Нова искра

— 877 —

Константин Велики (Фотогр. снимио Д-р М. Васић). Пре лве годиие, при неким радовима у Нишу, ископаше радници једну главу од бронзе која .је заинтересовала и српске и туђинскс археодоге. Резудтат испитивања утврдио је да овај скудпорски рад представља главу Константина Христово рођење (сликао П. П. Рубенс). — 0 овом Ведиког. Данас је ова глаиа у власништву Српског Народвеликом сликару доносимо у Хроници кратак преглед жи- ног Музе.ја у Београду. — ^ вота и рада. Слика Христово рођење једна је од 12 таквих п г , , , л , г тт „ . 1 „ 1 1 Ј ■' л ■' А Под Бановим брдом ( фотогј ). снимио Д-р Марко НиРубенсових радова. Данас ]е ова слика у немачким рукама , ч Т1 п т> /л , ч . колип). јзјхново Јзрдо, некада 13езиров&ц, упрв.во ]е ониј (Минхен) а одличан Је представник геншалне Рубенсове г Г • ■ гг Ј ^ 1 Ј венац око Гопчидера, на коЈем Је, са 1опчидерске стране, ^ Кошутњак а према Сави, Београду и Земуну летњиковац Зимње доба у Београду (Фотогр. снимио В. Стевано- песника и ака Д ешча Р а Мати Ј е Бана ' а У продужењу село вић). Снимак је из једног забаченијег Београдског краја. 'К' а Р коко и ® елезник - ^ Дебели слојеви снега притиснули су Београд, те му нреко Скопље и ц ар -Душанов мост. - Има ли Србина који старе одоће навукли белу одору. Сутра је Божић, па га не зна знача ј Душанова Сконља из прошлости, његову улогу треба дочекати што свечаније. Рекао ои да се оаш за то у садашњости и његове наде забудућност? Од царског му и наиг Београд обукао у ту чисту и као снег белу одећу. — сјаја, ронство га је довело до најмучнијих и најтежих дана; * газише му и српску свест и српски нонос. Тек у најскоПред Топчидером 1 и II (фотогр. снимио Др. Марко ријој ирошлости отночето је нризнавање његова српског Николић). — Веселе гомиле Београдског света не одлазе у карактера, јер је Сконље данас резиденција српског миово зимње доба Топчидеру у походе. Снег је покрио све, трополита и јак сриски просветни центар. Отомански Срби те у Топчидер одлазе само његови становници. Ретко ће са захвалношћу гледа.ју у те своје мучно добивене тековине, се који од Београђана решити да га и сада посећује. Али р а д И којих су се више морали борити са „браћом" него ли ма да је нестало оиог свежег и пријатног летњег зеленила, С а својим вековним непријатељима. Сваком успеху отоманипак има Гопчидер и зими својих дражи и лепота. Наше ских Срба искрено се раду.јемо, па за то и износимо у овом слике у овом броју представљају зимњи моменат са друма броју слику овог српскога града у којем српска народна и околине пред самим Топчидером. — свест има, може бити, да издржи јоште тешких искушења, * али која се више не може ни обмањивати ни гасити, јер На доксату (сликао С. Јовановић). Нашим читаоцима то не извршише ни толики мрачњачки векови туђега гонознати су радони овог срнског сликара, јер смо их нобро- сиодарства ни „братских" обмана. јили у 12 броју Нове Исжре од 1899. г. — С. Јовановић * млађи је брат прослављеног српског сликара Павла Јова- Пиротска тврђава. У непосредној близини градској новића, а уз то и његов ученик. На доксату моменат је ова Ј е тврђава која нема модерног стратегијског значаја, из турског живота. — али која је некада била сведок многих и тешких мучења * свесних Срба и бораца за народна права и ослобођење. X Р 0 н И К д од Пушкина (ФиладелФија, 1849., превод У. Лиса) по „Тарас Буљби" и „Миргораду" од Гогоља (1886.), в Злочину и казни" од Достојевског (1886.) и „Ани Карењини" од Толстоја (1886). — Ради ближег познанства с језиком тих писаца постадоше ти течаји. Г-ђа М. Мак-Џахан, која је гледала то одушељоње, пише: да су дсла руских писаца, на руском језику, тако рећи грабљена из Бостонске Јавне Библиотекс. Што су готово сви амерички университети отворили катедре за руски језик и књижевност, заслуга је оног низа јавних предавања што их је у том циљу држао кнез Сергије Волконски, изасланик руског Министарства Просвете за Светску Изложбу у Чикагу (1893. г.). Та његова нредавања, штампана у засебну књигу (на руском и енглеском језику), разграбљсна су у првом издању, те су и но други пут штампана. 2. Еостонски университет. Први наставник за руски језик и књижевност био је (1893. г.) нознати амерички зналац Нушкина и Толстоја — д-р Џорџ Рапал Нојес. Сада је он нроФосор те катедре у КалиФорнијском университету. 3. Бостонски Лоуелски институт. Ова је катедра отворена једновремено с катедром университетском. Са ове ка-

Руоки језик у Америци. Познати руски 6и6лиофил П. Драганов, који необично марљиво нрикупља све што се пише о руским нисцима на свима језицима земаљским, објавио је преглед руских катедара у Сједињеним Државама. , 1'уски језик и његова књижевност предају се данас готово •у свима университетима и уџбеним заводима Северо-америчке савезне републике, од којих се нарочито истичу: 1. Бостонеки арактични течаји руског језика. Ови течаји, за оба пола, постали су после силног одушевљења 1886. године нреводима дела Гогољевих, Толстојевих, Достојевскових и, у опште, свих великих руских писаца XIX века.. До тог су времена Американци, независно од Енглеза, судили о руској књижевности само но неколиким преводима руских писаца и песника, нпр. по „Бакчисарајском Фонтану"