Нова искра

— 326 —

*

био боље аадахпу г Г но што јо несник био само Да со иијо продавао нревременом разочарању, и да се до краја борио противу иедаћа људских. На једно тријестак година после тога патриотизам бн у њему савладао очајање. Али у Леопардију не треба гледати само Италијанда, у њему треба гледати тумача читавога људства. Оие исте античке велике сбни, које је он освештао својим лепим песмама, он је у исто време евоцирао да прокламују самима себи лудорију свога јунаштва и нипггавило свога дела. Млади Брут у једној оди од 1824. год. проклиње она пожртвовања која су била вера сгарога доба, и одриче се свога јаловог патриотизма. „Умирући ја не призивам ни вас краљеви Олимпа и Косите, ни тебе неблагодарна земљо, ни ноћ, ни тебе последњи зраку црне смрти, о усномено потомства! Кад је хладни гроб био олакшан плачем и украшен речима и поклонима прљаве гомиле ? С временом се само на горе иде и права је бесмислица поверавати трулом потомству нашем част великнх људи и тражити у њима освету за толике преживеле несреће. Нека и даље око мене лупа крилима црна птица, нека ме угуши, нека вихори страшни однесу моје незнане смртне остатке, и нека у зраку нестане и мога имена и успомене о мени." Да ли вреди да човек због књижевие славе, за којом је и Леоиарди ио призиању трчао, жртвује самога себе? Парини нам сасвим јасно указује у чему се састоји тај Фантом. И читајући Парини-ја рекао би човек да чита Хартмана толико су слични аргументи оба песимисте. Нико неће снорити, вели Хартман, да. за једно књижевно дело треба много труда. Генијалпи људи не падају с иеба одмах савргаени, и тежак је онај рад који је потребан да се генијални људи развију до потпуне зрелости своје. И ако су се после дугога спремања такови људи осетили јаки н спремни да стиоре гато, једини им срећии моменти били су моменти зачећа тих стварања, јер обично после тих момената настаје борба идеје са материјалним остварењем сваке вегатине. И кад свакога неби гонила воља да оствари своју замисао ; кад амбиција и љубав за славом не би потстрекавале аутора; кад га много које каквих обзира не би терало да што пре свргаи своје дело, и кад се иапослетку ®антом чамотиње не би појављивао иза ленгатилука, — жеља за стварањем не би била довољна па да човек заборави све оне муке које нрате вегатачка стварања. Па тек она завидљива и индиФерентна критика, и она тако скучена и тако мало компетентна иублика! Нека се само човек запита колико је људи који су у стању да озбиљно уживају у науци и вештинама. 1 ) Те Хартманове речи могле би послужити као коментар аргумената у II РагтГ, А свршетак је нарочито тежак: „Шта је велики човек? Име, које скоро не нредсгавља ништа. Идеја о лепоме с временом се мења, а што се тиче научних дела она се брзо заборављају и затрпавају бољим и савргаенијим. Данас и најобичнији математичар зна више но гато су знали и Галилеј и Њутн. ') Философнја песвесног 1Ц део, XIII глава.

Олава је дакло само сонка а гепијалност којој ,је слава једина награда, нроклетство је за онога коме је дарована." После тога остала је јога само љубав, као једина могућа утеха у животу, или јога боље као последња и најчвргаћа илузија, 'и тек кад и ње нестане могуће је човеку уверити се о томе, да је живот овај рђав, и да и најсрећнији живот нигата не вреди. И љубав је заблуда као гато су и остале заблуде, само она дуже траје од осталих, јер људи, разочарани у све остало, верују да у њој јединој има бар сенке среће. Еггог ђеа^о вели песник. Јест, заблуда, ал гата то чини, код нас она може срећнима да учини? Али она нас не може срећнима да учини и ако нас вара и непрестано нривлачи к себи. Она је варка гато непрестано траје, која, у колико је вигае свила срца нагаа, у толико нас у све веће очајање доводи. А са колико је речитости описана у Вгсог(1еше, у ЕгвогдгтепГо и нарочито у Јзразге та борба човека с тим Фантомом његове магате ко.ји се ни разочарањем, ни презирањем ни заборавом не да умолити! Позната је историја несрећне љубави песникове, коме је и љубав само била једна прилика вигае да пати и да очајава. У два маха нарочито срце му је заволело, и оба пута било је саломљено. И у почетку и при крају његова кратка живота Фантом љубави прошао је мимо њега, и кратки зрак радости обасјао га је. А кад је нестало Фантома за којег је песник држао да га више никад оставити неће — песник је остао и усамљенији и тужнији но дотле. ПГга ћете? тај неспретни и роми несник само је био генијалан. Да је нешто тада питао песник Шопенхауера о овом свом случају, — ои би му објаснио ствар с неколико речн: „Глупост, рекао би тај страшпи хумориста, није никада код жена била људима на уштрб. Њима се попре генијалност не допада. И није никаква реткост видети како код жена много боље пролази какав обичан и ограничен човек но човек пун духа и достојан љубави." У осталом гата се може и очекивати оджена? вели даље, сећајући се оног грчког епиграма који вели; да жене имају дугу косу а кратку памет. 0 таквом бруталногаћу Деопарди се није светио Аспазији; он је и у освети својој остао несник, само, и његова иронија, и ако је Финија, није ни мало блажија. У то.ј својој елегији и он уииђа да је у заблуди у којој су и многи други били, или бар они у којих је магата била развијена: он није волео жену но лепоту, од које, као гато је веровао, један се зрак на њој задржао. Та жена била је слика маште његове, била је идеја слична жени коју је очарани љубавник у екстази веровао да воли. То није била та жена но јодна друга, коју, и ако је био у њеном загрљају, ои и даље тралги и обожава. И на послетку, увиђајући заблуду своју и видевгаи да се у објекту преварио, огорчен, без права напада жену. Гетко је дух женски узносио се до такве консепције, и на оно, гато великам љуб.чвницима инспирише њена лепота, жена и не мисли пити то може разумети. „У тако уским челима и