Нова искра

— 370 —

хаилову кћер. Ту се даље вели, да су упутна писма српских повереника иаписана латински и српски, те је с тога наређено да се и овај уговор напише на оба ова језика. Ове је ово учињено у Млецима 24. августа год. 1298. пред сведоцима који се поименце рсђлју.

Ову нашу „Стојанку" ја сам, као што видиш у наслову, назвао сумњивом краљицом. Та сумња је у мени ухватила корена прошлог лета у млетачким архивима ирво с тога, што о томе браку у многим знатнијим кроникама нема помена (докле се с женом Стевана Првовенчанога често сретамо), а друго и за то, што је и сам Марко Барбаро (поменута књига лист 208), који тврди да је видео изворну исправу „соте БаЉзко %1]о <1е1 Ве 81еДапо Шзе рег Мо^Ее С. М .. . <1е1 1293 а (И 14 а^об1;о", демантован на ноки начин или бар у забуну доведен делом НЈз1ог1а Маигосепогит Уепе1огит ргосегит аћ ехогсЈЈО деп!Ј8 (81и<Ио е! орега Тћео<1ог1 ех сотШћив (ГАта<1еи Лтсм1еГ итд. УепеШз М1)СС11, где се (књ. ii) чита ово: „е! ип а11га зегШига соте ГшШЈао ') ћ§ - Ио <1е1 Не 8Мапо (Еедгз 81е(ат ТЈпдапае, поп Децш 8 (еј'ат Зегтае ) ћо!ае рег то^Не С. М .. . зк и! 81ерћапи8 Нипа'аг1ае Ргтсерз Тћошавтпат ... ећ 1ли1п1ат НипдагГае Вех, 81еркат Нипдапае ЕедГз (Шиз СопакпИат Маигосепат .. . витрзеп! 1П сопји^еш, диае ЉбИпсИо гесће тепИ тсикатћа ас! со^пШопет." Најпосле се п пред самим тексгом брачнога уговора који смо овде исписали, налази најпре генеалошко стабло породице Морозини, после кога код имена Костанциног има ово објашњење: „1п ћ/асНвко ћ§-11о сН 81е®апо Ие <1е 8ег\па а<1 Ј81апга с1ј АШегИпо атипсо1о <11 АпДгеа Ке <!' ТЈп^апа, а1 диа1е рог И <М-о Xа&Мао висееАеИе пе1 гедпо (!! ?). Оам Нарди, као што су читаоци мало час могли запазити, држи да је овај Владислав био син СтеФана IV. краља Угарске. Из свега се овога види јасно, како је код самих млетачких кроничара и писаца доста велика забуна о. томе: ко је управо био тај Владислав, за кога се удала иж имала удати Костанца Морозини. Уз то долази и околност, да је сам лик ове краљице дело много познијега времена, по свој . прилици из друге половиие XVI столећа, према томе нрилично произвољнога, ако не са свим сумњивог порекла. Нарди међутим прича (и у томе је потпуно усамљен, а за сад се не може проверити ни истинитост причања му) чак и о појединостима из живота ове краљице, обележавајући је несумњиво као срнску. Сву ову неизвесност разјасниће јамачно наши позвани историчари: Руварац, Еовачевић, Јовановић и Станојевић. Нека се мени, смртном, донусте овим поводом још само неке напомене: 1, По истраживањима, вођеним помоћу мога уваженог пријатеља про®, Еарла Малаголе управника државног

! ) Ташт бшзерре СипозНа Уепегјапе, Уепехја 1887, етр. 486, говорећи о породици Морозинија нише име Костанционога мужа \\Ча(Јгзко Ке сЦ 8егуја, као што је записано на елици.

архива у Млецима, није се могло утврдити, да је у дато време службовао у томе граду ЛпШгго покпо с!е Уепегја. 2, По Гарусу (8епев Ер18Сорогит, ЕаИзђопа 1873), чијега се мишљења држи и Ајбел у својој №егагс1па СаЉоНса (Мииа^ег 1898.) епископ трстански био је од 19. анрила 1287. до 20. новембра 1298. неки Впза Ле Торо. 8, Што се тиче „брата Јакова . . . изабраног епископа критског," њега Еорнер (Сге1а 8асга, Уепет 1755 књ. II. гл, 42—48) не увршћује у ред критских епископа већ ни с тога, што је оида критски митрополит био архиеиискои, а не епископ. 4, Дубровачка породица Бобаљевића (пореклом из Давтата) имала је више одличних нредставника на дворовима наших владалаца Средњега века. Једном њоном потомку намепуо је Ђиссап (Ј. Р. своје познато дело: СорГозо ШзГгеШ <1едИ АппаИ <1г Искцша Та је породица, жали Боже, већ поодавна изумрла. Лукари међутим истиче иарочито једнога Вита Вобаљевића, који је почетком XII столећа живео у најбољим односима са српским неретванским кнежевима. Ва тим су познати Бобаљевићи Михаило и Никола из доба Немањина. — Причајући међутим о смрти краља Милутииа, Лукари (стр. 63—64 ) износи како је „Владислав дошав у омразу с пародом, и нападнут од Уроша слепог. .. нрибегао у крајњој нужди, као што му је био обичај, саветима Вита Бобаљевића, који му је више пута. био од помоћи новцем". Пада у очи, да овај писац не помиње суделовање Витово у женидби Владисављевој. 5, Год. 1323. (24. октобра) препоручује један Владислав своју децу а1 рагепЉ с1е Кеате соп!е (1е Еаи§<а Бос1о1со Маигосепо е! јисИс! е! сопаШег е4 а 1иНо 1о сотипе <1е Еаи§1а (ПуциК, Опоменици, књ. II стр. 4). 6, Немам при руци довољно наших историских споменика, да бих могао утврдити што подробније о епископу Василију и о Абрачиту свештенику краља СтеФана. 7, ПроФ. Монтиколо уређује ново издање Санудових БиограФија, и у њима ће можда изнети и нове податке о Еостанци Морозини. Марин Санудо је још год. 1535. нрибележио горњи брачни уговор у својима УИе (1ег 1)одг, које су први пут издане у књ. XXII Мураторијевих Вегит НаИсагит 8сггрШез, што се сад прештампавају. Рим, Ђурђиц, 1902. Др. М. 1 Р. ВесниБ