Нова искра

— 851 —

го.шм оком можемо опажати, спадају у гаесту класу. Звезда прве величине има 19, међу које спадају: Сиријус, Канопус, АдФа Кентаура, Арктур, Вела, Рацел, Коза, Процион, Алдебаран. Даље се рачуна да има 59 звезда друге величине, 128 треће ведичине; 530 четврте величине ит.д. Запажено је, да у свакој даљој величини звезда има обично три пута више звезда него у оној величини непосредно испод ње. На тај начин, кад се помножи са три број звезда извесне величине, добија се број звезда оне ведичине, која је за јбом . Иста тако нрорачунато је, да број звезде у првих шест величина износи око 6000. То у исго време значи, да се слободним оком највише види толико звезда. Ну тамо, где застаје моћ нашег сдободног ока тедескоп, као неко џиповско око, које непрестано расте, продирући у дубнне небесне, открива таме непрестано све нове и нове звезде. Први дурбини откриди су за шестом — седму величину, за тим се ишло до осме, девете ведичине, Ето тако се од хиљаде додазило до десетак хиљада, а од десетак хиљада до стотинама хиљада! Још савршенији инструменти прешли су и преко тих гранида и открили су звезде десете и једанаесте величине. А кад се до тога дошдо, престадо је бројење звезда на хиљаде, па се отпочело бројење на милионе. Број звезда VII величине износи 9 милијона 556 хиљада; кад се овом броју дода број свих једанаест величина, добија се укунна сума од преко 14 мидијона. Новијим истраживањем помоћу јачих инструмената прешдо се и преко тих граница, тако да се данас рачуна на 43 милијона звезда тринаест величина. Небо се дакле јако изменидо! Кроз тедескопе нити се разликују констелације нити границе њихове са другима: само се види како бдисга као нека Фина, светлуцава прашина од сидних звезда — тамо где голо око, без тедескоиа, види само чисто плаво небо са једном или две сићушне звездице. У кодико се. већма усавршавају наша оптичка средства т. ј. у колико се већма појачава оштрина нашега вида, у тодико ће се већма небесни предеди прекривати тим „ финим здаћаним песком", те ће се једнога дана наши погдеди. продревши тако у те сада непознате нам дубине васеденине, зауставити и запрепастити пред финим пдатном светлости од небројених звезда. Звезде су безбројне. Па колики простор захватају те миријаде звезда које се тако нижуједна за другом кроз веселену? То је питање вазда привлачило све астрономе, као и све друге људе, који воле небо и теже да разумеју придике његове. Ну решењу његову могло се приступити сасвим скоро, нре кратког времена, када су тек омогућена средства. за то. Стари народи нису имали ни појма о даљинама звезда а небесних тела, па ни о самој ирироди њиховој. Многи сматраше, да су звезде земаљски пламенови, који су се тако с премена на време отискивали с њене новшине и оддазили тамо горе, надик на оне блудеће светлости што се виђају ноћу по баровитим предедима и но гробљу: то им беше све -знање о природи њиховој. А да би се пак могле мерити даљине и најближих звезда, ваљало је нрво добро научити се: како се мери дебљина влакна косе. Остављајући за другу прилику да се упознамо са самим начином тога интересантнога, мерења, овде ћемо само показати неколико примера о звезданим даљинама. Најближа нам је звезда из констелације Кентаура, коју су астрономи назвади Ад®а, и она је прве ведичине. По најновијем рачунању она је од нас 275. хиљада пута даље него ли наше сунце, а оно је дадеко од нас 149. милијона километара; пјто чини укупно око 70 трилијона кидометара! Нама је врдо тешко, па готово и немогућно да схватимо каква је то даљина, кад се она овако само каже. Међу тим, ми много дагане можемо схватати сваку даљину кад је не меримо ни метром ии кидометром, већ просто — временом т. ј. за кодико би се времеиа могла пронутовати дотична даљина. Кад се на ир. каже, да од Београда до врање ама 354. километара, нама није тодико јасна на први погдед та даљина, али кад је представито временом, које нам треба да је пређемо извесном брзином на пр. жељезницом и т. д. — тек је онда можемо дактпе разумети.

Иста метода, којом се сдужимо за представљање земаљских даљина, служи нам врло корисно и при представљању небесних даљина. Ето тако ми меримо простор временом, само се у астрономији у место брзине жедезнице узима за основу брзина, светдости, а она предази 300.000 километара у секунди! Да би се прешла она даљина, која нас раздваја од најбдижег нам суседа у васиони, од „АлФе Кентаура, светдости треба 4 године и 128 дана. Ако бисте хтели и могли у мислима нратити ту даљину, онда не треба време поласка и додаска свотдости замишљати само у та два момента, него морате просто пратити то кретање, т. ј. замнсдити као да сами путујете тако: да за прву секунду времена нређете првих 300.000 километара, за, тим за другу секунду других 300.000 кидометара т. ј. за прве две секунде да сте се удадили од тачке подаска већ 600.000 километара; за тим даљих 300.000 километара кроз трећу секунду времена и тако непрестано, без застоја кроз пуне 4 године и 4 месеца. Само тако ћете моћи да схватите ужасну вредност ових циФара, иначе, ношто тај број ирелази све границе на које смо ми навикнути у обичном животу, тај бро.ј неће вам нипгта казивати, ви га нећете осећати. Посде овог нашег најближег суседа, АлФе Кентаура* други наш најближи сусед надази се у констелацији „1абуда: он је удаљен од нас 7 г / 2 светлосних година; Виријус најсјајнија наша -звезда, удаљен је за 10 светдосних година; 11роцион за 12 година, Алдебаран за око 14 година, Вела за око 22 године, Арктурус око 35'година, Полара око 37 година. 'Има звезда које су удаљене од нас ио хиљадама светлосних, година! Дакле, кад би се кренули с носледње границе нашег сунчаног система, па иоШли ма у ком правцу, путовали би кроз саму пустињу до на 70 тридијона километара: у свеколикој тој грдној просторији нема ни .једног јединог небесног тела и ни једног јединог сунца. И кроз тај ужасни простор светлост неирестано нромиче непојамном брзином од 300.000 километара у секунди, и путује кроз 4 године и 128 дана, док од тог сунца до нас доспе. А да још боље схватите ту даљину упоредите је са брзином гранате или звука. Узимајући да граната прелази у секунди 340 метара, требадо би јој 3 милијона година да иређе ту грдну даљину. Брзи воз железнички, који просечно иде 60 кидометара на сат, кад би пошао са звезде АлФе Кентаура и да иутује без икаквог застоја, дошао би до нас за 75 милијона година! Ето тодико нам треба времена да можемо посетити првог нашег суседа у васедени, а скоро два пута толико времена да би могли иосетити другог најближег суседа и то само — да дођемо до њих: за повратак још толико. Шта ди тек остаје за оне звезде које годим оком једва видимо или за оне, које и најјачи данашњи телескопи тек назиру! С тога немојте ни жудети, драги читаоци, да се звездама приближите те да их гдедате тамо на, дому њихову, у друштву њихову, јер видите кодико су оне једна ОД ДРУге и од нас удаљене. На послетку, све и да је век човечије тако дугачак^да се може истрајати на тако далеким и пустим путовима, сама наша земља својом тежом не да нам да се удаљимо од њене новршине ни до граница наше атмосФере. Рођењем својим ми смо привезани за, њену површину, а, нарочито за онај комад њен, који зовемо нашом отаџбином. 17—X 1901. Београд.

ПРОФЕСОР Ј. МихаиловиБ