Нова искра

— 850 —

дајући прибеглу браћу нагау и мислећи на оне пак,лене муке, на које су их туђипи, у њиховој рођено.ј отаџбини стављали! ? .. . Али место тога, ми их, иди бар многи од нас, из неке луде лакомислености чак ето и вређамо. Не знам да ли грешим, али мени се чини да је сваки од нас Срба из Србије позван да се према таквима понаша љубазније, нежније но и нрема коме најрођенијем сном. Шта више, мислим, да према таквима нико од нас не може бити довољно пажљив и предусретљив, ма да је њима и најмања наша утешна реч, и најмања нагаа нсжност велико, велико доброчинство. На послетку, ако их нећемо нежно дочекивати, право је да их бар не ружимо; ако их, по својој несрећној навици, нећемо називати браћом и Србима, на ма каквим они дијалектом и нровинцијализмом говорили, ма како обучени били, и ма каквим се свецима клањали, — право је да им бар не прегаивамо које каква имена, која се за поругу сма■грају ...."

Одлуке орпског новинароког конгреса у Београду 13., 14 ћ 15. октобра 1902. године. На I питање: „ Шта треба иредузети, да књиге и лиетови, који излазе у иојединим ериеким областима, ирођу у што вексм броју у све остале земље у којима Срби живе, те да се тим иутем ирошири иоље српске књиге и журналистике, као и међусобно аознавање ирилика и иотреба свега срискога племена ?" донета је резолуција: 1. Потребно је основати у Београду српску главну књижарницу, с јаким каниталом, која ће по свима српским областима, у свима градовима и већим местима имати своје Филијале. Њихова би дужност била да свакога месеца објављују појаву сваке нове српске књиге, идаје, акојене би већ имале на стоваригату, набављају најкраћим нутем. 2. Иотребно је организовати гато рационалнију и што поузданију колпортажу за књиге, часописе и новине у свима српским местима. То би имала извршити главна књижарница, и њени Филијали. Да, се то постигне треба норадити да се укину забране и ограничења колпортаже које постоје у неким покрајинама. 3. Потребно је установити у свакој вароши и у свакој већој сеоској општини читаонице са задатком, да набављају новине и часописе из свију српских области, у сразмери својих материјалних средстава. 4. Потребно је уза сваку читаоницу, или независно од ње, основати књижице за народ, уређене према месним нриликама са гато разгранатијом употребом свакога грађапина. Задатак је књижницама да набављају ваљане српске књиге преко српске главне књижарнице и њених Филијала и иначе, и 5. Потребно је умолити владу Краљевиие Србије да по могућству уреди иогатанским конвенцијама са суседним државама односе ради олакшања поштанског саобраћаја и у оним земљама, коју су сад изван међународне погатанске заједнице. На II. питање: " Треба ли искључити из наше штамие личну полемику између новинара и између јавних иосленика о њиховим ириватним и иородичним односима, као недостојну јавне речи и штетну ио углед сриских новинара и радника на јавноме иољу?"■ — конгрес је једногласно усвојио одлуку одборску која гласи: 1. Иотпуно убеђен да јенајгаира слобода исказивања мисли најпоузданије и најјаче јемство за просветни, ку.:турни и политички нанредак српског народа, да је слободна штампа најјачи заштитнш,' и бранилац истине, конгрес сматра да у полемици између новинара и између јавних раденика треба брижљиво избетавати све пгго се односи и вређа чисто породичну част и морал. 2. Конгрес очекује од српских новинара, да у јавно.ј дискусији увек употребљавају тон озбиљан и достојан образованих и васпитних људи. На III. иитање: ,До којих граница може штамаа иретресати аитања, која се тичу народног и културнога живота ериског, без аоврсде оаштих сраских интереса и угледа

сраске заветне мисли? — прочитао је известилац др. Станоје Станојевић реФерат одборски пропративши га лепим и језгровитим говором, који је изазвао оптпте допадање. Па како се нико није био јавио за реч, то конгрес усвоји једногласно одлуку одбора, који гласи: 1. Расправљање о општим српским питањима не може гакодити заветној српској мисли, док со та нитања расправљају са добрим познавањем ствари у свима детаљима, објективно и трезвено, са љубављу и преданогаћу и док се не губи из вида, да свагда, нре свега, треба имати на уму опште српске интересе и заветину српску мисао. 2. Тим више погребно је истаћи да је за свако расправљање о српским стварима нотребно добро познавање Факата, а то познавање Факата већини српских новинара често пе достаје. С тога је нотребно боље и темељније проучавање свих српских питања, но што је то до сада било. Пошто је прочитана одлука одборска. о установљењу срнског преског бироа, пристунљено је расправљању тога нитања, па је најзад репгено, да се одлука одборска у свему усвоји. Она гласи: 1. Установљава сеу Београду Српски Централни Биро, као одељак Срп. Нов. Удруж. са задатком, да у питањима националним шаље свима српским редакцијама тачна обавегатаја, како би се оне једнобразпо расправљале и тумачиле. Овај ће биро издавати свој инФормациони орган у облику кореспонденције, који би по потреби излазио, и који би се само редакцијама слао. 2. Овај би се орган имао слати и другим словенским и страним"редакцима,^које би на то жељу изразиле п погодбе правилником прописане иснуниле. 3. Ставља се у дужност управи Нов. Удружења, да изради допугатење код министра иностраних послова, да нреско одељење тога министарства инФормацијама овога бироа даје гато ширу јавност. 4. Сва уредништва, која се буду користила инФормацијама овога бироа, дужна су сносити сразмерне трошкове по прописима нарочитога правилника и слати бироу сво.ј лист. 5. Редакције листова уједно су извештачи централног бироа; у мертима где има више редакција они могу међу собом изабрати једпога повереника као извештача, коме ће евентуалне трошкове централни биро накнадити. Управа Новин. Удружења прописаће нарочити правилник за све одношаје према редакцијама и извештачима као и о свима начинима, на које ће се обавештење изменити.

Нешто о даљинама звезда Кад погледате на звездано небо, вашем се ногледу указује највећа разноврсногг и неправилност у распореду оних чаробних светлила — звезда, које особитим тренерењем и разнобојном светлошћу све већма задржавају наше ногледе. Загледате ли мало нажљивије, виднте како су поједине звезде груписане овде-онде преко целога неба, те граде као неке звездане групе, које су астрономи назвали: звездане слике или консталације. Њих су уочили јога стари народи, па су им давали и различита имена својих божанстава и т. д. Доцнији нараштаји увећавали су број имене појединим консталацијама тако, да их сада има на 120. Уиоредите ли нак поједине звезде међу собом, јасно разликујете, да међу њима има врло сјајних, има их које су мање сјајне, а и таквих које једва видите да трепере по оном азурном своду, које ми небом називамо. Према тој величини сјајности, коју добијамо од појединих звезда, астропоми су их иоделили у неколико класа. У прву класу или прву величину спадају најсјајније звезде, у другу оне што су мало слабије од нрвих и т. д. Оне иајслабије које