине него ли слаткога шећера. Чудновато је, да ради ове болести отпадају људима нокти на прстима руку и ногу. Прости Олавонац задовољава се лошим кровом и не спава у кревету; у јелу је врло умерен, а зато му не треба панорно радити. Сва племена славонска, која још и данас (за доба цара Јосо®а II.) из Босне и Србије долазе, један су народ, који говори исгим језиком, исте је ћуди и живи понајвише истим обичајима. Између ових Оремци су још најмирнији; сви су бистроумни, а не као сељаци у многим другим земљама. У земљи су стални, чесго и сујеверни. Неправде не подносе. Верни су својим пријатол>има, гостољубиви, храбри; али се и брзо расрде, радо отимају и убијају, воле многоженство и радо варају у трговини. Осим тога врло су сујеверни. Мисле, да их може прст јога нерођенога детета учинити невидним. На дан богојављења отш'1ле кравама рогове и напуне рупе благословеним травама. Они су уверени, да ће стока остати здрава, ако у извесно доба дрмају дрвеће, покосе траву па је запале. Младеж поштује старије и учитеље. Онн су врло даровити сликари и брзо се науче туђим језицима. (СВРШИЋЕ СЕ)

Бој петлова (сликао Паја Јовановић). —"Арбанаска средина најдражи је извор из којег Јовановић црпе садржаје својим сликама. Оригиналност и гипова и момената, представљени одличном Пајином кичицом, имају и у ту-

ђини толики број поштовача и купаца да је већ ретка Пајина слика која је у српским рукама. Оригинал Боја аетлова. данас је у Америци, где је, у осталом, и највећи део Пајина рада. ПрилвП. — Нема ваљда Србина који не зна да је овај град био престоница Марка Краљевића. Како је данас у њему, како је Србима који су му становници, тешко је говорити, јер је зло велико, огромно. Да ли је чаша стрпљења већ до дна испијена или је Србима још суђено да трпе и пате? У позађу наше слике, на врху брда, баш иза џамијина минарета развалине су Маркова града. Предање вели да ће се Марко поново попети, са својим шарцем, уз ово брдо, да ће на врху града исукати сабљу своју и јасним грлом позвати народ српски у последњи и жељени бој: у бој за ослобођење. Скопље (ист. део). — Српском срцу и сама слика овог града прича о најзнаменигијим догађајима из прошлости народне. А и данас је Скопље познато и чувено, а нарочито од оног дана када се један део српских жеља испуни, када на митрополитски Скопаљски престо седе Србин. Господин Фирмилијан. На Сави више Београда (фогографски снимио Др. Марко Николић). Да би одговорили жељама многих читалаца, од сада ћемо чешће доносити поједине моменте из Београда и његове околине. Досадашњима додајемо и овај снимак. Улазак у манастир Трескавац. У Новој Искри за 1899. г. донели смо целокупан изглед овог знаменитог српског манастира, а данас износимо и један његов детаљ: улазак у Храм. Сеоска кућа у Јадру и њена унутрашњост. (фотографски снимио Ј1. Грбић). Неколиким досадашњим снимцима сеоских кућа у Србији додајемо и овај фотографски снимак куће у селу Клупцима. Султаново тулбе на Косову. (фотографски снимио Др. В. Суботић). — Највећи је догађај у прошлости српској — бој на Косову. ГТриче о догађајима на њему, рекли бисмо, сишу Српчад још на мајчиним грудма. Слика наша представља тулбе у којему је сахрањен Мурат пошто погибе од смртне ране коју му Милош зададе. Нова црква У Јагодини Пре неколиких година довршена је ова црква прегалаштвом и пожртвовношћу Јагодинских грађана. По угледу њезину граде се у најновије доба готово све мање цркве у Краљевини Србији.

* Управа Српске Кљиженне Задруге, судећи по досадашњем леном одзиву на који су Задругина издања наилазила у српских читалаца, с нравом очекује да ће тај одзив бити све бољи и бољи, и у тој нади отвара упис и на једанассто редовно коло Задругиних књига, у коме ће бити ови списи: 1. Скупљени драмати Ј. С. Поповића, свеска I; 2. Јоакима Вујића „ Иутошоствије но Србији", свеска II, с картом ондашње Србије и са сликама; 3. „Причање Вука Дојчевића" скупио и сложио Ст. М. Љубиша, свеска II; 4. „Приповетке Ђ. Јакшића," свеска I; 5. „Ускок," роман С. Матавуља; 6. „Тарас Буљба," приповетка Н. В. Гогоља, у нреводу Милована Ђ. Глишића; и 7. „Порекло и иостанак народа," од В. Беџхота, у преводу Др. Драг. Мијушковића. Моле се скупљачи претплате и повереници Задругиии да што пре отночну прикупљати претплату и чланске улоге за ово коло, и покупљени новац шаљу Задругиној благајници, како би се нарочито убрзала спремања Задругиних издања. * Братство, књига IX и X уједно, изашла је са овом садржином: 1. Свети Сава — легенда — од Војислава II. Бошњаковића. 2. Војвода Ивац — најстарији историјски спомен о слави у Маћедонији — од нроФ. Божидара А. Прокића. 3. На Св. Саве дан — сан једне ноћи — од Ж. М. Романовића. 4. Најстарији књижевни словенски споменик после Кирила и Методија од академика II. С. Срећковића. 5. Пред иконом — песма — од Војислава П. Бошњаковића. 6. Царево одличје — цртица — од Ђорђа Миловановића. 7. Гругаке биљегаке скупио и објелоданио Вицко Адамовић. 8. Звезде — песма — од Војислава II. Богањаковића. 9. Споменик Пајзанима од М. В. Веселиновића. 10. Два узорита примера. родољубља и јунагатва — војвода Никола Скобаљић и Влајко Стојановић — од Јована Ђорђевића проФесора. 11. Буна 1874. и устанак у Херцеговини 1875. г. — одсљак I. од Вукаловића устанка до побуне у