Нова искра

Антоиије појми да негато одговори, али у тај мах нроломи се шибљо у чести на нротивној страни, као да је највећа буква из корена ишчунана. Све се зби некако у тренутку; пас поскочи, хтеде и сам потрчати на ту страну; с тешком мухом зауставнх га и ухватим за њугагсу. Гледајући поново тамо, где су мало нре двоје драгих стајали, не видех оца Антонија. Он протрча у највећој брзини тик самога мене, захватајући својом мантијом ниско грање и жбуње и спусти се у дубоки кланац, којим се преко ишло у манастирско дворигате. Сељанка је стајала јога на истом месту и дрхтала, гледајући са страхом у страшно памргођено лице гаумског чувара Гиле. Борба која се у њој водила морала је бити ужасна; лице јој је било потпуно напрегнуто, а очни капци се и нехотице спустигае као да собом хтедоше покрити сјај неверних издајничкпх очију. И ма да познавагае опасносг пред којом се налазила, долазећи све вигае себи она преста да дршће, док све лице не показа неко чудновато упорство којим ће сачекати даљи исход ствари. А Гиле и сам ие знађаше како ће да отпочне. Он покугаа да гато рекне, али не нађе гласа за то; хтеде је стегнути за њеме обле мале руке, али не би му довољно снаге; најзад лагано јој подиже оборену главу и дуго се загледа у њене дубоке очи, као да у њима хтеде паћи решење целе загонетке, али га уплаши њен дивљи, упорни поглед и он јој спусти главу ноиово. — 0 мајчице нресвета, Исусе сине пебесни! чух где он рече неким потмулим, промуклим гласом гато као да је долазио из најдубље дубине његових гаироких груди. Наста ужасан тајац, за чије време се не усуди ни једно од њих нроговорити. Гиле подиже руке према небу, као да хтеде Вога призвати, а затим их опет спустп и нодлежући своме болу, наслони се на глатко стабло дебеле букве и гледагае дуго, дуго у њену лепу главу својим пепомичним погледом. Његове час мрачне, час жалосне очи стајаху у потпуној сагласности са његовим боно развученим устима, док се на лицу једно за другим огледаше и дубок очајнички бол и страсна безграничиа љубав и сграшан иеизмерни гнев, да би и најхладније срце себи нривукли. — Вар тако, Гино? прекиде он ноново истим гласом мртву и несносну типшну. Она сгајагае и даље сва мирна и непомична и не нокуша ништа чим би се оправдала. МаЛо ти би нашег живота, мало наше младости ? Пазисмо те сви као мајка дете, нико ни но тамо да ти рече; живела си не друкше него као пагаа један, а ти тако учини ? Тиме ли врати моју доброту ?! А гато ће свет рећи ?

— Мозке говорити, ако нема друга носла! одговори она суво. — А образ, песрећнице, образ где ти је? — Чувај ти свога, а мене нека овакве. Како рече?! узвикну Гиле чисто пе верујући својим ушима. Ни образа не жалига, је ли? А ради чега; гата ти криво учиних? — Не могу вигае с тобом! одговори онн кратко и не покугаа да га погледа. — Не можега?? једва просгења Гиле и ухвати је левом руком за раме. Она не покуша да се отме, већ га испод стиснутих обрва само крвнички погледа. — А с ким моамш? с њим, је ли одроде? И не говорећи даље, он скиде нугаку с рамена и управи је на њу. — А знага ли, да је сад последње ? 'Јзаковића кућу не осрамоти женска страна. Боље сврши ! рече суво, једва мичући устпма. — Убиј! Не могах више; нрихваћајући нугаку нотрчим и сам тамо и у два скока стадох између њих. Гиле се томе најмање надао. Стајао је некако блесасто покрај мене, састиснутим уснама и неодређеним ногледом својих малих очију и не нокуша да нугаку пусти украј себе. Гина ме ногледа чудноватим погледом, у коме се није могло видети пи срдња ни захвалност и не мењајући изглед свога унорног јогунастог лица, постоја и сама тренут два а затим као да се чему нрисети, одвоји се од нас брзим кораком и за мало иа је нестаде у густом гаибљу. — Доцкан! нромрмља Гиле, на се ћутећи уиути за мном манастирском дворишту. Тихо се клони вечер, Сунце лагано тоне и небо се претвара у читаво црвено море; ваздух свезк и нрохладан и лак ветрић осети се тек на крунама високог дрвећа; у густим врховима чу.је се несма нтичија: тамо из доље замириса свеже на младу конопљу. С надине високог брега одвоји се млада чобаница и мало затим одјекну чист звонки глас: «Девојка се сунцу противила: 5 " «Јарко сунце, лепша сам од тебе 8 «И од тебе и од брата твога/ «Брата твога, сјајнога месеца.* Шума ми већ давно за леђима; још се назире њена непрогледна густа црнина; идући брзим кораком малом узаном стазом што се дала преко зелеие ливаде, ја и нехотице замишљах себи лепу слику Гинину и малу драму што се тако ненадно одигра измођу мужа и жено.