Нова искра

— 340 —

И заиста, мој одлазак не паде ником у очи. Једаа госпођа из Анконе, моја пријатељица из завода, Ерина Силос, коју ти не познајеш, беше ми савезница — и не знајући за то. Управо тих дана, она ме беше позвала да идем њој у Анкону, где се она свечано усељавала у в&лу што јој бегае муж поклонио. Задржах се код те своје пријатељице само два дана, на одмах наставих пут за Барк. Осам дана узастопце добијала сам сваког дана од Еарла врло дугачка писма, на која сам одговарала исто тако дугачким писмима, старајући се (на жалост, узалуд!) да га излечим од болесне љубоморе, која га је мучила и избијала из свакога редића, чак и тада кад је требао да буде потпуно миран, помишљајући на велику жртву коју сам чинила шега ради. Требало је још само два дана до његова доласка. Једно после подне (ко ме наговори?! ко ме заслени?!) одговарајући му на писмо, метух у ппсмо једну карту посетницу доктора Гварниерија, коју нађох као обележје стране у једно.ј од књига што их понесох на нут. Мислила сам да начиним с њиме једну гаалу, ништа више Додадох, као роз1;- зспр^шг, на дну писма и ово: — Видиш ли, Карло? Мој неуморни удварач учинио ми је и овде у Барију једну дугу посету! Јеси ли љубоморан? Буди весео ... — Ја сам добро знала да је доктор Гварниери у Маћерати; и Карло је то морао знати боље од мене, јер се могао лако сусрести с њиме. Мећући у писмо ону носетницу, мислила сам да правим шалу. Али, међутим!.. . међутим! .. . 0, Боже мој! Ко ме наведе ? Ко ми тако показа нут ко.ји ће сурвати на дно бездни једнога невиног човека, мене и Карла ? Колико сам пута покушавала да то себи објасним, ироклињући своју судбину! Нисам успела. Размишљајући о томе понова, дође ми да полудим. Чудна ствар, откуд ми жене, кад смо заљубљене, имамо поуздане знаке о несрећама које нам прете! . . . Оно проклето писмо било је већ послато, и ја сам се као луда смејала гаали коју сам приредила Карлу. Велика љубав коју сам оеећала према њему, превелики доказ гато му о томе дадох, да ли нису сметали моме срцу да осети неке слутње? Мора бити да је тако било? Пароброд, гато је имао од Барија да настави пут Пиреја, долазио је. Ја бејах све спремила, и бејах нестрпљива гато не долази никакав телеграм да ми јави о Карлову доласку. Какви тренутци агоније: сама самцита, у соби хотелској! Телеграм не дође. Но ипак не изгубих наду; мислила сам да су можда Карла послови задржали јога у Маћерати. Тако сам исто мислила, чак сам се и надала, да га је Бог надахнуо да остане бар јога за једаи дан са женом и еа своје двоје деце!... Како, у извесним тренутцима заборава, забуне, среће, зраци благе светлоети нагау дугау чине добром!

0, та јадна занемарена жена, јадна мученица, ко.ја му из љубави према деци беше опростила неверства, а како је добра и чисга, бегае и мени опростила, преварена нагаим обећањима да ћемо нрекинути грегани одногаај. Тих је дана можда била срећна, знајући да сам далеко од Маћерате. Жалила сам је, сироту мученицу! Кад би она знала да ја, ђаволско и страгаћу покварено створење, седим као у заееди у овој соби у хотелу, грозничава, ван себе, намерна да јој за навек отмем мужа!... Зато осетих да тада волим Карла јога силније него пређе. Уместо очекиваног телеграма, другог јутра стиже ми једно врло кратко писмо. Преписаћу ти га; јога ми стоји утиснуто у намети и у срцу; оригииал сам му вратила расрђена, јер ми се учинило да га нисам заслужила. — Доктор Гварниери је из Бриндизи, и има шест дана како је отишао одавде у своје место. А између Бриндизи и Барија . . . Будите весели! ... На сваки начин, ја неЛу доКи да вам кварим нову или — како вам се више свиђа —• стару, оиет настављену, идилу. Фамозна иосетница, или боље — улазница. . . — неодољиво. иоред толиких других иојединости, аодсеКа на нешто што је овде најзанимљивцје: ја сам вам иредложио да бежимо у Бразилију (имали бисте да ме чекате у Ђенови); а ви захтевасте у Грчку. Будите весели! Како је могао да пигае овако жени која је ради њега жртвовала породицу, част, име, све? Читајући неколико пута ове лаконичне увредљиве речи, бејах обузета великим милосрђем вигае него љутином нрема Карлу, према болести која га је мучила и коју тек сад видех да је неизлечива. ТелеграФовах му одмах неколико страсних речи; јога исте вечери му послах писмо од дванаест густих, збијених страна, писаних уздрхталом руком, једва задржавајући сузе да не би замаглиле оно гато сам писала. Преклињала сам га да ми верује, да се сам увери да сам хтела да начиним једну глупу гаалу, и да сам, ако би и било каквог привидног доказа против мене, била новина у свему, у свему, и да сам његова, потпуно његова дугаом и телом! . . . Он ми одговорн телеграФски: — Шала? Проналазакје леа, достојан вас!.. . Реци ми, пгга би ти чинила на моме месту? реци!... Одвратиа сумња Карлова наљути ме, раздражи ме толико, да угугаих у себи и љубав и погатовање. Вратих се у Маћерату с најтврђом намером, да све прекинем с Карлом и да му се осветим. И тако се верих с доктором Гварниеријем; без љубави, јер беше немогућно да бих у то време могла волети. Потптовала сам га, ценила га; осећала сам да ћу, иосгавгаи његовом женом, моћи да сачувам погатено име које ми се даје. Карло се нрвих дана не чињагае жив; за тим, изне-