Нова искра

- 371 —

Арнолд Бвклин ВЈ1АД. Р. ПЕТКОВНЋ —

л^сЧЗХл

(СВРШЕТАК)

рглкгкознг сцеие у беклииовим слккама: Ргет, Сккдање с крста, ЈТусткњик, ЈТусткњнк- покајшк, Ход у €маус, Тјог уводк )\дама у рај. Шаљкве сцене Јеклкновкх слкка: ЈТаш лове ркву, ^ентаур у ковачикцк, Сузана у купатклу, Светк ј\итошје пркдккује рквама.

елика роволуција, која јс уметност ослободила окова прошлости и извојевала јој слободу, доеела је и религијозној уметности самосталност, независност од традиција и од конвепције. Ни у једној пак грани уметности нису нови и самоста.ши радови са толико скепсе дочекани као што је то у религиозној уметности. КонсервативнПј »дух човечји, још непрестано отрован предрасудама прошлих векова, са неповерењем предусрета све

одбијају. Слика постаде предмет подсмеха. Звали су је дугом, јер се преливала у свима дугиним бојама. Осетљиве очи критичара, који имађаху јаче осећање за леноту него за истину, јако су боле повреде естетичке ®орме. Па ипак они нису имали право. Многи су уметници кушали своју снагу у представљању овога дирљивог догађаја из Светога Писма, ну нико га није умео као Веклин нредсгавити тако истинито и у иајплеменитијем смислу религиозно. Ргет. Суморни облаци, само на једноме месту просијава небо. На облацима главе анђела. Лево плаче један плави анђео дечачких година; десно стоји једна цриомањаста девојчица узнемиреиа погледа. Један анђелчић трља очи рукама, други се надвио из облака и гледа ожалошћеним погледом. Светлим отвором неба журно хита један суморио одевен анђео; десна му се рука још задржава на облацима, а леву је са пуно саучешћа пружио. Доле на земљи бео гроб, у коме укочено лежи Христос. По њему се прострла Богородица, крупна женска Фигура, умотана у бели огртач. /1ева јој рука ночива на глави Хриетовој, а снажним прстима. деснице стеже она руку Христову.

што прелази преко скучених прецепата, које је црква наметнула уметности, и не допушта да се изиђе из узаних граница, у којима је уметносг толико сголећа била спутана. И Беклинове слике, у којима је покушао да илуструје неке сцене из Светога Писма, биле су међу свима сликарским радовима њоговим најжешће нападане. На Бечкој интернационалној изложби елика његовој РЈе^а бегае одређено место изнад једних врата, месго, које се даје само оним уметничким делима, која се из милосрђа, не

Скидање с крста. Дирљива сцена из Новога Вавета. Ту је Јосиф из Ариматије, Никодим, који тело Христово увија у бео покров, Марија мајка Христова и Марија Магдалена, коју теши апостол Јован. Најдирљивије је представљена Фигура Богородице, која обема рукама боно притискује своје лице борама избраздано. На смежураном лицу ЈосиФа из Ариматеје чита се телесни напор и тежак душевни бол. На лицу Никодимову извајана је туга, тешки очај огледа се на лицу Марије Магдалене и акриве н